Andrija Delibašić, nekadašnji golgeter Partizana, vratio se na mesto uspeha pre nekoliko dana kad je u ulozi sportskog direktora podgoričke Budućnosti prisustvovao prijateljskom okršaju crno i plavo-belih.
Delibašić se, gostujući u „Partizanovom podkastu” osvrnuo na trenutnu situaciju u njegovom bivšem klubu.
- Potrebno je ono o čemu navijači malo govore – strpljenje. Jednostavno, 80 odsto ekipe koja je izbacila Njukasl je izgubila pre toga od Slavije iz Praga (1:5), od Rapida iz Beča (1:5), ali nije bilo brzinske smene generacija, radilo se postepeno i mislim da je to bio ključ uspeha. Treba biti strpljiv, mi smo potom ušli u Ligu šampiona igrajući zajedno već četiri, pet godina.
Delibašić je bio deo čuvene generacije Parnog valjka koja se plasirala u grupnu fazu Lige šampiona sezone 2003/04. Klub iz Humske je bio u „grupi smrti” sa Realom, Portom, i Marseljom.
- Bili smo puni samopouzdanja. Kad se pomene Lotar Mateus svi se prisećaju anegdota, ali zaboravljaju koliko smo patili na treninzima. Nemačka disciplina, treninzi po dva sata, trčanje bez lopte, sve je to bilo planski, tako da smo neverovatno spremni dočekali sve te utakmice.
Partizan je osvojio tri boda i postigao isto toliko golova u prvom učešću u grupnoj fazi elitnog ranga evropskog fudbala, a svi pogoci delo su Andrije Delibašića.
- Ja sam negde obeležio to učešće golovima, ali sam kod nekih navijača i tragičar zbog crvenog kartona, svega je bilo, zaista nezaboravnih šest meseci koji ostaju urezani za ceo život. Jednostavno, jedini san mi je bio da postignem gol pred punim stadionom u Humskoj i da otrčim na jug. To se desilo na prvoj utakmici protiv Porta tako da posle toga, što se tiče sportskih ambicija, meni su pala potraživanja i glad – rekao je Delibašić.
SONI SA LEONARDOM NOĆ PRE DERBIJA
Andrija se vratio u Humsku u sezoni 2016/17. kad je Partizan osvojio poslednju titulu i duplu krunu. Delibašić je bio zadužen za rad sa napadačima, pa je u „Partizanovom podkastu” ispričao zanimljivu anegdotu sa Leonardom:
- Morao sam da obnovim svoje poznavanje „Soni plejstejšna” jer je on voleo da igra protiv mene i Saše Ilića. Sećam se veče pre derbija kad smo dobili 3:1, on je bio jako nervozan pa smo otišli kod njega u sobu Saša i ja da ga smirujemo. Igrali smo Soni do duboko u noć, u jednom trenutku sam vodio 3:0 ili 4:0, Saša me je gurao laktom i opominjao rečima: „da li si normalan, sutra igramo derbi”, tako da sam morao da ga puštam, onda je on padao na kolena, radovao se. Sutradan sam ga video na zagrevanju, samo je trljao ruke i ponavljao „kako mi se igra, kako mi se igra”, a kad je počela utakmica, to je već istorija...
HVALA NAVIJAČIMA NA PODRŠCI U MOJOJ BORBI
Delibašić je vodio tešku životnu bitku početkom ove godine kad je otkriveno da ima tumor na mozgu. Na sreću Andrija je uspeo da pobedi opaku bolest.
- Hvala svim navijačima Partizana na podršci u mojoj borbi koja je trajala mesecima. Pratio sam sve, video svaki transparent i na košarci i na fudbalu, to je ono za šta sam se borio kao mali, da budem prepoznat od navijača Partizana, koji su nekada zahtevni i treba ih pridobiti, ali kroz svoju karijeru ponašanjem i igrama zaslužio sam njihovo poštovanje i hvala im na tome!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
