Posle prvih rukometnih koraka u matičnom Šamotu, Momir Ilić je sa dvadeset godina odlučio da napusti rodni Aranđelovac i krene u potragu za lepšom budućnosti.
Put ga je vodio preko Kolubare do Fidelinke, gde je stekao pravu afirmaciju, a potom je usledio prvi odlazak u inostranstvo, u Gorenje, potom Gumerzbah, a onda ostvarenje sna za svakog igrača, moćni Kil, na kraju i Vesprem. Mnogobrojni trofeji, individualne nagrade, obaranje rekorda i na kraju, kao šlag na torti, pozivnica za ulazak u večnost, besmrtnost, u Kuću slavnih.
- Sad je zaokružena priča, ovo je kruna karijere, kao pečat na sve što sam ikada radio – rekao je Momir Ilić. – Sa ovim priznanjem je stavljena tačka na jedno poglavlje, jer više od ovoga ne može da se ostvari, ovo je san svakog sportiste.
Kakav je bio osećaj kad ste čuli da Vas je EHF uvrstio u Kuću slavnih?
- Neopisiv, prelep, bio sam iznenađen, ali presrećan. Nisam zaista očekivao da se nađem među svim tim imenima, legendama. Definitivno je ovo velika čast i privilegija, zahvalan sam svima za ovaj jedinstven osećaj. Fantastično je, ne mogu da budem skroman, bio sam sa legendama, družili smo se, večerali, toliko velikih imena na jednom mestu je zaista sjajno videti.
Momak za primer, igrač za poželeti, krenuo je u besmrtnost iz malog grada u srcu Šumadije i došao u tim večnih.
- Sad kad se okrenem iza sebe i pogledam kako sam tiho i stidljivo krenuo iz Aranđelovca kao dečak i stigao do najvećih visina i uspeha, ne mogu da ne budem ponosan. Iskreno, ovo priznanje me otreznilo, sad tek shvatam koliko sam veliku stvar napravio u karijeri.
Kad se osvrnete iza sebe, šta biste još izdvojili kao najlepši trenutak?
- Bilo ih je mnogo, ali 2012. godina je bila nešto posebno. To Evropsko prvenstvo i Beograd su mi promenili život. Osvojio sam medalju sa reprezentacijom Srbije, ostvario san, osetio nešto neverovatno u prepunoj Areni. Imao sam srebro na grudima, kapitensku traku na ruci i proglašen sam najkorisnijim igračem šampionata... To je najveći uspeh srpskog rukometa i ja sam bio deo toga, za mene ne postoji veća čast. Te iste godine sam otišao i na Olimpijske igre, ostvario još jedan san.
Zanimljivo je da niste nikada bili u mlađim reprezentativnim selekcijama Srbije, kao da vam niko nije predviđao blistavu karijeru?
- Tako nekako, ali zaista nisam imao ni jedan jedini poziv za mlađe selekcije. Jedini sam igrač koji je bio kapiten seniorskog tima koji nikada nije bio pionir ili junior. Mislim da sam čist primer kako svako može isključivo svojim radom da ostvari snove. Bio sam vredan, radan, posvećen, ambiciozan, zalagao sam se maksimalno, bio stabilan i nisam imao prepreka da ostvarim cilj. Tako sada razmišljam i kao trener, volim svoj posao, to je zaista privilegija i uvek sam gladan uspeha.
Posle samo dve godine rada kao pomoćni trener preuzeli ste kormilo Vesprema, jednog od najboljih klubova poslednjih dvadeset godina?
- Bio je to veliki zalogaj, ali sam ga prihvatio. Nisam se plašio, verujem u ono što radim, znam za šta se borim i evo posle šest godina smo doneli duplu krunu u Vesprem i vratili smo titulu čekanu četiri godine. Jedini žal ostaje zbog neodlaska na fajnal for Lige šampiona, jer je to trofej koji sad želim da napadnem. Klubu bi bio prvi, istorijski, i voleo bih da to bude sa mnom na klupi – rekao je Momir Ilić.
STIŽE GENERACIJA TRENERA
Čini se da u poslednje vreme ima sve više mladih trenera iz Srbije koji su cenjeni u inostranstvu?
- Deluje da dolazi jedna generacija trenera što do sada nije bio slučaj. Danijel Anđelković radi sjajno u Francuskoj, dve godine za redom je najbolji trener lige, Boris Rojević se dokazao u Vojvodini i postao je sjajan stručnjak, dok se Alem Toskić izuzetno istakao u Celju. Ivan Nikčević je sada završio karijeru i želi da se bavi ovim poslom, maksimalno ga podržavam i mislim da će biti odličan – rekao je na kraju Momir Ilić.
KAD BUDEM NAJBOLjI, BIĆU SPREMAN ZA ORLOVE
Da li vidite sebe nekada na mestu selektora reprezentacije Srbije?
- Apsolutno! Imam veliku želju da sednem na klupu Orlova, ali sada nisam spreman za to. U budućnosti ću biti, radim na sebi, učim, usavršavam se i kad budem najbolji što mogu, biću spreman za Orlove. To je moj san.
VELIKI PRITISAK
Da li imate ambiciju da napustite Vesprem?
- Trenutno ne, nisam ovde završio započet posao, ali često pričam o tome, jer bi za mene kao trenera bilo dobro da odem nekada u drugu sredinu. Treneri se menjaju posle tri, četiri godine i to je normalno, traže se novi izazovi, pritisak je veliki, pa su promene dobre. Ove sezone je bio najveći pritisak u Vespremu, morali smo da osvojimo titulu i uspeli smo u tome.
PORODICA NAJVEĆI OSLONAC
Koliku ulogu ima porodica u ovako velikom uspehu?
- Jako veliku. Porodica je najveći oslonac u životu, moja supruga Maja je sa mnom od prvog dana, od Aranđelovca smo zajedno, bila je uvek uz mene i moj najveći oslonac. Takođe, svaki trener sa kojim sam radio je ostavio veliki trag i ima velike zasluge za sve uspehe koje sam ostvario.
LIČNA KARTA
IME I PREZIME: Momir Ilić
DATUM ROĐENjA: 22. decembar 1981.
KLUBOVI: Šamot, Koluabra, Fidelinka, Gorenje, Gumerzbah, Kil, Vesprem
USPESI: dve Lige šampiona sa Kilom 2010. i 2012, klupski prvak sveta sa Kilom, srebrna medalja na EP 2012.
2012. je Momir Ilić izabran za najkorisnijeg igrača EP
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
