Почетна / Фудбал / Остале лиге

ГАШЕЊЕ КАТАСТРОФАЛНА ГРЕШКА: Пре 18 година са фудбалске мапе нестао зрењанински Пролетер

Последњи меч одигран је против ОФК Бачке (1:2) у јесењој сезони Српске лиге. Срђан Закић био је последњи капитен и стрелац
ФОТО: Б. Цв.

Децембра 2005. године са фудбалске мапе избрисан је Пролетер. Са навршених 58 година, нестао је банатски рудник из којег се годинама црпело фудбалско злато, као гумицом избрисана, уништена је једна од најбољих фудбалских школа у земљи. Последњи меч одигран је против ОФК Бачке (1:2) у јесењој сезони Српске лиге. Срђан Закић био је последњи капитен и стрелац.

На Скупштини клуба, од 30 присутних делегата, само тројица нису желела да потпишу одлуку о гашењу клуба: Миран Пантелић, тада и сада секретар ФСГ Зрењанина, Златомир Мићановић, легендарни голгетер, и Милан Вучковић, представник навијача.

Ишло се на нови концепт и испало је краткорочно. Од Будућности из Банатског Двора и омладинског погона Пролетера, почетком 2006, формиран је Банат и настанио се на стадиону у Карађорђевом парку. Било је добрих резултата, успона и падова и трајало је десет година, са сцене је нестао, такође, као српсколигаш.

- Шест месеци пре гашења, на Скупштини 1. јула 2005, нудио сам решење за консолидацију и излазак из кризе. Нисам говорио само из љубави, већ анализе различитих концепата трансформације клубова. Предложио сам да први тим не игра годину дана и да се, после 12 месеци, крене из четвртог ранга, то се по тадашњим прописима могло и тада су степеницу испод Српске лиге играли Динамо, Вршац и ОФК Кикинда и опстали су. На тај начин уследио би постепени опоравак клуба. Није прихваћено и за пола године дошло је до гашења – присећа се Миран Пантелић, а за пола века клуба, написао је сјајну књигу „Наш Пролетер“.

Најбољи хроничар фудбала са ових простора, са много сете у гласу, наставио је монолог.

- Пролетерово гашење била је катастрофална грешка и они који се разумеју у фудбал, брзо су то схватили. У Југославији и читавом региону, већи клуб није се угасио. Други су били и у већим кризама, али су опстали, неки су и сада у елити. Дуг је реално износио 300.000 евра, што је било мање од годишњег буџета из највишег ранга такмичења.

Заболело га је кад је, једно јутро, поред контејнера смештеног код спортске дворане, нашао избачене слике Пролетерових сјајних генерација и великана. Однео их је у канцеларију савеза и освежио.

- Чекам да се заврши реновирање стадиона и да их вратим где припадају. Не можемо да градимо било какву будућност, ако ћемо да се одричемо прошлости.

На табели Друге лиге, до 1991. године, Пролетер је по броју бодова први, по резултатима био је 21. клуб у Југославији. Био је члан Прве лиге три пута, од 1967. до 1969, 1973/75. и од 1990. до распада Југославије. Био је четврти 1991, а годину касније пети у Југославији. У Интертото купу Зрењанинци су играли 1997. године.

У периоду 15 друголигашких сезона, од 1975. године, Пролетер је у прволигашко друштво „испоручио“ 17 асова. Имао је играче у члановима „велике четворке“, у Партизану 14 (Палфи, Херцег, Месарош, Галић, Бечејац, Бјековић, Радуловић, Тодоровић, Стојаноски, Савић, Миросављевић В. Ивић, Зорић), Палфи је играо и за Црвену звезду, касније Вратњан, Јуришић, Боровница, И. Ивић и Ковачевић, у Динаму су мрежу чували Милан Вујин и Милан Шаровић, голгетер Обрадов био је центарфор Хајдука. Многи су завршили у Војводини, ОФК Београду...

- Зрењанин недостаје фудбалској Србији – истакао је Пантелић. – Концепт Пролетера треба да се врати, треба ујединити фудбалске снаге и градске структуре и кренути постепено. Раднички је српсколигаш и најављено је да ће играти на стадиону у Карађорђевом парку. Сви желимо да ускоро постане прволигаш, а мислим да ће то моћи, па да се вратимо на добар пут. Прича се да ће српсколигаш на Градски стадион крочити под Пролетеровим именом. Било би добро и позитивно за фудбал.

ТРЕНЕРИ

Зрењанинци су имали одличне стручњаке. Кемал Омерагић ушао је у клупску историју и први је увео Пролетер у елиту, а од Ненада Бјековића створио играча који је, из Пролетера, обукао репрезентативни дрес.

Дубок траг оставили су Томислав Манојловић, Миленко Рус, Радивоје Драшковић, Жарко Солдо и многи други. На клупи су већином били некадашњи играчи клуба.

РЕЧИ ЗВОНИМИРА БОБАНА

На истеку јесење сезоне, 2. децембра 1990, меч Пролетера и Динама (3:1), потписник ових редова гледао је у друштву капитена „модрих“ Звонимира Бобана, који није играо због картона, и Влатка Марковића, који је допутовао из Нице, каснио на утакмицу, а на крају сезоне био је именован за тренера Загрепчана. На семафору је стајало 3:0 и Марковић се обратио Бобану речима: „Капитену, шта је ово?“.

- Да се зову Хајдук, Динамо, Звезда или Партизан, били би шампиони – одговорио је Бобан, истакавши умеће и физичке предиспозиције играча домаћина.

Пролетер је играо у саставу: Гаврилвоић, Говедарица, Николић, Шарчевић, Станић, Тељиговић, Заховић (Симанић), Тодоровић, Бошковић (Богојевић), Михајловић, И. Ивић. Изостао је повређени капитен Дубајић, а голове су постигли Шарчевић, Говедарица и Симанић, највиши играчи на терену. У тој сезони Пролетер је у Београду савладао Црвену звезду (2:1), Партизан (2:0), Рад (1:0) и Земун (2:0).

МИЋАНОВИЋ БИО ДОСЛЕДАН

Златомир Мићановић, некадашњи голгетер и тренер Пролетера, није веровао да ће се клуб угасити.

- Кад се сетим какав је Пролетер био, колика фудбалска величина, не могу да верујем да је нестао. Ни под каквом присилом никад не бих потписао одлуку о гашењу, али била смо само нас тројица против. Никад се нећу моћи отети утиску да је мала количина новца могла да уништи такав фудбалски бисер који је био препознатљив, цењен и уважаван широм Југославије. Нема клуба таквог формата да је изнедрио толико репрезентативаца: Палфија, Галића, Бечејца, Бјековића и генерацију млађих, од Говедарице, Ковачевића, браће Ивић, Вукића... Бјековић, Шаровић, Голијанин, Шаренац,Тошић, Симанић су из Лазарева, Дубљевић и Говедарица из Сутјеске, Вукић и Димитрић из Златице, Савић и Мишић из Лукићева, ја из Клека, не знам где ћу се зауставити. Много нас из оближњих села, хрлило је у Пролетер.

Застао је и рекао да мора поменути још неке.

- Пролетер је био магнет и долазили су играчи из села око Кикинде - Бабић, Коврлија, Егеља, Лукач, Боровница, Бурсаћ, Мајсторовић... Знам да сам некога заборавио, на Бегеју су постали играчине и направили каријере. Банатска равница одувек је имала фудбалски потенцијал и најтрагичније је што је гашењем одузета могућност талентованој деци да остваре своје снове – истакао је некадашњи голгетер Пролетера.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.