Okršaj reprezentacija bratskih zemalja i naroda nije napunio tribine stadiona Rajko Mitić kako se očekivalo. Izuzetno velika važnost utakmice, jer je pobeda obe selekcije približavala putu na Evropsko prvenstvo nije bio dovoljan motiv gledaocima da u ogromnom broju dođi na naš najveći sportski objekat.
Atmosfera je ipak, bila za pohvalu. Još ispred Marakane osetio se dah komšijskog derbija. Kolone navijača išle su ka Zvezdinom, u poslednjih nekoliko godina i jedinom domu Orlova.
I tribine su se polako punile. Pristalica Srbije, očekivano, bilo je na sve četiri strane stadiona. Crnogorcima je bio namenjen „kavez” na Jugu. Gostujućih simpatizera bilo je i na Zapadu, daleko u manjem broju od domaćih. Vijorile su se zastave nekadašnjih članica državne zajednice. Bar pre početka nije bilo prozivki, ni neprijateljskih poruka sa bilo čije strane.
Zajednička želja Srba i Crnogoraca bila je, naravno, pobeda. Orlovi nikad nisu igrali na EP. Pod imenom sadašnjih nezavisnih država (od 2006.) učestovali smo na kontinentalnom šampionatu 2000. u Belgiji i Holandiji. Sokolovima bi to bio najveći uspeh u istoriji, odnosno jedino učešće na velikom takmičenju. Naša reprezentacija bi nastavila kontinuitet učešća na završnim turnirima započet 2022. u Kataru. Iz tih razloga igrači na terenu i navijači na tribinama nisu bili sentimentalni. Srbija i Crna Gora sinoć su bili najveći fudbalski protivnici od razdruživanja. Logično, ulog je zaista bio veliki.
Važno je ipak, da je sve uglavnom proteklo u sportskom duhu. Neprijateljstvu i političkim porukama nikad nije mesto na stadionu, pogotovo ne u duelima dva bratska naroda, čija će povezanost zauvek potrajati.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
