Miroslav Tanjga je čovek uspeha. Karijeru je počeo u vinkovačkom Dinamu, sa Vojvodinom i Crvenom zvezdom osvojio je titule prvaka Jugoslavije, a inostranu je gradio u Turskoj i Nemačkoj. U decembru mu, kaže, posebno prorade emocije. U tom mesecu Zvezda je postala klupski prvak sveta, to ga raduje, ali ga više rastužuje, prerana smrt njegovog kuma, saigrača, velikog prijatelja Siniše Mihajlovića.
Miroslav Tanjga fudbalski je obrazac kako uporedo mogu da idu izuzetno sportsko umeće velika i raširena ljudska duša, baš kao iz mitskih priča. Ostao je upamćen kao znalac na terenu i ljudskoj nesebičnosti. Za Dinamo je debitovao sa nepunih 20 godina i u gradu na Bosutu proveo je četiri sezone. Kaže da je ostalo lepih uspomena na Jankovce i Vinkovce. Jer, uspomene na detinjstvo i ranu mladost traju dok čovek postoji.
- Prve fudbalske korake načinio sam u rodnim Jankovcima, a onda sam prešao u Vinkovce i u Dinamu igrao za sve selekcije, od pionirske do prvog tima. Normalno je da me vežu velike, lepe i nezaboravne uspomene. I danas posećujem Vinkovce i Jankovce, tamo imam mnogo prijatelja i tako će ostati ceo život. Dakle, najbitniji deo mog života ostao je tamo – kaže Tanjga.
Stigao je u Vojvodinu, gde je proveo tri sezone i okitio se titulom šampiona SFR Jugoslavije 1989.
- Biti prvak u vreme kada je postojala „velika četvorka”, odnosno Partizan, Zvezda, Hajduk i zagrebački Dinamo nije mala stvar. Vojvodina se tu umešala, imali smo odličnu ekipu koja je bila odlično vođena od trenera Ljupka Petrovića, direktora Milorada Kosanovića i našeg tadašnjeg predsednika Smederevca, bio je direktor Dnevnika. Imali smo hemiju, kvalitet, veliku želju i ambiciju. Normalno, kad se sve to spoji, onda dođe do rezultata.
Došao je u Crvenu zvezdu, na Marakani je ostao godinu dana. Osvojio je titulu, igrao Superkup Evrope, onda i Interkontinentalni kup. Da ne beše sankcija i gubavih vremena, Tanjga i Zvezda bi se tada radovali još koji put.
- Doći u Crvenu zvezdu u vreme kad je ona evropski prvak i najbitniji i najuspešniji klub u Evropi, kasnije i u svetu, bila je velika čast i zadovoljstvo. Imao sam želju da dođem u Zvezdu. Međutim, imali smo taj peh, došao je rat i sve nas je snašao. Reprezentacija nije igrala skoro tri godine. Zvezda je morala u inostranstvo. Ostaje žal što nismo osvojili još jedan Kup šampiona, a po kvalitetu smo bili na tragu tog uspeha. Nismo mogli da utičemo na te okolnosti. Moramo da budemo zadovoljni, u Tokiju smo postali klupski prvaci sveta, ali ostaje žal za još jednim evropskim trofejom, po kvalitetu smo to mogli da uradimo.
Posle Turske, posebno zapaženu karijeru ostvario je u Nemačkoj. Zanimljivo, završio je karijeru dve godine pre isteka ugovora. I po tome je jedinstven primer.
- Imao sam dosta tešku povredu kolena i kad sam se oporavio shvatio sam da mogu da igram. Imao sam 36 godina, pa sam mislio da je najbolje da ostavim prostora za mlade igrače. U Majncu je na mojoj poziciji igrao Manuel Fridrih, ne bi bilo korektno da se tu nešto guram i da zauzimam njegovo mesto. Bio sam zadovoljan karijerom, ušao sam u nekakav novi život bez fudbalskog terena i nisam pogrešio.
Predstoji nam 171. večiti derbi. Igraće se kad mu vreme nije, mada i decembar može da bude ugodan i bez snega. Kakav je bio osećaj u njegovo vreme biti sudionik najveće svetkovine našeg fudbala, onda kada je te susrete na Marakani gledalo blizu 100.000 ljudi, a u Humskoj i svih 55.000 duša.
- Za tu utakmicu se živelo, visoke tenzije, u glavi je samo taj meč. Nadam se da će i sada da pobedi bolji, da trijumfuje fudbal. To rivalstvo Zvezde i Partizana će se preneti i na TSC, Vojvodinu, Čukarički... Jednostavno, prvenstvo u Srbiji postaje sve zanimljivije. Pred početak sezone je zbog budžeta, evropskih ambicija, reputacije, Zvezda bila favorit. Međutim, Partizan je živnuo, uprkos svim njegovim poteškoćama. Radujem se ovoj utakmici.
Odlučio je da ostane u najpopularnijem sportu. Danas je direktor sportskog sektora FS Srbije. Bio je deo upravljačke strukture Vojvodine. Srpsku fudbalsku asocijaciju danas čine sve sami autoriteti: Dragan Džajić, Nenad Bjeković, selektor Dragan Stojković, Stevan Stojanović, Goran Đorović, Ljubinko Drulović i još jedan broj zvučnih imena. Ostvaren je cilj sa Orlovima - plasman na Evropsko prvenstvo.
- Velika fudbalska imena su preduslov i obaveza da moramo praviti sve bolje rezultate. U Nemačkoj bi trebali da prođemo grupu, u najmanju ruku. Međutim, ne treba nikog stavljati pod pritisak. Treba da igramo utakmicu po utakmicu. Bio sam na žrebu u Hamburgu i uverio se da su svi molili Boga da ne dobiju Srbiju. To je samo dokaz koliko fudbalska Evropa poštuje Srbiju i ne želi nas u svojoj grupi. Svi se nadamo dobrom rezultatu i radimo na tome da ostvarimo to što želimo. Moramo da respektujemo svakog protivnika, ali da verujemo u sebe – zaključio je Tanjga.
SIN SINIŠA SVESTAN TEŽINE PUTA
Miroslav Tanjga sa životnom saputnicom Radmilom ima troje naslednika. Dve kćerke i sin danas su odrasli i uspešni ljudi. Sin Siniša bio je u Vojvodini, igrao za mlađe selekcije Srbije, a sa Majncom postao prvak Bundeslige u omladinskoj konkurenciji.
- Ima mnogo primera gde su igrači od očeva fudbalera bili uspešni. Jer, trebalo je ne ukaljati obraz ni očev ni svoj. Uvek sam tu da dam savet, ako sin želi to da čuje. Samo velikim odricanjem stiže se do velikih rezultata. Težak rad, odricanje, vera u sebe, poštovanje sebe i protivnika vodi ka cilju. Na tom putu uspeha mnogo je prepreka koje moraju da se savladaju. To je poruka ne samo mom sinu, nego svakog mladom čoveku u sportu, privredi, u bilo čemu. Svi se moramo odricati i verovati u sebe.
RESET U PRIRODI
Nekadašnji as Vojvodine i Crvene zvezde veliki je zaljubljenik u prirodu, a uz to je zagriženi lovac i ribolovac:
- Uvek nađem vremena da odem u lov ili u ribolov. Svrha svega toga je druženje. Nije mi prevashodni cilj da nešto odstrelim. Mnogo je važnije da se družimo, da šetamo. To je korisno u svetu digitalizacije kad se više gleda u telefon nego u ljude. Kad smo u prirodi onda međusobno pričamo. To me resetuje, najviše posle moje porodice i prijatelja.
MIHA ĆE UVEK TRAJATI
Juče je bilo godinu dana od kako se Siniša Mihajlović preselio u večnost. Miroslav Tanjga i legendarni „bombarder” često su kroz život hodali otvorenih očiju i zajedno. Tanjga se nikada nije potpuno oporavio zbog Mihinog odlaska.
- Siniša je bio veliki čovek, sportista, fudbaler. Njegovim odlaskom svi smo izgubili. Sudbina je tako htela i poigrala se sa njim i njegovim najbližima. Još smo svi u čudu. Teško mi je da o njemu pričam, on je deo mene i svih nas. Nije lako pričati o Mihi sad kad ga više nema. Ne smemo nikada da ga zaboravimo i uvek ćemo da živimo sa njim, kao da je tu - odale su suze Tanjgu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
