Драган Шакота, бивши наш селектор и тренер чак 19 клубова у пет најјачих европских лига, после финала између Немачке и Србије којим је завршен Мундобаскет у Азији, напоменуо је:
-Кад се заврши велико такмичење остаје у памћењу фантастичан резултат наше репрезентације. Све честитке стручном штабу и момцима. Наишли смо на јачег ривала који је Мундобаскет одиграо без пораза, имао је много више решења и у одбрани и у нападу него ми. Колико год да нам не прија губитак морамо бити реални и задовољни комплетним учешћем.
Наставио је започету мисао:
-У неочекивано измењеном саставу пронађени су момци који су били спремни да се боре до последњег атома снаге. И напунили су срца свима нама који волимо кошарку или живимо од ње. Констатоваћу и да смо добили неколицину нових значајних играча за будућност међу онима који нису били стандардни чланови државног тима, што је такође бенефит од Мундобаскета 2023.
Прешао је на анализу финала:
-Можемо наћи моменте у којима смо могли боље да одиграмо, као у неким претходним сусретима. Али, Немачка то није дозволила. Имала је изузетно јаку екипу, необично брзих и високих играча на свим позицијама. Играли су агресивну „фластер“ одбрану на Богдану Богдановићу и преузимали све остале спољне играче, а испод коша, у рекету су елиминисали Николу Милутинова са удвајањима. Колико год да је то логична одбрана, вероватно су и други противници тако размишљали, овога пута нисмо могли да пронађемо решење.
Још о односу снага:
-Уз карактеристику да су сви репрезентативци Немачке искусни и висококвалитетни, двојица спадају у категорију играча који праве разлику: Денис Шрудер и Франц Вагнер. Показало се да немамо одбрамбено решење за доминантног играча на позицији три, као што су Симоне Фонтекио и Ф. Вагнер. Исто тако била нам је неопходна помоћ још једног високог играча у рангу Милутинова.
Дотакао се и тока утакмице:
-Без обзира на све предности Немаца, нападачки смо се успешно носили прво полувреме, али је трећа четвртина усмерила меч у резултатски минус, тако да смо морали да потрошимо и последњи атом снаге да се вратимо. У тим покушајима било је неких грешака и пребрзих напада младог Николе Јовића и Филипа Петрушева од силне жеље да направе нешто добро. Ипак, максималним напором дошли смо у ситуацију да једна лопта одлучује утакмицу – шут Марка Гудурића из угла за изједначење.
Издвојио је:
-Алекса Аврамовић је надљудским стремљењем утицао на достизање предности ривала и на тај начин најсликовитије показао како се бори и умире за дрес са државним грбом. Нисмо имали ни среће, Огњен Добрић се повредио пребрзо, у раној фази финала.
Закључио је:
-После финала момци су показали много емоција тако да заиста нема шта да им се замери, чак и у поразу. Треба да буду поносни на свој учинак, исто као што смо и сви ми поносни на њих. Биће времена за анализирање и припремање сада већ оформљене екипе за Олимпијске игре.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
