Rođena je u Turskoj, odrasla u Danskoj, a na Svetskom prvenstvu će igrati za Srbiju. Edita Nuković je imala zanimljiv rukometni, ali i životni put, perfektno govori jezike, srpski prilično dobro za nekoga ko nikada nije živeo u našoj zemlji. Nije boravila u Srbiji, ali je srcem uvek osećala pripadnost našem narodu i kad je stigao poziv da obuče dres sa državnim grbom, dileme nije bilo.
– Bilo mi je veoma drago kad sam dobila poziv, nisam se razmišljala jer sam želela da probam, pre svega, samu sebe na internacionalnom nivou i da vidim kako je igrati za reprezentaciju – rekla je Edita Nuković, borbeni pivotmen naše reprezentacije.
Vaša životna priča nije svakidašnja?
- Moji roditelji su iz Prijepolja, želeli su da studiraju u Sarajevu, ali je počeo rat koji ih je sprečio, pa su otišli u Tursku. Tamo su završili školovanje, zaposlili se i dve godine posle mog rođenja desio se veliki zemljotres, a oni su odlučili da napuste ovu zemlju. Odabir je pao na Dansku i tako je Hamel postao naš dom.
SJAJNO SAM PRIHVAĆENA
Kako su Vas prihvatili u reprezentaciji?
- Sjajno, bilo je lako da se uklopim u tim. U početku mi je sve bilo čudno, ipak se sve ove devojke poznaju, a meni su nove. Dešavalo se da pričaju o nekoj igračici iz domaće lige, sve učestvuju u tome, a ja nemam pojma o kome je reč.
Kako ste odabrali rukomet?
- U Danskoj je ovaj sport skoro nacionalni, u rangu sa fudbalom. Čitava škola je išla na rukomet, svi iz mog razreda su trenirali, zajedno dečaci i devojčice, tako da sam i ja krenula. Zavolela sam ovaj sport i znala sam da je to moj životni poziv.
Kako je tekla Vaša karijera?
– Igrala sam za Hamel, grad u kome sam odrasla, ali kad je počela srednja škola, krenula sam na akademiju, gde sam studirala i igrala. Potom sam završila fakultet, preselila se u Orhus i počela profesionalnu karijeru.
Usledio je odlazak u Švedsku?
- Tamo mi je bilo veoma lepo, sličan mentalitet danskom, pa je sve bilo lagano. Očarala me i priroda tamo, planine, grad, ma sve je bilo prelepo.
Ipak, stacionirali ste se na kraju u Nemačkoj?
- Da, ovo mi je treća godina tamo. Zadovoljna sam uslovima, liga je dobra, jaka, svako svakog može da pobedi, dosta je iznenađenja. U Danskoj se više trči, trening sat i po, a u Nemačkoj više taktike, posle dva sata treninga se ne umorim – zaključila je Edita Nuković.
NOSIM NAOČARE DA NE BIH OSTALA SLEPA
Osim po stilu igre, Edita Nuković je prepoznatljiva i po jednom detalju tokom utakmice. Naime, poslednjih godinu dana nosi zaštitne naočare bez kojih ne ide na teren.
- Imam ja ispod sočiva, nisu u pitanju naočare za vid, nego zaštita. Prošlo leto me lopta udarila u oko, bilo je krvarenja i raznih komplikacija, a doktor je savetovao da prestanem da igram. Bilo je jako opasno da nastavim, jer sam mogla vrlo lako, usled narednog udarca, da ostanem slepa. Meni je to bilo nezamislivo, pa smo došli do rešenja da igram sa zaštitom i tako sačuvam oko.
RAZLIČITI TEMPERAMENTI
Da li možete da uporedite rad u Danskoj i Srbiji?
- Moram priznati da je sve dosta drugačije, nekako nisam navikla na ovaj temperament. Kod nas je utakmica pitanje života i smrti, a u Danskoj je to samo sport, pobedio ili izgubio nema nervoze. Navikla sam da igram sa manje stresa, ali polako se prilagođavam i ovoj situaciji.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
