Ко ће да повуче ручну?

Светско првенство за жене куца на врата и до почетка планетарног шампиона је остало нешто више од две недеље. Данска, Шведска и Норвешка ће од 1. до 19. децембра, у шест градова, угостити најбоље селекције света.

Окупљање нашег тима заказано је за недељу, 19. новембар у Ковилову, где ће даме одрадити последње припреме. Репрезентацију Србије очекује и учешће на турниру у Шпанији од 24. до 26. новембра, где ће се поред наших девојака и домаћина борити још селекције Јапана и Аргентине. Биће то уједно и последња провера изабраница Уроша Брегара пред одлазак у Хернинг, град у коме ће наша репрезентација одмерити снаге са Данском, Румунијом и Чилеом.

Ове године ће на Светском првенству учествовати 32 селекције које су смештене у осам група по четири, а по три најбоља тима ће обезбедити пласман у наредну рунду, док ће четвртопласирана екипа наставити учешће у Президент купу.

Екипе које буду обезбедиле даље такмичење ће бити смештене у четири групе по шест, а по две најбоље ће отићи у четвртфинале. Уколико наша селекција буде међу три најбоље екипе у групи, укрстиће копља са Немачком, Пољском, Јапаном и Ираном.

Иако је селектор Урош Брегар најављивао подмлађен и нов састав, списак поново показује супротно. Нити је државни тим у подмлађеном саставу, нити су на списку најбоље играчице које Србија има. А десиће се исто што се дешава у последњих неколико година – играће најстарије, млађе неће осетити чари првенства и Србија неће бити пласирана међу најбољим екипама. И онда се поставља питање шта је онда циљ на овом Светском првенству?

Да се окупе најбоље играчице очигледно није, као и јуриш на висок пласман, подмлађивање тима такође, па се онда с пуним правом може питати коју визију тачно имају Урош Брегар и Бранка Јовановић?

И шта значи фраза млађе и старије играчице? Ако погледамо ко су најбољи играчи света и колико година имају, рецимо Новак Ђоковић, Роналдо, Теодосић или Меси, онда би било добро да нам стручни штаб објасни које тачно године за њих квалификују играчице у оне старе и младе.

И како је могуће да се годинама, кад репрезентација Србије има најлошије резултате на великим такмичењима у својој историји, понављају исте грешке. Зашто ће поново стуб тима бити жене од тридесет година, зашто ће млађе играчице поново грејати клупу и са окупљања државног тима се враћати „убијене у појам“... Зашто Брегар и Јовановић имају страх да у „ватру гурну“ девојке до 25 година?

Ако већ имају другу замисао и желе искусније, онда морају на списку да буду оне најбоље што ова земља има, без обзира ко их волео или не волео, јер не бира се ваљда државни тим на основу скале љубави, него квалитета.

Уосталом гледао је Брегар неколико утакмица Суперлиге ове полусезоне, гледао и ништа видео није...

Превише је питања, нигде одговора, а суноврат и даље траје. После сваког великог такмичења аутобус са женским рукометом јуриша низбрдо, а никога нема да повуче ручну и спречи нове катастрофе.