Ko će da povuče ručnu?

Svetsko prvenstvo za žene kuca na vrata i do početka planetarnog šampiona je ostalo nešto više od dve nedelje. Danska, Švedska i Norveška će od 1. do 19. decembra, u šest gradova, ugostiti najbolje selekcije sveta.

Okupljanje našeg tima zakazano je za nedelju, 19. novembar u Kovilovu, gde će dame odraditi poslednje pripreme. Reprezentaciju Srbije očekuje i učešće na turniru u Španiji od 24. do 26. novembra, gde će se pored naših devojaka i domaćina boriti još selekcije Japana i Argentine. Biće to ujedno i poslednja provera izabranica Uroša Bregara pred odlazak u Herning, grad u kome će naša reprezentacija odmeriti snage sa Danskom, Rumunijom i Čileom.

Ove godine će na Svetskom prvenstvu učestvovati 32 selekcije koje su smeštene u osam grupa po četiri, a po tri najbolja tima će obezbediti plasman u narednu rundu, dok će četvrtoplasirana ekipa nastaviti učešće u Prezident kupu.

Ekipe koje budu obezbedile dalje takmičenje će biti smeštene u četiri grupe po šest, a po dve najbolje će otići u četvrtfinale. Ukoliko naša selekcija bude među tri najbolje ekipe u grupi, ukrstiće koplja sa Nemačkom, Poljskom, Japanom i Iranom.

Iako je selektor Uroš Bregar najavljivao podmlađen i nov sastav, spisak ponovo pokazuje suprotno. Niti je državni tim u podmlađenom sastavu, niti su na spisku najbolje igračice koje Srbija ima. A desiće se isto što se dešava u poslednjih nekoliko godina – igraće najstarije, mlađe neće osetiti čari prvenstva i Srbija neće biti plasirana među najboljim ekipama. I onda se postavlja pitanje šta je onda cilj na ovom Svetskom prvenstvu?

Da se okupe najbolje igračice očigledno nije, kao i juriš na visok plasman, podmlađivanje tima takođe, pa se onda s punim pravom može pitati koju viziju tačno imaju Uroš Bregar i Branka Jovanović?

I šta znači fraza mlađe i starije igračice? Ako pogledamo ko su najbolji igrači sveta i koliko godina imaju, recimo Novak Đoković, Ronaldo, Teodosić ili Mesi, onda bi bilo dobro da nam stručni štab objasni koje tačno godine za njih kvalifikuju igračice u one stare i mlade.

I kako je moguće da se godinama, kad reprezentacija Srbije ima najlošije rezultate na velikim takmičenjima u svojoj istoriji, ponavljaju iste greške. Zašto će ponovo stub tima biti žene od trideset godina, zašto će mlađe igračice ponovo grejati klupu i sa okupljanja državnog tima se vraćati „ubijene u pojam“... Zašto Bregar i Jovanović imaju strah da u „vatru gurnu“ devojke do 25 godina?

Ako već imaju drugu zamisao i žele iskusnije, onda moraju na spisku da budu one najbolje što ova zemlja ima, bez obzira ko ih voleo ili ne voleo, jer ne bira se valjda državni tim na osnovu skale ljubavi, nego kvaliteta.

Uostalom gledao je Bregar nekoliko utakmica Superlige ove polusezone, gledao i ništa video nije...

Previše je pitanja, nigde odgovora, a sunovrat i dalje traje. Posle svakog velikog takmičenja autobus sa ženskim rukometom juriša nizbrdo, a nikoga nema da povuče ručnu i spreči nove katastrofe.