Strahinja Stojačić: Svi smo mi - MVP (VIDEO)

Strahinja Stojačić, najbolji igrač planete i Marko Ždero trener Ubljana, gotovo direktno iz Džede gde su krunisali godinu za pamćenje došli su u goste Sportskom žurnalu.

Najdominantnija ekipa sveta ostvarila je rekordan start osvojivši šest mastersa, zaokružila je godinu odbranivši titulu na završnom mastersu u Saudijskoj Arabiji. U međuvremenu činili su okosnicu reprezentacije i doneli našem basketu treću duplu krunu. Vladari su Evrope i sveta.

Kako je to biti MVP u tako kvalitetnom timu, koliko se te zasluge dele na svu četvoricu?

- Generalno su i Branković, Majstorović i Barać do povrede imali izvanrednu sezonu. Svako iz našeg kvarteta je bio najbolji igrač nekog turnira. Mislim da jedini razlog zašto sam MVP sezone što sam uspeo da imam neku konstantu tokom cele godine. Naravno, bilo je uspona i padova, ali nije bilo velikih oscilacija. Da je bilo ko od nas bio MVP bilo bi sasvim zasluženo, jer je svako svoju ulogu odradio na najbolji mogući način, doprineo svakoj pobedi bio je podjednak – počeo je priču najmlađi i trenutno najuspešniji iz košarkaške porodice Stojačić.

Ub je najorganizovanija ekipa na turu, najpribližnija košarkaškom klubu. Kako to funkcioniše?

- Sad na završni turnir putovala bezmalo cela ekipa, nedostajao je jedino jedan od pomoćnih trenera. Imamo tim menadžera koji uglavnom radi sve stvari van terena, organizaciju putovanja, prijavljivanje na turnire... Što se tiče treninga tu su glavni Danilo Lukić i Marko Ždero, a u teretani uz dogovor sa njima dvojicom rade Darko i Aleksandar.

Vi ste na početku sezone napravili niz od šest pobeda i podigli lestvicu visoko. Potom ste se okitili zlatom na SP i EP, verovatno je u jednom delu sezone došlo i do zamora?

- Počeli smo sezonu jako dobro, osvojili svetsko, i kad je prošlo Evropsko prvenstvo nekako je došlo, ne mogu da kažem do zasićenja, ali jeste do olakšanja i malog umora. U te tri, četiri nedelje posle Jerusalima baš nismo mogli da se vratimo u punu formu. Evropsko i svetsko su prošli u skladu sa željama, sezona nije mogla bolje da ide. Znali da smo zacementirali prvo mesto na svetu i imali zagarantovano mesto na završnom turniru. Uz to je na nas uticala i povreda Nemanje Baraća, potraga za novim igračem. Đorđević je doduše bio s nama, ali trebalo je malo vremena da sa njim uđemo u ritam. Na kraju smo priključili Nerandžića i sve se nekako podesilo da imamo dovoljno vremena da na završnom turniru budemo u top izdanju.

Do kad će Barać biti van terena?

- Povredio je koleno, ali na sreću ne i ligamente i nije morao na operaciju. Počeo je da trenira, ne trči, ali radi u teretani. Svi se nadamo, da će krajem januara početi ozbiljnije da trenira.

Ko je vam je sada najveći protivnik u Srbiji – Liman ili Partizan?

- Obe ekipe su imale izvanredne turnire. Ipak bih zbog iskustva i trajanja Liman stavio na drugo mesto. Ali i Partizan je imao izvanrednu sezonu, jedna je od ekipa koja je najviše napredovala u protekloj godini. Očekivali smo da mogu i da stignu do finala završnog turnira u Džedi, ali se Torbica povredio u četvrtfinalu, zbog čega su izgubili polufinale od Amsterdama.

Osim naših ekipa naši igrači su razvili ekipe širom sveta. Vaš brat Stefan je „napravio” Beč, sada je u Kini, Maksim Kovačević je bio uzdanica Amsterdama, Dugošija je u Ulanbatoru...

- Pre svih njih koji idu u inostranstvo, izdvojio bih „Srpsku 3x3 akademiju” koju vode Danilo i Ždero. Postala je bukvalno brend u basketu. Mislim da će polovina ekipa koje budu igrale kvalifikacije za olimpijske igre i sam turnir u Parizu, doći da period priprema provedu u Srbiji i treniraju. Od prve generacije Novog Sada i Limana je sve počelo i zahvaljujući njima je napredovao basket. Trener francuske reprezentacije i Pariza nam je rekao da su nam zahvalni, jer ih mi nagovaramo da svaki dan rade jače i budu sve bolji. Istovremeno ugledaju se na nas i često dolaze u Srbiju, baš zato što žele da unaprede igru što je više moguće.

Šta je posle ovakve sezone, osim olimpijskog zlata motiv za vas? Možda da ostvarite kontinuitet kao Majstorović i igrate toliko godina na najvišem nivou?

- Nemam neki dugoročni plan, jednostavno me vuče svaki turnir. Sa Žderom često pričamo o tome, tek kad se pojavim na turniru počinje da raste motivacija i želja za pobedom. Znaš da si trenirao, da si prešao velik put, leteo avionom 20 sati i da ćeš najlakše da poneseš povratak nazad ukoliko si srećan zbog trijumfa. To me pokreće. Generalno najviši cilj su Olimpijske igre, a što se tiče sezone gledam da se pripremamo od turnira do turnira.

Da li si posle dve sjajne sezone konačno dostigao brata po trofejima?

- Mislim da sam ga prestigao. Ali, opet se vraćam na to da je njegovo svetsko zlato sa juniorskom reprezentacijom u Novom Sadu možda najlepši i najveći trofej u porodici. Jer, pobedili su Ameriku sa Stefom Karijem. Što se tiče broja, verovatno sad imam više.

Zlato u Parizu bi napravilo razliku?

- Kad je o Olimpijskim igrama reč ne mogu da budem skroman, očekivanja su kao i uvek najviša. Idemo na zlatnu medalju i sigurno ćemo za to naporno raditi i spremati se. Svi znamo da to neće biti i da će doći ekipe sa vrhunskim igračima. Biće izuzetno veliki pritisak, ali to neće promeniti naš cilj - uvek idemo na na zlato – poručio je Stojačić na kraju razgovora.

Da ne bismo okrnjili sjajnu priču sa Markom Žderom, članom reprezentacije koja je donela prvo svetsko zlato, sada selektorom šampiona ostavili smo za neki od narednih dana.