Jovana Jovović: Volim ulogu lidera

Ako je Srbija u prethodnoj deceniji imala Andreu Lekić, onda će u ovoj imati Jovanu Jovović. Na nedavno završenom Svetskom prvenstvu, uz kapitena Sanju Radosavljević, Jovana je bila najbolja igračica Srbije i devojka koja je ostavila najpozitivniji utisak.

Sjajni golovi, igra u odbrani, asistencije, fanatična borbenost i uloga lidera obeležili su ovu igračicu i lansirali je u prvi plan, direktno u srpsku rukometnu orbitu. U moru loših stvari, Jovana Jovović je svetlo koje daje nadu da ovaj sport nije zauvek izgubljen.

Na svakom meču je igrala maksimalno, da bi od prevelikog umora u poslednjem susretu protiv Japana kolabirala.

- Još se odmaram, ne treniram, ne smem dok ne odem u klub na preglede i testiranja. Osećam malaksalost i slabost, nemam snage, pa ću prvo uraditi sve analize – rekla je na početku Jovana Jovović.

Igrali ste gotovo svaku utakmicu preko 55 minuta?

- Ubitačan je ritam, dok nisam videla statistiku nisam ni znala koliko sam vremena provodila na terenu. Protiv Japana se nisam osećala dobro, bila sam slaba i ne znam šta se tačno desilo. Svega se sećam kroz maglu i samo znam da sam u jednom trenutku shvatila da ću se srušiti.

Kako biste prokomentarisali igru Srbije na SP?

- Iskreno, kad smo se okupile pred Tursku i Bugarsku, nisam bila veliki optimista, videla sam nedostatke i shvatila koliko još moramo da radimo. Usledio je potom turnir u Španiji koji ponovo nije bio obećavajući. A onda je stiglo Svetsko prvenstvo i video se veliki napredak, uprokos greškama i padovima.

Šta je bio najveći problem u igri Srbije?

- Generalno smo imale najviše poteškoća sa vraćanjem u odbranu. Dansku smo iznenadile igrom, umrtvile smo ih, protiv Rumunije smo poletele i mislile da možemo sa svakim da igramo, ali smo brzo shvatile da, ipak, nismo spremne. Najgori segment je bio povrtak u odbranu i to nas je pratilo čitavo prvenstvo, ali to se ne vežba, tu nema ničije krivice i greške... Kad ovako hladne glave razmišljam, 21. mesto je katastrofalan rezultat, ali zaista nije realan naspram igre koju smo prikazali.

Jovović je dodala:

- Imale smo i dobre periode u igri, protiv Poljske je bila dobra utakmica, sa Nemačkom smo igrale egal 45 minuta, ali uvek nam je na kraju nestajalo snage i iskustva, nismo znale da rešimo utakmicu. Imamo temelje za budućnost, ima na čemu da se radi i u odnosu na prethodni period vidi se napredak.

Nametnula Vam se uloga lidera, preuzeli ste odgovornost i predvodili tim na svakom meču?

- Prija mi ta uloga, volim kad je tako. Istina, osećala sam teret, ali nisam imala tremu, samo onu pozitivnu. Znala sam da moram da povučem ekipu, pokažem da mogu i zašto sam tu. Želim da vodim tim narednih godina i to mi ne stvara pritisak.

Igračice su imale potpuno poverenja u Vas?

- Osetila sam to u svakom trenutku, nema svako tu vatru i želju da povuče i pokrene nešto, ja imam i volim. Znači i pomoć svake saigračice, bez njih bi bilo teško, ali znam i da nisam jedina koja može da reši neku situaciju.

Kakva su očekivanja bila od stručnog štaba?

- Selektor je pokušao da mi skine teret, pričao je sa mnom, rekao mi da se ne plašim nove uloge i da ne brinem. Iskreno, nisam očekivala ovoliku dozu poverenja.

Šta je nedostajalo našem timu na SP?

- Iskustvo, to je ključno. Ne dozvoljavam da neko upre prstom u nas i kaže da nismo želele da se borimo. Izgorele smo možda u želji, ali to je sve zbog neiskustva, kao i nedostatka snage kad smo ostajale bez ideje.

Šta je ono što je bilo pozitivno?

- Atmosfera. Za ovo vreme što sam u reprezentaciji nisam osetila ovako dobru i pozitivnu atmosferu. Kad je igra u pitanju, niko me nije iznenadio individualno, osim možda Moli Kubine. Ona je promenila reprezentaciju, ljude, sve joj je novo, a odlično se uklopila, ljubav i energija su se preneli na teren.

Završili ste Svetskio prvenstvo na četvrtom mestu najboljih asistenata šampionata, a imate čak tri utakmice manje u odnosu na devojke ispred Vas?

- To me zaista čini srećnom, jer je isto kao da sam postigla gol, asistencija je posebna vrsta uživanja. Selektor mi je rekao da mu treba neko ko će da postavi napad i u toj ulozi je video samo mene. Forsirao me na srednjem beku jer je znao da ću da popunim to mesto, bio je potreban period adaptacije, jer srednji bek ima milion informacija u glavi – zaključuje Jovana Jovović.