Štitio sam Šestića i brzo otišao sa Marakane

Dragan Lacmanović je u rodnom Benkovcu počeo da se bavi fudbalom. Igrao je prvo za Velebit, onda je preko Šibenika stigao u Galeniku, pa Crvenu zvezdu. Nosio je još dresove Borca iz Banjaluke, Proletera, australijskog Džasta, Šturma i Zemuna. Odlične rezultate ostvario je i kao trener u Srbiji i u inostranstvu.

- Najlepše uspomene vežu me za Velebit. Normalno je da volim sve što pripada Benkovcu. Sve kasnije je nešto drugo. Doduše, imao sam žarku želju da zaigram za Crvenu zvezdu i ostvario sam taj san. Oko 80 odsto građana Benkovca navijalo je za crveno–bele - započeo je priču Lacmanović.

Nekadašnji napadač nikada nije krio da mu je idol bio nedavno preminuli Vahidin Musemić.

- Kao gimnazijalac bio sam na ekskurziji i gledao sam utakmicu Jugoslavija – Meksiko u Sarajevu. Musemić je dva gola postigao glavom. Kretao se fenomenalno. Krivo mi je što se nije dogovorio sa crveno-belima da dođe kod njih. Za utehu, njegov brat Husref Musemić postao je as na Marakani. Žao mi je što je Vahidin preminuo, laka mu zemlja bila.

U Šibeniku mu je trener bio Tomislav Ivić. Mnogi ga se sećaju i sa posebnim rečima govore o njemu i posle toliko godina od njegovog odlaska sa životne scene.

- Ivić je bio vezan za početak moje profesionalne karijere. On je došao po mene u Benkovac i iz Velebita me odveo u Šibenik. Bio sam u timu sa dobrim i iskusnim igračima. Leotar i Šibenik nikada nisu ispadali sa drugoligaškog zapada. Kad je Ivić preuzeo Hajduk odveo je golmana Poklepovića, Šimu Luketina, Ivicu Matkovića, onda je Nikica Cukrov otišao u Rijeku, Obilinović je prešao u Osijek, Ninići su prešli u Dinamo. Tomislav je bio preteča modernog fudbala.

Lacmanović Ivana Čabrinovića izdvaja kao najznačajnijeg trenera u karijeri.

- Čabra je posebna priča. Jako lepo me prihvatio kad sam došao u Beograd. Od njega sam mnogo naučio kao igrač. Kasnije sam kao trener primenjivao dosta iz njegovog rada. Ivan je na prvom mestu od svih koji su me trenirali, iako su tu i Gojko Zec, Stevan Ostojić, Dragoslav Šekularac, Bora Kostić, Đorđe Gerum, Vindiš, Veseli iz Češke….

Draganu je bilo odlično u tih 11 sezona u Galenici, današnjem Zemunu. Iz tog kluba se, kao po pravilu, išlo u Partizan, a on je prešao u Crvenu zvezdu.

- Sve se dogodilo na brzinu, jer bio sam se dogovorio sa Partizanom. Na nagovor pokojnog Moce Vukotića, divnog čoveka, trebalo je da dođem u Humsku, pošto je  Aca Trifunović odlazio u Askoli. Tada su me hteli Rijeka, Sloboda iz Tuzle, OFK Beograd. Treneri crno-belih bili su Miloš Milutinović i Nenad Bjeković. Međutim, na nagovor poznatog novinara i urednika  pristao sam da odem na sastanak čelnika Zemuna i Crvene zvezde. Došli su Dragan Džajić i Konstantin Zečević. Džaja je hteo da dođem kod njih, uzalud sam govorio da sam se dogovorio sa Partizanom. U Zvezdu bih otišao i peške iz Benkovca, ne samo iz Zemuna. Srce mi kuca za crveno-bele. Treneri su bili Ostojić, Kostić, Šekularac i Đorić. Nije se moglo u inostranstvo pre 28. godine.

Debitovao je Lacmanović za prvi tim Zvezde, ali je odmah imao peh.

- Povredio sam se na prijateljskoj utakmici protiv Voždovca. Kad sam se oporavio, igrali smo i osvojili mostarski turnir. Onda je za trenera došao Gojko Zec. Pomoćnik Dragoslav Šekularac se nešto zakačio sa Milošem Šestićem. Naravno, stao sam u zaštitu Šeleta. Imao sam tada dogovor sa Džajom da idem u Bastiju, ali tek za pola godine jer je tada Zdravko Borovnica odlazio iz francuskog kluba. Međutim, kako je Šeki počeo da me „buši” hteo sam da odem po svaku cenu. Džaja me je pozvao i objasni mi da Rade Savić i ja idemo u Džast Melburn, u Australiju. Nisam pogrešio.

Za Borac iz Banjaluke jedan meč je odigrao povređen.

- Trener Đorđe Gerum doveo me u grad na Vrbasu. Igrali smo protiv Veleža, a golman je bio čudesni Enver Marić. Abid Kovačević gurnuo mi je jednu loptu u kazneni prostor, bio je 88. minut, pri rezultatu 1:1. Marić je krenuo na loptu, želeo sam da ga preskočim i samo sam osetio da je nešto „kvrcnulo”. Nije tada bilo ovih aparata da se vidi šta je. Sledeću utakmicu igrali smo u Mariboru. Znao sam da dolaze ljudi iz Šturma da me gledaju. Igrao sam tada libera i dali su mi tri injekcije protiv bolova.

Lacmanović je završio karijeru sa 39 godina.

- Kad sam se vratio iz Austrije otišao sam u Proleter iz Zrenjanina. Dogovorio sam se sa Džemaludinom Mušovićem da pređem u Čelik. Međutim, Kiki Omeragić je došao i ubedi me da idem u grad na Begeju. Tamo mi je bilo fino. Predsednik Zemuna Ostojić pozvao me je zatim da dođem u Gornju varoš i tu sam se oprostio se od aktivnog igranja – zaključio je Lacmanović.