Fudbal – fenomen masovnog entuzijazma

Globalna igra koju nazivamo fudbalom prema najavama koje dolaze iz FIFA, trebalo bi da u vremenu pred nama postane još „globalnija“.

Najavljujući Svetsko klupsko prvenstvo za 2025. godinu u novom formatu od 32 učesnika, FIFA je izrazila velika očekivanja i najavila da će to biti vrhunac elitnog profesionalnog muškog fudbala, a da je Amerika sa potrebnom infrastrukturom i ogromnim lokalnim interesom, idealan domaćin za početak ovog novog globalnog turnira.

Predsednik Infatino je istakao da će navijači sa svih kontinenata doneti strast i energiju na ovu značajnu prekretnicu u misiji svetske kuće fudbala – da fudbal zaista učini globalnim fenomenom.

Kad se ova najava sagleda u sklopu scenosleda da će Amerika 2024. biti domaćin „Copa America“, a 2026. godine i Svetskog prvenstva u novom formatu od 48 učesnika, sa najavljenom kandidaturom i za domaćina FIFA Svetskog prvenstva za žene 2027.godine, moglo bi se sa malo ironije zaključiti da je ovaj, za sada organizacioni, uspeh da se pridobije fudbal u ostvarenju američkog sna sličan poimanju – da je uspeh ići iz neuspeha u neuspeh ne gubeći entuzijazam.

Navijači sa svih koninenata koji bi trebalo da u Ameriku donesu strast i energiju za prekretnicu u misiji svetske kuće fudbala kako je Infatino najavio, ipak ne čekaju i neće čekati tako dugo, jer tu energiju i tu strast ispoljavaju u svakodnevnici uzbuđenja nadahnućem fudbala sa oduševljenjem koje pokreće svet fudbala. Fudbal – kulturni fenomen koji je širi od umetnosti, a i umetnost sama po sebi, okuplja ljude iz svih sfera života. U srcu ovog kulturnog fenomena su navijači. Fudbal prevazilazi sve društvene, političke i ekonomske barijere, jer je to sport nad sportovima, sa kojim se ljudi lako identifikuju.

Strastvenost fudbala postala je i sve više postaje delom identiteta – smisla života mnogih navijača. Fudbal kao metafora života, ili život kao metafora fudbala svet je stvarnosti u kojoj fudbal već decenijama daje nadu, radost siromašnima i obespravljenima, od izbeglica, migranata, osoba sa invaliditetom, manjina  i drugim marginalizovanim grupama.

Fudbal je praktično uspeo da obezbedi i inkluzivnost i toleranciju, društvenu mobilnost i egalitarizam  – na terenu promovišuću i jedinstvo i raznolikost u nastojanju (u konačnom zbiru za sada uspešno) da odoli destruktivnim ideologijama i „amerikanizaciji“.

Kako?

Fudbal je industrija koju vode emocije !!!

Ta emocionalnost potiče od navijača, i te emocije oblikuju ponašanje navijača. Bez te emocionalnosti i emocija fudbal bi bio samo još jedna „igra sa loptom“.

Ljudi širom sveta biraju da budu deo nečeg velikog, a većeg od fudbala za sada nema. Na stadionima širom sveta preovladava potreba za emocijom, strašću i pripadanjem. Navijačka kultura je koncept emocionalne borbe, argumenata i „rada srca“ pre svega. To se odnosi na harmoničnu strast – kako to sociolozi fudbala nazivaju, koja povezuje i navijačke grupe i navijače, i koja je ipak dominantna u odnosu na opsesivnu strast, koja zna da pređe granicu u svojoj destruktivnosti.

Prema teoriji društvenog identiteta svi stvaramo svoj identitet unutar grupe(a) kojoj pripadamo. Navijač posmatra i doživljava svoj tim kao produžetak sopstvenog identiteta, oseća snažnu psihološku vezu sa svojim timom, samopoštovanje i niži nivo usamljenosti i otuđenosti - samo je mali isečak iz opsežnog istraživanja sa Haravardske Biznis škole. Istarživačica Kristina Duarte ističe: „...Kada osoba vidi slike ljudi koje voli, aktiviraju se određene oblasti mozga. Bilo je neverovatno otkriti da se ista moždana kola aktiviraju, kad su videli slike svog kluba...“.

U nalazima istraživanja „Mental Healty Foundation“ potencira se podatak da se čak 76 odsto muškaraca na fudbalskim utakmicama ne ustručava za zagrli prvog muškarca do sebe, iako ga ne poznaje prilikom slavlja na stadionima. Ipak, o tome kolika je snaga i značaj navijača, pokušvam da iskažem primerom čoveka sa terena – Žozea Murinja. Kao ambasador istraživanja sa temom „ Football Fandom Study“ koje je pre dve godine naručio jedan od sponzora Lige šampiona, a u znak 27. partnerstva potvrđena je važna uloga koju navijači imaju u stvaranju neprocenjivih fudbalskih trenutaka.

Murinjo je rekao: „Zaista verujem u snagu navijača. Čak koristim izraz, oni ne podržavaju, ne forsiraju, oni igraju. I imao sam toliko utakmica, u kojima sam se osećao da sam pobedio, jer su oni igrali...“

Nastojanju da „raspakuju“ (kako istraživači vole da kažu) ponašanja navijača, nisu odoleli ni autoriteti sa Univerziteta Brajton sa opsežnom studijom „A Global Football Fan Phenomen“ u kojoj je jedan od nalaza da je fudbal važna kulturna arena ukrštanja globalizacije i lokalizma.

„Frointers Media“ iz Švajcarske u sveobuhvatnom – dubinskom istraživanju „Football Fans’ Emotions“ sa vrlo intrigantnim podnaslovom – „Neizvesnost protiv percepcije brenda“, u kome se iznose činjenice koje sve emocije utiču na odluku navijača da prisustvuju fudbalskoj utakmici, od rivala, cene ulaznice, pozicije kluba na tabeli, domaće ili međunarodne lige, uticaja medija, atmosfere u klubu, društvenom statusu kluba - svemu onome što nije „vrh ledenog brega“. Po Frojdu vrh ledenog brega je svesno delovanje, a ono nevidljivo su nagoni, osećaji, osećanja. Po nekim drugim naukama devedeset odsto ledenog brega je nevidljivo i ispod je nivoa mora...

Iako stavovi iz ovog istraživanja nisu izraženi sportsko – fudbalskim terminima, već se koriste izrazi neizvesnost hipoteze ishoda, efekat pozicije, uživanje u reflektovanoj slavi, oni jasno i nedvosmisleno usmeravaju da navijači posećuju stadione zato što vole fudbal, veruju u svoj klub, očekuju dobar fudbal, učešće u atmosferi navijanja. Kod visoko identifikovanih navijača – fudbalskim jezikom rečeno navijačkih grupa, pre svega što vole svoj klub i sa njim se identifikuju i očekuju pobedu bez obzira na rivala i teren na kome se igra.

Svež primer koji to potvrđuje je komentar navijača Union Berlina, koji su utakmicu Protiv Brage odigrali na stadionu gradskog rivala Herte i to prokomentarisali: „Nismo mi išli na stadion Herte, mi smo išli da bodrimo Union“.

Kroz sva ova razmatranja, međutim definiše se šta fudbal izdvaja od ostalih sportova sa loptom i generalno sporta. Tri su kategorije: Nepredvidljivost, neizvesnost i očekivanje. I još – za ljubitelje fudbala lepa igra i utakmica je dar... I još ... ne postoji zamena za fudbalsku utakmicu uživo.

Moguće su naravno promene. Promene svakako nisu ništa novo, ali njihov uticaj retko je tako značajan ili ubrzan – kao što je svet iskusio u poslednje dve godine. Tokom trajanja pandemije u intezitetu, koji je rezultirao praznim stadionima, tražen je i način da se čuje huk navijača, simulira publika i da ne podsjećam više na to vreme. Negde je tad i nastala poruka: Mislite da navijanje nije sport? Razmislite ponovo!

Navijač 21. veka je na neki način i globalni fudbalski nomad. I u stvarnom i u virtuelnom svetu. Takav navijač sa entuzijazmom, nadahnućem, motivacijom, identitetom kluba i sopstvenim integritetom ne pristaje tek tako lako da ga se tretira kao potrošača i konzumenta. Navijač je oduvek bio investitor, „ulažući“ od vremena kao najdragocenijeg resursa,emocije i strasti, pa sve do obavezne stavke u kućnom budžetu predviđene za ulaznice, druženja pre i posle utakmice, putovanja i obeležja klupske pripadnosti.

Fudbalska igra nije proizvod, navijač nije potrošač, bila je jedinstvena poruka, kada su upravo navijači (tad i zasad) spečili pokretanje Superlige. I Evropa i svet su tad osetili snagu navijača. Sa puno strasti i emocija, tada su navijači Milana poslali poruku „...da je fudbal pripadao navijačima i devedesetih kada je nestao Kup šampiona, i kada niko nije zaustavio rast cena ulaznica, i kada niko nije zaustavio super -agente, koji su zarade fudbalera podigli do astronomskih visina, i kada su „brodkasteri“ diktirali termine i satnicu shodno svojim potrebama, i kada su se utakmice evropskih liga i kupova igrale na drugim kontinentima...“

Iako je FIFA držala tenziju da će domaćine Svetskog prvenstva 2030. godine proglasiti na Kongresu u maju 2024. godine , Savet FIFA je požurio i ovih dana obelodanio da će igrati na tri kontinenta i u šest zemalja u nekom „formatu“, koji će se tek prezicirati. Nije li to možda kompromis, da bi Saudijska Arabija dobila Svetsko prvenstvo 2034. godine???

I Liga šampiona u sezoni 2024/2025 igraće se u novom „formatu“ i umesto 125 imaće 189 utakmica. Deluje „utešno“ da će se igrati tokom radne nedelje, da se ne bi remetili termini utakmica u nacionalnim ligama.

Razočarani navijači ne pate u tišini. Glasno brane ono što im pripada – fudbal.

Poruka sa utakmice Borusija Dortmund – Milano odigrane u sredu 4. oktobra 2023. to jasno izražava:

„FUDBAL ZA MILIONE LjUDI, NE ZA MILIJARDE EVRA. VRATITE NAM IGRU“!