Entuzijazam, začinjen patriotizmom, u borbi za izvornost i opstanak na vekovnim ognjištima, bio je na visokom nivou odmah posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma u Ohaju, 21. novembra 1995. godine. Sport, a pogotovo fudbal, koji je tokom svih godina građanskog rata u nekadašnjoj SR BiH bio život i svetionik nade u najmlađoj srpskoj zemlji, preuzeo je ambasadorsku ulogu i čuvao međunarodno overenu autonomnost Republike Srpske.
Bile su antoligijske utakmice finala Kupa između banjalučkog Borca i Rudar Prijedora pred više od 30.000 ljudi o čemu je izveštavao i „Eurosport“, potom je krenulo i ligaško takmičenje, rodila se i sportska revija Republike Srpske „Svijet sporta“, čelnici FSRS su krenuli u pregovore s međunarodnim faktorom vezano za priznanje, da izvorni Dejton dobije potvrdu i u praksi!
– Imali smo niz sastanaka u sedištu UEFA i FIFA krajem devedesetih godina prošlog veka koji su se završavali, uglavnom, neuspešno. Najveći problem bio je u odnosu federalnih partnera, takozvanog i nelegalno priznatog FS BiH i fudbalske organizacije Herceg-Bosne, Republika Srpska je tu bila kolateralna šteta. Čak je dolazilo i do žestokih svađa između muslimana i Hrvata, na ivici fizičkog obračuna, emisari UEFA i FIFA su se samo pogledima „domunđavali“. Neuspeh je bio zagarantovan jer se, stekao se još i tada utisak, spremio neki drugi projekat, koji je kasnije i prezentovan – istakao je Branko Lazarević, prvi predsednik Fudbalskog saveza Republike Srpske od osnivanja 1992. do 1998. godine.
Želja Republike Srpske za sportskom samostalnošću zagarantovanu Dejtonom, koju je potvrdio i visoki predstavnik Španac Karlos Vestendorp, u ekskluzivnom i autorizovanom intervjuu za „Glas Srpske“, pisao ga je glavni i odgovorni urednik Tomo Marić, bila je velika.
– Sport je u nadležnosti entiteta! Sve što se dogovore FBiH i Republika Srpska to će biti način njihovog delovanja, pariteta 51 naspram 49 odsto nadležnosti. Samostalnost u oblasti sporta je neprikosnovena, to izričito kaže i Dejtonski sporazum – rekao je visoki predstavnik Međunarodne zajednice za BiH Karlos Vestendorp, 28. jula 1998. godine.
Pre toga, još 1996. godine, Tomo Marić, kao direktor Fudbalskog kluba Borac, jedan od osnivača Fudbalskog saveza Republike Srpske i glavni i odgovorni urednik revije „Svijet sporta“, uputio je otvorena pisma Huanu Antoniju Samaranu, predsedniku Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), Jozefu Sepu Blateru i Žoao Avelanžu, generalnom sekretaru i prvom čoveku Svetske fudbalske federacije (FIFA). Pismo Šveđaninu Lenartu Johansonu, prvom čoveku Evropske fudbalske unije (UEFA) nije poslano, jer se on pokazao, otvoreno, kao neprijatelj srpskog fudbala 1992. godine kada je, na sraman način, reprezentacija Jugoslavije izbačena sa Evropskog prvenstva u njegovoj otadžbini, a kao zamena ubačena Danska koja je u kvalifikacijama bila iz „plavih“. I gle čuda.
Danci su prvi, i za sada jedini put bili šampioni Evrope, a da se nisu ni kvalifikovali za prvenstvo našeg kontinenta!
Bila je to najveća sportska, pa i životna nepravda nanesena jednom narodu u istoriji, kada je fudbal, nezapamćeno do tada, ostao u zatočeništvu monstruozne politike.
Ta pisma Tome Marića imala su za cilj da podsete nadležne internacionalne organizacije na međunarodno pravo koje je, Dejtonskim sporazumom, zagarantovano Republici Srpskoj. Putevi su bili uski, bez obzira na Srbe koji su imali visok međunardoni rejting, ugled i uvažavanje.
Leta 1992. Fubalski klub Borac je ispisivao najblistavije stranice svoje istorije u italijanskoj Fođi, kao poslednji jugoslovenski klub na međunarodnoj sceni koji dolazi iz tek, u miru rođene Republike Srpske. Sa osvojenim međunarodnim peharom – Mitropa kup, Banjalučani ne samo da nisu imali priliku da 1993. godine u svom gradu brane veliki srebrni trofej, već su, kao i kompletan fudbal Republike Srpske, bačeni u desetogodišnju nepravednu izolaciju. Svetski moćnici su gušili mladost i budućnost jednog narodna, modernim necivilizacijskim metodama…
Za to vreme, dok je fudbal Republike Srpske bio satanizovan, klubovi iz muslimansko-hrvatske federacije, jednog od dva entiteta „Dejtonske BiH“ su nesmetano nastupali u evrokupovima pod okriljem UEFA: Sarajevo, Željezničar, Brotnjo Čitluk, Zrinjski, Čelik…
– Delegacija FS Republike Srpske se na sastancima u Nionu i Cirihu pozivala na Dejtonski sporazum koji entitetima garantuje samostalnost u sportu, dok je muslimanska strana zastupala stanovište da Savez iz Banjaluke treba da se pridruži već međunarodno priznatom FS BiH, dok su iz Herceg-Bosne tražili svoju autonomnost u okviru FBiH. Lobiranje, pogotovo iz Sarajeva je bilo žestoko, a njihov glavni igrač bio je Mehmed Spaho, član foruma UEFA, glavni saradnik Jusufa Pušine. On je izlobirao određene stvari u UEFA i FIFA pa je situaciju kasnije bilo teško promeniti, te je sva diplomatska borba Republike Srpske propala jer su Nion i Cirih prihvatili Spahinu priču „zdravo za gotovo“ - rekao je tada Dušan Ćućuz, novinar švajcarskog „Blika“, dopisnik velikog broja srpskih medija.
Kasnije je sve „upakovano“ u zajedništvo 2002. godine kada je ujedinjen fudbal „Dejtonske zemlje“, a trebinjski Leotar godinu dana kasnije, kao premijerni šampion zajedničke Premijer lige BiH i prvi klub iz Republike Srpske, zaigrao na međunarodnoj sceni. Mehmed Spaho je, „svojom pričom“ u UEFA i FIFA 2011. godine ponajviše „kumovao“ i rušenju tročlanog Predsedništva FS BiH, te uvođenju institucije jednog predsednika.
– Jasan signal dobili smo iz Beograda, od dugogodišnjih prijatelja, neprikosnovenih autoriteta na međunarodnoj sceni. Pozvani smo na sastanak kao prijatelji, gde nam je skrenuta pažnja, i objašnjeno, da sve svoje ciljeve i prava moramo da tražimo u okvirima Fudbalskog saveza BiH sa sedištem u Sarajevu jer su ga UEFA i FIFA na prečac priznale i nikada neće priznati svoju grešku, već će dalje „gurati“ tu svoju priču i da za Nion i Cirih u BiH ima samo jedan sagovornik – FS BiH. Dobili smo podršku uz konstataciju da je sve na nama u kojem kapacitetu i obimu ćemo da budemo involvirani u FS BiH. Nama je tada bilo jasno da treba da tražimo model kako da konstituišemo „krovni“ Savez, a da u njegovim okvirima imamo „zaštitni mehanizam“ da ne bi došlo do majorizacije. Tako je 2002. godine i ujedinjen fudbal u BiH – rekao je Rodoljub Petković, generalni sekretar FSRS od 1992. do 2017. godine.
Republika Srpska je imala aktivnosti da ostvari svoja prava zagarantovana u Ohaju, izvornim Dejtonskim sporazumom. I ljude koji su rizikovali mnogo u nastojanju da ostvare ta prava, za dobrobit opšteg interesa. Ideju o nastupima Republike Srpske na međunarodnoj sceni oživeo je prvi, posle 2002, predsednik Milorad Dodik na „Danu fudbala“ u hotelu Bosna 2018. godine. Ona još lebdi, ali nema ljudi poput onih iz 1992. ili 1996. godine koji bi počeli da rade na njenoj promociji i realizaciji, ne mareći za rizike koje ona nosi.
Dok se „status kvo“ ne promeni i dalje će trajati brutalna nepravda prema fudbalu, i isključivo jednom narodu na Balkanu. Za sada Republika Srpska ne može na međunarodnu scenu, iako je međunarodno pravo na njenoj strani.
A kako je moglo takozvano Kosovo?
PISMA EKSKLUZIVNO U ŽURNALU
Pisma koja je Tomo Marić u ime sportista, klubova i strukovnih saveza Republike Srpske poslao 1996. godine na adrese Huana Antonija Samarana i MOK-a, te Jozefa Sepa Blatera i Žoao Avelanža i FIFA Sportski žurnal ekskluzivno poseduje i u narednim danima će ih prezentovati svojim čitaocima.
PRINUDNA UPRAVA
UEFA i FIFA su 2011. godine uvele sankcije Fudbalskom savezu BiH, donele novi Statut po kojem nestaje tročlano Predsedništvo, a uvodi se institucija jednog predsednika. U prelaznom periodu brigu o Savezu vodilo je šestočlano telo – Komitet za normalizaciju u kojem su bili: Ivica Osim i Elvedin Begić (Sarajevo), Sead Kajtaz i Ivan Beus (Mostar), Darko Ljubojević (Banjaluka) i Dragan Kulina (Istočno Sarajevo).
Na izborima 2012. godine za prvog predsednika FS BiH izabran je Elvedin Dino Begić, uz glasove iz Republike Srpske, koji su mu pomogli da se domogne i drugog mandata od 2016. do 2020. godine.
Bilo je to vreme kada su ponovo na Republiku Srpsku lepljene svakakve etikete kao remetilačkog faktora, a zbog pretnji smrću, što je tada rekao istinu – Republika Srpska nije ništa kriva, problem je u Federaciji BiH – ostavku je morao da podnese Velid Imamović, zadužen za međunarodne odnose u kancelarijama FS BiH.
DAN FUDBALA REPUBLIKE SRPSKE
Ideju Sportskog žurnala u zimu 2011. godine o organizaciji „Dana fudbala“, Fudbalski savez Republike Srpske je prihvatio i već u januaru 2012. u banjalučkoj „Akvani“ je održana premijerna manifestacija koja je, u međuvremenu, izrasla u reprezentativnu međunarodnu aktivnost „kuće fudbala“ iz Banjaluke.
Velika imena svetskog fudbala bili su gosti Saveza, Žurnala, Banjaluke i Republike Srpske: Dragan Džajić, Ivan Ćurković, Predrag Mijatović, Velibor Bora Milutinović, Ilija Petković, Mitar Mrkela, Dragan Stojković, Milorad Mažić, Safet Sušić, Ilija Pantelić, Dušan Maravić, Zoran Smielski, Mladen Krstajić, Savo Milošević, Zvezdan Terzić, Zvonko Živković…
JELIĆ OMILjEN KOD SVIH
Doktor Milan Jelić, član Predsedništva Fudbalskog saveza BiH iz Republike Srpske, kao predsedavajući ovim telom, postigao je najveće jedinstvo u „krovnoj“ fudbalskoj organizaciji smeštenoj u Sarajevu. Bio je omiljen u UEFA i FIFA. Obavljao je predsedničku funkciju u Savezu kad je istovremeno bio i predsednik Republike Srpske, za njega nije važilo pravilo – političari ne mogu da budu u fudbalu (sportu).
Mnogi i danas kažu da su i Savez i fudbal, pogotovo odnosi između Srba, Hrvata i muslimana, za vreme dr Jelića bili tolerantni i korektni, da su svi manje-više bili zadovoljni.
– Imao je neverovatan šarm i na svim druženjima, sastancima, razgovorima i pregovorima Milan Jelić je isijavao neku nadljudsku i pozitivnu energiju. Posebno nas je šarmirao kada je kasneći na jedan sastanak sve nas iz bivše Jugoslavije pozdravio sa rečima: „Merhaba, bre, pučanstvo!“ To je bio grande Milan Jelić – istakao je Vlatko Marković, nekedašnji predsednik FS Hrvatske.
Nažalost, dr Jelić je preminuo 30. septembra 2007. godine i od tada, pa sve do danas, Savez u Sarajevu ne prestaju da potresaju afere i čudno atakovanje prema svemu što dolazi iz Republike Srpske.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
