Godina ne prođe da pisani i elektronski mediji makar ovlaš ne podsete na kontinentalnu titulu omladinske reprezentacije u Litvaniji, 2013. Jubilarna je danas, deseta.
Asocijacija prva, za sve veke - Ljubinko Drulović. Neimar evropskog fudbalskog čuda, selektor tvrđava i, ne manje bitno, od „hiljadu” oponenata!
Da... nečeg u njemu ima, što u drugima nema. Stav, korak, izgled. Boja u glasu i odrešene reči, bez demonstracija moći i ravnanja ljudske reljefnosti. Nikom oćutao nije već stepenaste takmičarske distance savlađivao na rastojanju od svega.
Otud na blagdan portret čoveka sa Odstojanjem i iskustvom Udara, čoveka u Beloj Košulji i božjom privilegijom da (o)stari kao vino, a ne kao rasušena bačva.
Budi li u vama posebnost učinjeno u Litvaniji deceniju ranije na današnji dan ili je već davno prošlo vreme?
- Sećanja ne blede, zbilja, kao juče da je bilo – setno će Drula, od milja.- Pamtim i najsitnije detalje, što bi se reklo, do kraja života!
Najradije, šta?
- Selekciju... Divne i karakterne momke, volšebno uklopljene u preozbiljnu i dominantnu ekipu. Familijarnu atmosferu, elitnost u ponašanju... Hvaljenja na sva usta da nijedna reprezentacija nije bila disciplinovanija i vedrija, od naše. Laskavu titulu prvaka Evrope, dotad u Srba nezabeleženu. I, vreme kako odmiče, sve sam ponosniji na tad dečake, danas vrhunske igrače i izuzetne ljude; na bliske saradnike i, razumljivo, istorijski uspeh.
Zaboravili biste, da možete?
- Ništa... verujte.
A, priče da samostalno niste vodili reprezentaciju?
- Bile i prošle... kao neuspeo pokušaj dežurnih mrzilaca svega dobrog ovde u vezi imanja uticaja i u reprezentaciji.
Imanja ili preuzimanja?
- Kazao sam, bilo i prošlo...
S ove vremenske distance, zanimljivo bi bilo da dekoltirate „autoritativne”?
- Prepoznaće se... Što bih njima i danas stajao na muku ha, ha...
Iako jesu na vašu, nakon prvenstva Evrope?
- Njihova bruka, perfidno delovanje da ne ostanem selektor seniorskog državnog tima i pored dogovora s čelnim ljudima FS Srbije.
Gnevnost ne jenjava, subjektivno gledano?
- Ne, ne... nisam ljut, svak se borio za sopstvene ciljeve. Oni za instant, saradnici i ja godinu i po za čistotu u selektiranju ekstra ekipe. Nigde pogrešili nismo, naprotiv, isterali smo svoje i obradovali naciju. Izuzetnost naposletku postigli, fudbalskoj Evropi pokazali da možemo barabar i s najboljima.
Kako ste pripremali finalnu utakmicu s Francuskom?
- Uobičajeno... studiozno, ali i akcentom na relaks. S potonjem i zanimljivost, pojedini su pre utakmice predlagali trening. Odbio sam apriori, s momcima pre podne prošetao centrom Kaunasa, razgovarao opušteno, fotografisao... Igrače nije trebalo posebno motivisati, znali smo da je finalna utakmica zavisila od njih. Isključivo. Ma, profesionalci... par ekselans. Petorica s Veljkom Paunovićem i svetski prvaci, dve godine kasnije.
Neistomišljenici su suflirali iz Srbije ili, šaljivo rečeno, na licinom mestu?
- Nebitno... Fenomenalan je datum danas, ne kvarimo uspomenu na avangardan uspeh. Ko zna kad i da li će ikad biti ponovljen.
Jeste li uoči finala imali dilema, kadrovskih i strateških?
- Nisam... Francuze smo potanko skenirali, nakon remija u grupi dodatno upoznali individualne i ekipne kvalitete. Šta bi mogli da nam prirede, pogotovo iz prekida. Koncepciju smo gradili i na tome, moćni bili u branjenom prostoru s Mitrovićem, Sergejom, Filipovićem, Golubovićem i Veljkovićem. Ostalo je istorija... Nimalo slučajna, kao i interesantan detalj s mojom sudbinskom povezanošću sa brojem - 11. Rođen sam tad, u toliko časova i bezmalo celu karijeru na dresu imao dva keca. I, važnije: finalnu utakmicu je otvorio i odlučio Andrija Luković.
Slikovit znak, nema šta?
- Kako nije...
Francusku, činilo se, respektovali ste previše?
- Kako se uzme... Takvom utisku je ponajviše kumovala završnica meča, defanzivna s naše strane. Logična, s obzirom na gol prednosti. Dotad nismo bili u podređenom položaju, naprotiv. Vrhunskom taktičkom disciplinom, mirnoćom i individualnim kvalitetima u svim trenucima smo prepoznavali zadate principe igre i rešavali ključne situacije. Gol postigli iz izrađene akcije, sijaset puta ponovljene na treninzima. Pavlovski loptu „bocne” ka Mitroviću, on povratnu i...
I, kome ste prvo poleteli u zagrljaj?
- Ne znam... Radovali smo se, grlili, skakali... Tek posle pobede, dodele pehara i medalja... kad se setim, samo. Trenuci prelepi, za sva vremena.
Da li ste u trenu bili svesni vanvremenskog uspeha, ili..?
- Naravno... Nisam bio klinac već iskusan profesionalac s vrhunskom igračkom karijerom i nebrojano trofeja. Nisam ni likovao, pobeđivao sam i ranije mnogo više nego gubio. Taman posla u uspehu poneo, kasnije. Žalim jedino što otad nijedna reprezentativna selekcija nije ni blizu bila da bude šampion Evrope, crnje da bude...
Neće još dugo?
- Da, nažalost...
TALIČAN I PIKSIJU
Selektorovanje ste zamenili pomoćništvom, da li i batalili šefovanje?
- Ne, ne, ne... Piksi je moj prijatelj, svojevremeno kapiten i sa zadovoljstvom sam prihvatio poziv da budem deo stručnog štaba reprezentacije i to je to... Pitanje je, dakle, vremena kad ću opet da budem samostalan, najverovatnije posle evropskog prvenstva.
Otišli ili ne u Nemačku?
- Dobre stvari radimo, atmosfera je porodična i posle Katara bi valjalo zaokružiti divnu priču s državnim timom.
Da, vi ste talični?
- Ha, ha... daće bog!
KAKO SU PROŠLI
Predrag Rajković
- Posle prvenstva Evrope je iz Jagodine prešao u Zvezdu, zatim branio u ozbiljnim ligama. Reprezentativac je, sad u Majorki i može da bude prezadovoljan karijerom. Sve, dakle, na njegovoj je strani.
Stefan Čupić
- Izuzetan golman je bio u to vreme, ubrzo otišao u Norvešku, zatim na Kipar i u Jermeniju. Vratio se ovde, branio u Voždovcu, Radničkom 1923 i Radu. Klub nema, zasad. Šteta, očekivao sam bremenitiji opus.
Petar Golubović
- Vrhunski profesionalac, izuzetan i karakteran igrač, divan i vaspitan. Otud, barem mene, nije začudio transfer u Romu. Potom, iskustvo je nastavio da stiče u Italiji, Belgiji, Norveškoj i trenutno u Rusiji. Petra bih s velikim zadovoljstvom preporučio svakom klubu, razumljivo, da sam glavni trener i angažovao oberučke.
Slobodan Urošević
- Kapiten Partizana je bio donedavna, što nije mala stvar. Naprotiv. Videćemo šta će napraviti na Kipru, ali nema razloga da bude nezadovoljan dosadašnjom biografijom.
Nikola Antić
- Odličan levi bek i sjajan momak, zanimljivo, njega sam više koristio od Uroševića. Posle Zvezde i Vojvodine, opet je zavredeo poziv velikog kluba. Kapiten je bio u Šahtjoru iz Soligorska, osvojio tri titule, Kup i Superkup Belorusije, igrao evropska takmičenja. Nemalo fudbalsko umeće, ubeđen sam, potvrdiće i u Partizanu.
Aleksandar Filipović
- Profesionalac, od glave do pete. Dubok trag je ostavio u Jagodini i u BATE Borisovu, verujem, hoće i u Partizanu. Štopera je igrao kod mene, smatram mnogo bolje nego na bekovskim pozicijama. Kolege drukčije misle...
Miloš Veljković
- Top-nivo, ekstra momak. Inteligentan i mentalno jak, da ne dužim - Švajcarac. Reprezentativac je, igra u Bundesligi i, što rekoh: momak za desetku!
Sergej Milinković-Savić
- Šta o njemu da kažem, izuzev da je otišao u Al Hilal da opljačka Arape ha, ha... Žalim što iz Lacija nije otišao u veći klub, ipak, slovi za jednog od najboljih igrača u Evropi.
Dejan Meleg
- Mnogo sam očekivao, imao je izuzetan tehnički kvalitet, bio u Vojvodini, Ajaksu, Zvezdi... Žao mi je što nije iskoristio bogomdan talenat, potpuno ostvario u vrhunskom fudbalu. Šteta, zbilja.
Marko Pavlovski
- Šteta i za njega... mogao je mnogo bolje da profitira od fudbala. Što nije, pored njegovih manjkavosti, kumovali su donekle i treneri neadekvatnim uparivanjem njegovih kvaliteta s ekipnim. Marko je retko viđen momak, iz divne familije. Izuzetan profesionalac, vođa...
Andrija Luković
- Furiozno je krenuo... PSV, Zvezda... Njemu, mislio sam, samo nebo biće granica. Kad ono... Voždovac, Rakov, Famalikao, B-SAD, Zira. Bedak, nema šta.
Mijat Gaćinović
- Moja i dan-danas tiha patnja, zbog neigranja u finalu. Zaslužio je, međutim, prevagnuli su taktički interesi ekipe. Odluku je razumeo i bespogovorno prihvatio, iako najmlađi u polufinalu s Portugalijom bio možda i ključni igrač. Njegov gest da se zahvali petnaestak dana nakon EP, naknadno je bio pozvan zbog lakše povrede Čavrića, ponajbolje oslikava vrhunsko kućno vaspitanje i nesvakidašnji karakter. Sjajno igra u Grčkoj, blizu je povratka u reprezentaciju... Izuzetan momak, ne znam šta bih još rekao.
Milan Vojvodić
- Negde se izgubio, nažalost. Potencijal nije manjkao i, zbilja, ne znam zašto se jedini iz generacije nije afirmisao.
Nemanja Maksimović
- Nestvaran profesionalac, izvanredan timski igrač. Niko kad ne može, on može. Savršen momak, neko za kog možete obe ruke u vatru.
Ognjen Ožegović
- Malo specifičan igrač ha, ha... a, kvalitetan. Rekao bih i od pojedinih trenera nedovoljno shvaćen da bi pronašao pravi put i, shodno igračkom umeću, bio na mnogo višem nivou.
Uroš Đurđević
- Kod mene je u Partizanu igrao desno, kod drugih u špicu. Odlično, međutim, bolje bi prošao da je bio polivalentan. Što sam tad i očinski savetovao, govorio: imaćeš problem Aleksandra Mitrovića, tokom sele karijere. I, nažalost, bio u pravu. Godinama uspešno igra u Španiji, postiže golove, reprezentativac je Crne Gore i u najboljim golgeterskim godinama. Hihon jeste velik klub, ali nedovoljno spram njegovih kvaliteta.
Aleksandar Mitrović
- Šta bih mogao da kažem za glavnog obeleživača EP u Litvaniji i najefikasnijeg u istoriji reprezentativnog fudbala, a da već nije poznato. Možda da smo sreću imali što je bio kažnjen u Partizanu, zato i bio deo ekspedicije ha, ha... Veeelik je Mitar, ne samo radnik za ekipu i golgeter, nego i čovek. Ma, ljudina...
Aleksandar Čavrić
- Čavru sam nedovoljno oporavljenog vodio u Litvaniju, što dovoljno govori o igračkim i ljudskim kvalitetima. Legenda je Slovana, igra odlično i, kako čujem, izvestan je transfer u Rubin.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
