„Čukarički me vratio na teren”

Čukarički je ove sezone debitovao u grupnoj fazi najmlađeg evropskog takmičenja. U Ligi konferencije belo-crni igraju sa prilično mladim sastavom, u kojem je malo igrača sa iskustvom igranja mečeva na ovakvom nivou. Ipak, jedno ime se po ovim parametrima izdvaja, Vukašin Jovanović je lider ekipe, na terenu i van njega.

Igrač koji je sa reprezentacijom Srbije do 20 godina postao prvak sveta na Novom Zelandu 2015. godine, iza sebe ima utakmice u Ligi Evrope sa francuskim Bordoom i kiparskim Apolonom. Prethodno je učestvovao i u kvalifikacijama za ova dva takmičenja, a igrao je i sa Crvenom zvezdom u kvalifikacijama za elitno evropsko takmičenje.

- Nisam igrao samo u grupnoj fazi Lige šampiona, učestvovao sam u kvalifikacijama. Ne znači da jednog dana neću i to uspeti, ima još vremena. Igrao sam u Ligi Evrope, sad već drugi put u Ligi konferencije. To je poseban osećaj, iako je psihološki i fizički naporno biti na terenu na svaka tri-četiri dana. S druge strane, to je dragoceno iskustvo. Svi znamo šta znače mečevi pod okriljem UEFA. Igrači mogu mnogo da napreduju, a ambijent je poseban. Ne zanemarujemo domaća takmičenja, ali ovo su zaista mečevi koji se pamte i u njima treba uživati – istakao je Vukašin Jovanović, koji je za Čukarički debitovo protiv Fjorentine u Leskovcu, pre tačno mesec dana.

Put do evropskih i reprezentativnih mečeva bio je prilično dugačak. Podsetio se Jovanović i početaka, a kako sam ističe tada nije ni slutio gde će ga fudbalski putevi odneti.

- Počeo sam da treniram sa šest i po godina, u školi fudbala „Viner”. Bio sam izuzetno nemirno dete, roditelji nisu znali šta će sa mnom i bilo je potrebno da negde izbacim višak energije. Već sa deset godina sam prešao u Crvenu zvezdu, skautirao me je čuveni Toma Milićević, koji je pronašao i mnoge druge igrače. Prošao sam sve omladinske kategorije, stigao u prvi tim, sa 18 godina sam potpisao prvi profesionalni ugovor sa crveno-belima.

Prisetio se defanzivac Čukaričkog i debija za seniorski tim Crvene zvezde.

- U prvom timu sam bio u sezoni u kojoj je trener bio Slaviša Stojanović, delio sam svlačionicu sa sjajnim igračima i ljudima, kao što su Nenad Milijaš, Miloš Ninković, Nikola Mijailović, Nejc Pečnik, Dragan Mrđa i mnogi drugi... Sve stariji igrači, sa ozbiljnim karijerama. Prvom timu su priključeni Luka Jović, Mihailo Ristić, Marko Grujić... Imali smo zatim neverovatnu sezonu pod komandom šefa Miodraga Božovića, na kraju jesenjeg dela sezone čak 32 boda više od drugoplasiranog na tabeli. To mi je jedan od najlepših perioda u karijeri i životu, koliko sam samo prijatelja stekao tada, ujedno i sazreo, napravio prvi inostrani transfer.

Jovanović je prilično mlad otišao u inostranstvo, gde je igrao u tri zemlje, u Rusiji, Francuskoj i na Kipru.

- Sad je već prošlo vremena od kako sam otišao u inostranstvo. Sa 19 godina postao sam član Zenita. Nije bilo lako da se izborim za mesto u timu koji je dovodio igrače za obeštećenja od 15-20 miliona evra, pa i više. Posle godinu dana sam želeo da odem negde da igram, izabrao sam Bordo, prvo sam bio na pozajmici, pa me je francuski tim otkupio. Proveo sam tamo sjajne godine, a zatim sam potpisao za Apolon. Uživao sam na Kipru i u Limasolu, oni će uvek ostati u mom srcu. Osam godina kasnije, eto me ponovo u Srbiji.

O klubu sa Banovog brda Vukašin Jovanović je imao samo reči hvale.

- Čukarički gaji porodičnu atmosferu, a to je ono što mi je u ovom trenutku bilo najpotrebnije. Napravio sam vrlo dobar potez, u svom sam gradu, među svojim ljudima, srećan sam zbog toga. Posle teške povrede vratio sam se na velikom meču, protiv Fjorentine u četvrtom kolu Lige konferencije. Već posle pet minuta na terenu osetio sam da je teren mesto na kojem se najbolje osećam. Zahvalan sam prijateljima i kondicionom treneru, samo oni znaju kroz šta sam sve prošao. Za sada sve ide po planu, a želja je da od januara budem na nivou fizičke spreme od ranije. Svi mi pomažu u Čukaričkom, saigrači, stručni štab, generalno ljudi zaposleni u klubu. 

Debitantski duel Čukaričkog protiv Ferencvaroša u Budimpešti, Jovanović je posmatrao na malom ekranu, tada još zbog povrede nije bio spreman za povratak na teren.

- Kad se setim prvog meča u Budimpešti, kad je Čukarički poveo, sad se „naježim”. Ferencvaroš je na individualni kvalitet pobedio. Presudilo je njihovo iskustvo i naše neiskustvo. Ovo je nama debi u Evropi na nivou grupne faze, biće sve bolje. Znamo gde je bio klub dok se nije pojavio predsednik Dragan Obradović. Voleo bih da svaki klub radi ovako kao što radi Čukarički. Nismo imali sreće prilikom žreba za grupnu fazu, ali opet imamo vrlo jake rivale, privilegija je igrati protiv Fjorentine, Genka i Ferencvaroša. Svi zajedno ćemo u klubu mnogo dobiti, na iskustvu i u organizacionom smislu.

Za kraj, Jovanović je potencirao veliki broj mladih igrača u timu sa Banovog brda, koji bi trebalo da budu budućnost Čukaričkog, ali i srpskog fudbala.

- Iako mi je tek 27 godina, imam malo drugačiju ulogu u Čukaričkom, koji je prepun mladih igrača. Eto, kad sam bio u Bordou, pojavila su se dva dečaka u njihovoj omladinskoj školi, po kvalitetu im niko nije ni pridavao toliku pažnju u tom trenutku. Jedan danas igra u Realu, drugi u Barseloni, to su Orelijen Čuameni i Žil Konde. U životu i fudbalu je sve moguće. Ipak, profesionalni sport ne trpi neke stvari, posebno ne kad igrate u inostranstvu. I sam sam grešio, zbog toga i želim da mlađim momcima skrenem pažnju na terenu i van njega. Po talentu, retko gde ima takvih igrača kao u Čukaričkom. E, sad, taj potencijal i kvalitet treba oblikovati, staviti ga u službu tima, kolektiva. Nijedan igrač, pa ni najbolji na svetu, ne može da pobedi sam – zaključio je Jovanović.