Kada je pre dve godine odlazio na studije u SAD, sa nekakvom setom u glasu rekao je:
- Čekao sam Partizan, ali...
Čekao je, jer je bio jedan od najtalentovanijih igrača u svojoj generaciji, kapiten juniorskog tima kluba ih Humske, momak koji je – istina više silom prilika nego planski – dobio šansu i u prvom timu. U onoj sezoni koju je na klupi počeo Vlado Šćepanović, pa kormilo preuzeo Sašo Filipovski, da bi kroz vrlo burne vode Partizan u mirnu luku uveo Aco Matović.
Sada, kada se ponovo vraća u SAD, zna da je odluka da više „ne čeka Partizan“ bila prava.
- Biće vremena. Nadam se – uzvratio je uz osmeh Lazar Stefanović.
Talentovani bek je i te kako svestan da u ovoj konkurenciji za njega tu verovatno ne bi bilo mesta. Svakako ne dovoljno. Svakako ne koliko je dobio u Juti. Prvoj stanici na njegovom – ispostaviće se – čudesnom putovanju u Americi.
- Kad gledam iz ovog ugla, stvarno mislim da je bila prava odluka. Pitanje je koliko bih mogao da igram, pogotovo na nivou na kome je Partizan sad – pričao je dok mu je pogled leteo po Areni.
Tako da…
- Otišao sam negde da mogu da igram, da mogu da napredujem. I zato je to bila prava odluka za mene. Neko novo iskustvo. Fantastično iskustvo.
Iskustvo koje je vremenom postajalo sve bolje. Sve dok nije postalo najbolje moguće. Sada kada je raspustu došao kraj i dok se spremao za povratak u SAD, nije išao u Jutu. Već u Kaliforniju. U Los Anđeles. Na čuveni univerzitet UKLA!
Sve je u toj priči čudesno. Pre svega – jer je to jedan od najčuvenijih univerziteta, koji ne otvara svoja vrata svakome. Malo koji igrač sa naših prostora je bio tu. A oni su želeli baš Lazara.
Simbolično – sve se dešavalo na Lazarevu subotu. Veliki praznik pravoslavnih hrišćana. Neka i u tome bude nekakva simbolika.
Pa – iako je od tada prošlo dosta vremena, Lazaru Stefanoviću se lice ozarilo kada se setio tog dana. Tih dana…
Prvo je, naravno, obavestio trenera u Juti da je odlučio da ide…
- Automatski čim se to desilo, počele su da mi stižu poruke od trenera, pa čak i nekih agenata… Bilo je tu dosta škola, morao sam i da zapisujem, da imam zabeleženo – pričao je nasmejani Stefanović.
Sve dok nije dobio poziv koji je priželjkivao…
- Javio mi se Ivo Simović, on je naš trener na UKLA, sa njim sam razgovarao, njemu sam se javio i kada sam došao u Los Anđeles.
Sa iskrenim dečačkim oduševljenjem prepričavao je i momenat kada je stigao u Los Aneđels, ušao u hotel, gde ga je dočekala trota, posteri, njegove slike…
- Oduševio sam se potpuno!
Toliko da nije mogao da spava.
- Valjda od uzbuđenja – dodao je uz osmeh.
Nastavio je priču…
- Bilo je oko pet ujutru kada sam ustao, izašao da prošetam. Malo da „udahnem” Kaliforniju. Uživao sam u toj šetnji…
Razlog više…
- Kada sam odlazio iz Jute padao je sneg, a tamo sija sunce – pričao je ne prestajući da se smeje.
Nije ga samo prijatnih 20 stepeni u Los Anđelesu oduševilo. Koliko sve ono što je posle toga video.
- Tih 11 trofeja koje su osvojili, sala, osećaj kada samo obukao dres…
Najvažnije…
- Taj košarkaški sastanak! Bilo mi je važno da to prođe dobro. Da vidim koji je najbolji način da se uklopim, kako oni mene vide, koja će biti moja uloga.
Odgovori koje je dobio na ta pitanja, svideli su mu se.
- Potreban im je bio novi bek, sa određenim iskustvom jer već imaju dosta frešmana. Potreban im je neko ko ima poene u rukama, ko je već bio u ligi. To njima treba.
A to treba i Lazaru.
- Fantastično se uklopilo u ono što ja tražim. Čak i način igre. Dosta pik enrola, igre jedan na jedan, izolacija… Sve što ja volim.
Još jedna stvar je bila bitna.
- To što sam visok bek – dodao je Stefanović.
Jer…
- Generalno, svi u Americi to vole. Kad imaš visokog beka, on može da pokriva više pozicija, može dosta stvari da radi na terenu.
Posle svega – i pored svih tih ponuda koje je uredno zapisivao, znao je da je na mestu na kome želi da bude. Tu je i ostao.
- Uskoro je usledila zvanična objava, stizale su čestitke, telefon je zvonio svaki čas.
Naravno da jeste. I naravno da je trebalo da zvoni. Ako je potrebno podsećati, UKLA je prestižni univerzitet. Sa 11 titula u NKAA drži rekord. Tu se ne dolazi lako. Recimo – pre Lazara Stefanovića iz Srbije je bio još samo Nikola Dragović.
A od velikih zvezda tu su igrali: Rasel Vestbruk, Dru Holidej, Lonzo Bol, Kevin Lav, Norman Pauel, Eron Holidej, Zek Lavin, Redži Miler… Još mnogo njih.
UKLA je u top pet po broju pikova u biranih u prvoj rundi drafta… Ma, šta god da uzmete, UKLA je u top pet. Ako ne i na samom vrhu.
I zato ova priča ima posebnu dimenziju.
Zato je i Stefanović to tako silno želeo…
- Mislim da će to biti dobro, radi se dobro, a mislim da će i biti prostora za mene. Što je prilika za veliki napredak – rekao je.
JUTA JE MOJ DRUGI DOM
Stefanović je prethodne dve godine prveo u Juti. Takođe dosta dobrom Univerzitetu. Recimo – tu je igrao Endrju Bogut, čuveni Australijanac.
- To je prvo mesto na koje sam otišao od kuće. Tako da i sada to mesto vidim kao moj drugi dom. Navikao sam se na Jutu i na Solt Lejk Siti, mnogo sam dobrih ljudi upoznao, dosta prijatelja stekao. Te veze će trajati za ceo život - rekao je Stefanović.
I još nešto…
- Za te dve godine mnogo sam napredovao i što se tiče košarke.
Čak se navikao i na sneg…
- Na Dan mrmota – uzvratio je uz osmeh.
Na kalifornijsko sunce će se svakako lakše navići.
- Na dobro se čovek lako navikne – uzvratio je.
OČIGLEDAN NAPREDAK
U prethodne dve godine, Stefanović je odigrao 63 utakmice za Jutu, u 33 je bio starter. Prošlu godinu završio je sa prosekom od 10,3 poena, 3 skoka i 2,7 asistencija. Sa 35,9 procentom šuta za tri, bio je 15. najbolji strelac Pak 12 divizije. Na polovini utakmica koje je igrao prošle sezone, imao je dvocifren učinak.
Naravno – zadovoljan je.
- Da, veoma sam zadovoljan. Pre svega napretkom. Već u drugoj godini sam bio bolji igrač u odnosu na ono kada sam došao. Što mi je bilo veoma važno.
Na ovu temu je dodao i…
- Dobro se radilo, uslovi su bili sjajni. To je verovatno najveća pozitivna stavka kod Amerikanaca. Takvi uslovi za rad ne postoje nigde u Evropi. Sve ti je na jednom mestu, sve dostupno, svaki dan. Bile su to dve odlične godine za moj lični napredak. A dobio sam i dosta prostora da igram.
PARTIZAN JE ZASLUŽIO DA BUDE TU GDE JESTE
Za prvi tim Partizana debitovao je u ne tako sjajnim uslovima. Sada je svoj nekadašnji klub gledao u borbi za fajnal-for Evrolige, bodrio do titule šampiona ABA lige.
- Sve je sada drugačije. Jako dobro znam kroz šta su prošli. I mislim da Partizan zaslužuje da bude ovde gde sada jeste – poručio je nekada bek crno-belih.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
