Decembra 2005. godine sa fudbalske mape izbrisan je Proleter. Sa navršenih 58 godina, nestao je banatski rudnik iz kojeg se godinama crpelo fudbalsko zlato, kao gumicom izbrisana, uništena je jedna od najboljih fudbalskih škola u zemlji. Poslednji meč odigran je protiv OFK Bačke (1:2) u jesenjoj sezoni Srpske lige. Srđan Zakić bio je poslednji kapiten i strelac.
Na Skupštini kluba, od 30 prisutnih delegata, samo trojica nisu želela da potpišu odluku o gašenju kluba: Miran Pantelić, tada i sada sekretar FSG Zrenjanina, Zlatomir Mićanović, legendarni golgeter, i Milan Vučković, predstavnik navijača.
Išlo se na novi koncept i ispalo je kratkoročno. Od Budućnosti iz Banatskog Dvora i omladinskog pogona Proletera, početkom 2006, formiran je Banat i nastanio se na stadionu u Karađorđevom parku. Bilo je dobrih rezultata, uspona i padova i trajalo je deset godina, sa scene je nestao, takođe, kao srpskoligaš.
- Šest meseci pre gašenja, na Skupštini 1. jula 2005, nudio sam rešenje za konsolidaciju i izlazak iz krize. Nisam govorio samo iz ljubavi, već analize različitih koncepata transformacije klubova. Predložio sam da prvi tim ne igra godinu dana i da se, posle 12 meseci, krene iz četvrtog ranga, to se po tadašnjim propisima moglo i tada su stepenicu ispod Srpske lige igrali Dinamo, Vršac i OFK Kikinda i opstali su. Na taj način usledio bi postepeni oporavak kluba. Nije prihvaćeno i za pola godine došlo je do gašenja – priseća se Miran Pantelić, a za pola veka kluba, napisao je sjajnu knjigu „Naš Proleter“.
Najbolji hroničar fudbala sa ovih prostora, sa mnogo sete u glasu, nastavio je monolog.
- Proleterovo gašenje bila je katastrofalna greška i oni koji se razumeju u fudbal, brzo su to shvatili. U Jugoslaviji i čitavom regionu, veći klub nije se ugasio. Drugi su bili i u većim krizama, ali su opstali, neki su i sada u eliti. Dug je realno iznosio 300.000 evra, što je bilo manje od godišnjeg budžeta iz najvišeg ranga takmičenja.
Zabolelo ga je kad je, jedno jutro, pored kontejnera smeštenog kod sportske dvorane, našao izbačene slike Proleterovih sjajnih generacija i velikana. Odneo ih je u kancelariju saveza i osvežio.
- Čekam da se završi renoviranje stadiona i da ih vratim gde pripadaju. Ne možemo da gradimo bilo kakvu budućnost, ako ćemo da se odričemo prošlosti.
Na tabeli Druge lige, do 1991. godine, Proleter je po broju bodova prvi, po rezultatima bio je 21. klub u Jugoslaviji. Bio je član Prve lige tri puta, od 1967. do 1969, 1973/75. i od 1990. do raspada Jugoslavije. Bio je četvrti 1991, a godinu kasnije peti u Jugoslaviji. U Intertoto kupu Zrenjaninci su igrali 1997. godine.
U periodu 15 drugoligaških sezona, od 1975. godine, Proleter je u prvoligaško društvo „isporučio“ 17 asova. Imao je igrače u članovima „velike četvorke“, u Partizanu 14 (Palfi, Herceg, Mesaroš, Galić, Bečejac, Bjeković, Radulović, Todorović, Stojanoski, Savić, Mirosavljević V. Ivić, Zorić), Palfi je igrao i za Crvenu zvezdu, kasnije Vratnjan, Jurišić, Borovnica, I. Ivić i Kovačević, u Dinamu su mrežu čuvali Milan Vujin i Milan Šarović, golgeter Obradov bio je centarfor Hajduka. Mnogi su završili u Vojvodini, OFK Beogradu...
- Zrenjanin nedostaje fudbalskoj Srbiji – istakao je Pantelić. – Koncept Proletera treba da se vrati, treba ujediniti fudbalske snage i gradske strukture i krenuti postepeno. Radnički je srpskoligaš i najavljeno je da će igrati na stadionu u Karađorđevom parku. Svi želimo da uskoro postane prvoligaš, a mislim da će to moći, pa da se vratimo na dobar put. Priča se da će srpskoligaš na Gradski stadion kročiti pod Proleterovim imenom. Bilo bi dobro i pozitivno za fudbal.
TRENERI
Zrenjaninci su imali odlične stručnjake. Kemal Omeragić ušao je u klupsku istoriju i prvi je uveo Proleter u elitu, a od Nenada Bjekovića stvorio igrača koji je, iz Proletera, obukao reprezentativni dres.
Dubok trag ostavili su Tomislav Manojlović, Milenko Rus, Radivoje Drašković, Žarko Soldo i mnogi drugi. Na klupi su većinom bili nekadašnji igrači kluba.
REČI ZVONIMIRA BOBANA
Na isteku jesenje sezone, 2. decembra 1990, meč Proletera i Dinama (3:1), potpisnik ovih redova gledao je u društvu kapitena „modrih“ Zvonimira Bobana, koji nije igrao zbog kartona, i Vlatka Markovića, koji je doputovao iz Nice, kasnio na utakmicu, a na kraju sezone bio je imenovan za trenera Zagrepčana. Na semaforu je stajalo 3:0 i Marković se obratio Bobanu rečima: „Kapitenu, šta je ovo?“.
- Da se zovu Hajduk, Dinamo, Zvezda ili Partizan, bili bi šampioni – odgovorio je Boban, istakavši umeće i fizičke predispozicije igrača domaćina.
Proleter je igrao u sastavu: Gavrilvoić, Govedarica, Nikolić, Šarčević, Stanić, Teljigović, Zahović (Simanić), Todorović, Bošković (Bogojević), Mihajlović, I. Ivić. Izostao je povređeni kapiten Dubajić, a golove su postigli Šarčević, Govedarica i Simanić, najviši igrači na terenu. U toj sezoni Proleter je u Beogradu savladao Crvenu zvezdu (2:1), Partizan (2:0), Rad (1:0) i Zemun (2:0).
MIĆANOVIĆ BIO DOSLEDAN
Zlatomir Mićanović, nekadašnji golgeter i trener Proletera, nije verovao da će se klub ugasiti.
- Kad se setim kakav je Proleter bio, kolika fudbalska veličina, ne mogu da verujem da je nestao. Ni pod kakvom prisilom nikad ne bih potpisao odluku o gašenju, ali bila smo samo nas trojica protiv. Nikad se neću moći oteti utisku da je mala količina novca mogla da uništi takav fudbalski biser koji je bio prepoznatljiv, cenjen i uvažavan širom Jugoslavije. Nema kluba takvog formata da je iznedrio toliko reprezentativaca: Palfija, Galića, Bečejca, Bjekovića i generaciju mlađih, od Govedarice, Kovačevića, braće Ivić, Vukića... Bjeković, Šarović, Golijanin, Šarenac,Tošić, Simanić su iz Lazareva, Dubljević i Govedarica iz Sutjeske, Vukić i Dimitrić iz Zlatice, Savić i Mišić iz Lukićeva, ja iz Kleka, ne znam gde ću se zaustaviti. Mnogo nas iz obližnjih sela, hrlilo je u Proleter.
Zastao je i rekao da mora pomenuti još neke.
- Proleter je bio magnet i dolazili su igrači iz sela oko Kikinde - Babić, Kovrlija, Egelja, Lukač, Borovnica, Bursać, Majstorović... Znam da sam nekoga zaboravio, na Begeju su postali igračine i napravili karijere. Banatska ravnica oduvek je imala fudbalski potencijal i najtragičnije je što je gašenjem oduzeta mogućnost talentovanoj deci da ostvare svoje snove – istakao je nekadašnji golgeter Proletera.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
