STRUČNI UGAO - Dragan Šakota: Avramović, kako se bori i gine za dres

Dragan Šakota, bivši naš selektor i trener čak 19 klubova u pet najjačih evropskih liga, posle finala između Nemačke i Srbije kojim je završen Mundobasket u Aziji, napomenuo je:

-Kad se završi veliko takmičenje ostaje u pamćenju fantastičan rezultat naše reprezentacije. Sve čestitke stručnom štabu i momcima. Naišli smo na jačeg rivala koji je Mundobasket odigrao bez poraza, imao je mnogo više rešenja i u odbrani i u napadu nego mi. Koliko god da nam ne prija gubitak moramo biti realni i zadovoljni kompletnim učešćem.

Nastavio je započetu misao:

-U neočekivano izmenjenom sastavu pronađeni su momci koji su bili spremni da se bore do poslednjeg atoma snage. I napunili su srca svima nama koji volimo košarku ili živimo od nje. Konstatovaću i da smo dobili nekolicinu novih značajnih igrača za budućnost među onima koji nisu bili standardni članovi državnog tima, što je takođe benefit od Mundobasketa 2023.

Prešao je na analizu finala:

-Možemo naći momente u kojima smo mogli bolje da odigramo, kao u nekim prethodnim susretima. Ali, Nemačka to nije dozvolila. Imala je izuzetno jaku ekipu, neobično brzih i visokih igrača na svim pozicijama. Igrali su agresivnu „flaster“ odbranu na Bogdanu Bogdanoviću i preuzimali sve ostale spoljne igrače, a ispod koša, u reketu su eliminisali Nikolu Milutinova sa udvajanjima. Koliko god da je to logična odbrana, verovatno su i drugi protivnici tako razmišljali, ovoga puta nismo mogli da pronađemo rešenje.

Još o odnosu snaga:

-Uz karakteristiku da su svi reprezentativci Nemačke iskusni i visokokvalitetni, dvojica spadaju u kategoriju igrača koji prave razliku: Denis Šruder i Franc Vagner. Pokazalo se da nemamo odbrambeno rešenje za dominantnog igrača na poziciji tri, kao što su Simone Fontekio i F. Vagner. Isto tako bila nam je neophodna pomoć još jednog visokog igrača u rangu Milutinova.

Dotakao se i toka utakmice:

-Bez obzira na sve prednosti Nemaca, napadački smo se uspešno nosili prvo poluvreme, ali je treća četvrtina usmerila meč u rezultatski minus, tako da smo morali da potrošimo i poslednji atom snage da se vratimo. U tim pokušajima bilo je nekih grešaka i prebrzih napada mladog Nikole Jovića i Filipa Petruševa od silne želje da naprave nešto dobro. Ipak, maksimalnim naporom došli smo u situaciju da jedna lopta odlučuje utakmicu – šut Marka Gudurića iz ugla za izjednačenje.

Izdvojio je:

-Aleksa Avramović je nadljudskim stremljenjem uticao na dostizanje prednosti rivala i na taj način najslikovitije pokazao kako se bori i umire za dres sa državnim grbom. Nismo imali ni sreće, Ognjen Dobrić se povredio prebrzo, u ranoj fazi finala.

Zaključio je:

-Posle finala momci su pokazali mnogo emocija tako da zaista nema šta da im se zameri, čak i u porazu. Treba da budu ponosni na svoj učinak, isto kao što smo i svi mi ponosni na njih. Biće vremena za analiziranje i pripremanje sada već oformljene ekipe za Olimpijske igre.