DIREKTNO: Kiseli šampanjac preseo Orlovima

Orlovi su bolno aterirali u Rigi. Lavina negedovanja javnosti sručila se na ranjena krila iz gnezda Svetislava Pešića zbog eliminacije od košarkaške „velesile“ – Finske! Ni prvi, ni poslednji put.

Gnev je još veći posle neuspeha vaterpolista i odbojkašica. Jednostavno, naiđe takva godina – sušna!

Uvek kad naše sportiste, na jedno značajno takmičenje, ispratimo kao glavne favorite za zlato, gotovo uvek nam se dogodi razočaranje! Tako je i sada na Evrobasketu na kojem smo svi, pa i mnogi pored nas, Srbiju videli kao novog šampiona Starog kontinenta.

Međutim, u sportu nije dovoljan samo nesporni kvalitet, mnogo faktora odlučuje na putu do trona. Nije dovoljan jedan Nikola Jokić, pa da se svi protivnici uplaše i sklone. Titula se osvaja timskim duhom, pobedničkim mentalitetom. To Srbija nije imala u Letoniji...

Videlo se od starta takmičenja po grupama da nešto nije u redu i kroz izjave članova našeg nacionalnog tima. Pripremne utakmice su još, dodatno, „zamaskirale” slabosti Orlova, koje ima svaka ekipa. Onda je počelo da se „poklapa” dosta toga, niz nesrećnih okolnosti, povreda kapitena Bogdana Bogdanovića, misterija oko Vasilija Micića, rovitost Marka Gudurića i Alekse Avramovića, bledoća unapred krunisane ekipe... Na konferencijama za novinare bila je prisutna nervoza selektora Pešića. Frustriran čovek ne može daleko da dobaci, jer frustracije su najveći neprijatelj takmičenja.

Sve su to sastavni delovi sporta na koji nije otporan ni najveći tim na jednom velikom takmičenju, turnirskog karaktera. Samo selektor Pešić i igrači znaju kroz šta su sve prolazili. Nešto će da otkriju, a nešto će – zauvek, ostati tajna iz svlačionice.

Posle svega naći će se mnogi kritičari koji će iz svih „oružja i oruđa” da pucaju po Orlovima u rovitim vremenima za zemlju. Biće stručnih, ali i paušalnih analiza, „obojenih” zaključaka na sve strane. U svemu treba da se sačuva dostojanstvo. Svaka izgovorena i neodmerena reč ima težinu. Košarka je samo sport, sastavljen od pobeda i poraza, titula i eliminacija.

Koliko god bolno razočaranje bilo ne treba „streljati” naše „junake” iz Rige, koji su nas, do sada, mnogo puta obradovali. Dogodi se i Finska, ne toliko tragično koliko treba da se izvuku pouke za buduća vremena, jer pred ovim timom je još mnogo izazovnih takmičenja.

Najlakše je osuditi, potrebne su racionalnost i realnost u ovom teškom trenutku za našu košarku i iznevereno očekivanje. I možda treba da promenimo „taktiku”, da naše sportiste na evropska i svetska prvenstva, Olimpijske igre ispraćamo u drugačijem ambijentu, sa skromnijim željama, realnije i trezvenije. Kad se šampanjac otvori pre početka takmičenja bude vreo i kiseo.

Pad, sam po sebi, nije toliko tragičan ukoliko se posle njega ustane. Orlovima su u Rigi tamo neki Skandinavci skresali krila, ali svi verujemo, i nadamo se, uzleteće oni ponovo u visine. I obradovati naciju!