Андрија Делибашић, некадашњи голгетер Партизана, вратио се на место успеха пре неколико дана кад је у улози спортског директора подгоричке Будућности присуствовао пријатељском окршају црно и плаво-белих.
Делибашић се, гостујући у „Партизановом подкасту” осврнуо на тренутну ситуацију у његовом бившем клубу.
- Потребно је оно о чему навијачи мало говоре – стрпљење. Једноставно, 80 одсто екипе која је избацила Њукасл је изгубила пре тога од Славије из Прага (1:5), од Рапида из Беча (1:5), али није било брзинске смене генерација, радило се постепено и мислим да је то био кључ успеха. Треба бити стрпљив, ми смо потом ушли у Лигу шампиона играјући заједно већ четири, пет година.
Делибашић је био део чувене генерације Парног ваљка која се пласирала у групну фазу Лиге шампиона сезоне 2003/04. Клуб из Хумске је био у „групи смрти” са Реалом, Портом, и Марсељом.
- Били смо пуни самопоуздања. Кад се помене Лотар Матеус сви се присећају анегдота, али заборављају колико смо патили на тренинзима. Немачка дисциплина, тренинзи по два сата, трчање без лопте, све је то било плански, тако да смо невероватно спремни дочекали све те утакмице.
Партизан је освојио три бода и постигао исто толико голова у првом учешћу у групној фази елитног ранга европског фудбала, а сви погоци дело су Андрије Делибашића.
- Ја сам негде обележио то учешће головима, али сам код неких навијача и трагичар због црвеног картона, свега је било, заиста незаборавних шест месеци који остају урезани за цео живот. Једноставно, једини сан ми је био да постигнем гол пред пуним стадионом у Хумској и да отрчим на југ. То се десило на првој утакмици против Порта тако да после тога, што се тиче спортских амбиција, мени су пала потраживања и глад – рекао је Делибашић.
СОНИ СА ЛЕОНАРДОМ НОЋ ПРЕ ДЕРБИЈА
Андрија се вратио у Хумску у сезони 2016/17. кад је Партизан освојио последњу титулу и дуплу круну. Делибашић је био задужен за рад са нападачима, па је у „Партизановом подкасту” испричао занимљиву анегдоту са Леонардом:
- Морао сам да обновим своје познавање „Сони плејстејшна” јер је он волео да игра против мене и Саше Илића. Сећам се вече пре дербија кад смо добили 3:1, он је био јако нервозан па смо отишли код њега у собу Саша и ја да га смирујемо. Играли смо Сони до дубоко у ноћ, у једном тренутку сам водио 3:0 или 4:0, Саша ме је гурао лактом и опомињао речима: „да ли си нормалан, сутра играмо дерби”, тако да сам морао да га пуштам, онда је он падао на колена, радовао се. Сутрадан сам га видео на загревању, само је трљао руке и понављао „како ми се игра, како ми се игра”, а кад је почела утакмица, то је већ историја...
ХВАЛА НАВИЈАЧИМА НА ПОДРШЦИ У МОЈОЈ БОРБИ
Делибашић је водио тешку животну битку почетком ове године кад је откривено да има тумор на мозгу. На срећу Андрија је успео да победи опаку болест.
- Хвала свим навијачима Партизана на подршци у мојој борби која је трајала месецима. Пратио сам све, видео сваки транспарент и на кошарци и на фудбалу, то је оно за шта сам се борио као мали, да будем препознат од навијача Партизана, који су некада захтевни и треба их придобити, али кроз своју каријеру понашањем и играма заслужио сам њихово поштовање и хвала им на томе!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
