Sferopulos: Srećan sam što treniram najomiljeniji tim u Srbiji

Janis Sferopulos, 56-godišnji trener koji se večeras (21.15) vraća u Dvoranu mira i prijateljstva kao protivnik Olimpijakosa, razgovarao je sa novinarom grčke Gazete o dvoipogodišnjem odustvu sa klupe, navici da preuzima timove posle početka sezone, susretu sa Makabijem u Beogradu…

Sferopulos je već godinama isti, pun mladosti, svežine i želje za radom. Ušao je u profesionalni svet trenera 1997. kao član tehničkog tima PAOK, zatim je radio u Olimpijakosu kao asistent Jonasa Kazlauskasa, Pini Geršona i Panajotisa Janakisa, a 2008. godine odlučio je da je došao red na njega da bude glavni trener.

Uspešna tri godine u Kolosu sa Rodosa pomogle su mu da napreduje, a posle godinu dana u CSKA Moskvi (kao desna ruka Kazlauskasa), preuzeo je Panionios u novembru 2014. godine. Tada se otvorila prilika u Olimpijakosu, kao nasledniku Barcokasa.

Na kormilu crveno-belih, vodio je pirejski tim do dve titule (2015, 2016) i do dva finala Evrolige (2015. i 2017.). Njegovi uspesi u luci igrali su ključnu ulogu za poziv iz Makabija, gde je bio tehnički direktor oko 3,5 godine (2018-2022), sa ukupno šest titula (tri prvenstva, Kup i 2 Superkupa Izraela).

Od pre mesec dana, priznati grčki trener je novi trener Crvene zvezde i večeras (21.15) se vraća u Dvorani mira i prijateljstva kao protivnik Olimpijakosa u okviru 9. kola Evrolige.

Koliko vam je nedostajalo da budete aktivni na terenu, jer trenerski posao ne prestaje čak i kada nemate tim...

- Veoma … Iako je bilo trenutaka kada sam odbijao neke ponude kako bih se odmorio. Međutim, od prošlog leta pa nadalje bio sam konstantno u fazi čekanja i čim se pojavila ponuda Crvene zvezde, odmah sam je prihvatio jer zaista, došlo je vreme da ponovo treniram.

Može li se reći da ste u sastavu vašeg novog tima primetili određene karakteristike koje vam omogućavaju da ga potpuno oblikujete po stilu Janisa Sferopulosa?

- Ne bih to baš tako rekao, ali sigurno je da je ovo tim sa velikim potencijalom koji predstavlja zemlju s bogatom košarkaškom tradicijom koja je iznedrila neverovatne igrače i velike trenere. Poslednjih godina, uprava Crvene zvezde ulaže veliki napor da podigne nivo tima, kako u domaćem prvenstvu tako i u Evropi, tako da možete razumeti da je ovo bio veliki izazov koji nisam mogao da propustim.

Šta dobija trener i koliko postaje bolji posmatrajući utakmice i košarkaške događaje iz nekog vremenskog perioda bez pritiska, iz drugačije perspektive?

- To je veoma važan i neophodan proces koji bi svi treneri trebalo da dožive. Sa moje tačke gledišta, sve ove godine kada sam neprestano radio i bio u središtu akcije, iako sam primećivao neke stvari, nisam imao vremena da im priđem iz drugačijeg ugla, sa drugačijeg stanovišta, bez pritiska priprema i rezultata, kako bih mogao da izvučem neke perspektive koje će se u budućnosti pokazati korisnim. Mislim da mi je ovo vreme koje sam proveo van terena zaista pomoglo...

Da li je tačno da ste do pre 25 dana dana izgledali veoma opušteno i bezbrižno, a od trenutka kada ste se odazvali pozivu Crvene zvezde, kao da je pritisnuto dugme i sada trčite bez prestanka?

- Sto odsto (kroz smeh)! Osećao sam se kao pilot borbenog aviona koji, kad zazvoni alarm, stavi kacigu, uđe u pilotsku kabinu i poleti da bi obuzdao neprijatelja! Nešto slično se dogodilo i sa mnom i mojim saradnicima! Jednog trenutka sam bio opušten, a već drugog, niodkuda, se pojavila ponuda i sledećeg dana sam promenio zemlju, našao se na terenu i pripremao trening za sledeći dan, a zatim igrao utakmicu u Evroligi! Na neki način, to je način na koji su se stvari odvijale sa Crvenom zvezdom. Veoma sam srećan što treniram tako poznatu košarkašku školu i što vodim istorijski značajni tim, koji je najomiljeniji u Srbiji.

Da li vas je zabrinulo što dolazite u tim sa prilično velikim budžetom i višim zahtevima u odnosu na prethodne godine, i devet novih lica, koja nisu bila vaš izbor, ili vas to uopšte nije brinulo?

- Ovo uvek važi za trenera koji preuzima tim usred sezone, ali uvek se trudim da izvučem maksimum od svih. Pomaže i iskustvo, jer u tri poslednje ekipe, nisam preuzeo tim od početka sezone, već sasvim slučajno u novembru. Naučio sam kao da se nosim sa određenim situacijama, ali to je proces koji i dalje traje. Drugim rečima, nije prošlo dovoljno vremena da kažem da su sve stvari legle što se tiče izgleda naše igre. I to je logično, jer s toliko utakmica koje igramo, nemamo vremena onoliko koliko bismo željeli za trening i idealnu pripremu, barem kako ja to zamišljam. Ipak, napredujemo, i već primećujem poboljšanje, koje verujem da će se nastaviti.

Već vidimo razliku u odbrani u timu, kao i rezultate i čujemo mnogo glasova u Srbiji koji kažu da je Crvenoj Zvezdi i ovom rosteru potreban trener kao Sferopoulos koji može da nametne disciplinu. Verujete li da pritisak pod kojim grčki trener uči da radi u svojoj domovini i povezanost s rezultatom daje veliku prednost kada pređe granice?

- To je apsolutno tačno, jer je grčko prvenstvo uvek bilo vrlo teško i zahtevno, sa mnogo parametara i prepreka koje je trener morao da savlada. Sada, međutim, ovaj veliki pritisak pod kojim smo svi radili u A1 ligi, počeo je da se širi svuda. U svim zemljama, ako ne počnete dobro, odlazite, i to vidimo i u Evroligi, ali i u ligama nižeg kvaliteta, gde postoji veliki pritisak zbog rezultata. Mi u Grčkoj smo bili pioniri, od malena smo odgajani s ovom mentalitetom, pa je moja generacija trenera postala otpornija na teške situacije, i zato smo mnogi od nas poželjni u inostranstvu.

Kao se osećate povodom povratka u Pirej?

- Olimpijakos uvek ostaje veliki deo mog srca jer sam proveo četiri godine i doživeo mnogo lepih trenutaka. Sećam se više lepih stvari, posebno dva uzastopna šampionata i dva učešća u finalima Evrolige. Svaki put kad dođem u dvoranu, osećam se kao kod kuće, drugačije ne bi moglo!