ZVIŽDUK: Malo realnosti, molim

PIŠE: BRANKO SPASOJEVIĆ

Predvaskršnja, u crkvenim krugovima odomaćena kao Strasna, sedmica, odista je bila i takva na domaćim terenima i oko njih. Rafalna paljba teških reči sa Topčiderskog brda, snažnih optužbi nedostojnih nedelje posta, molitve i pokajanja, dobro je zabavila ovdašnju javnost.

Smehotresne izjave uvek dobro dođu da se prekrati nedelja. Često u sklopu alibi priča i kao dekor serije propusta u neravnopravnim borbama na superligaškim stadionima, i ovoga puta uklopile su se u sliku stanja u naša dva najbolja kluba. Žive na lovorikama prošlosti, troše dane slave i sabiraju koliko su sudije donele bodova najljućem rivalu. Kao da se fudbal igra samo zbog njih. A za ostale baš briga.

Nije to, ipak, uzrok prošlonedeljnog i juče, dva sata iza podneva, ponovo najavljenog problema. U sveopštoj gunguli i lavini promašenih izjava u krugu vrhuške Partizana i Crvene zvezde, omeđene nastupima Milorada Vučelića i Svetozara Toze Mijailovića, neopaženo je prošla inicijalna kapisla Nenada Lalatovića, šefa struke Crvene zvezde.     

Ustvrdio je mladi stručnjak da „mnogima sveta što je Crvena zvezda prišla prvom na dva boda, pa su onda poslali ovog sudiju”. O penalu za Novi Pazar nije izjašnjavao, a bio je čist kao suza. Školski primer nedozvoljene igre rukom i kaznenog udarca. Ni to nije bilo dovoljno da izostanu priče o sumnjivim radnjama i navodnoj zloj nameri sudije Glođovića. I niko da odgovori šta je penal ako onaj kraj Jošanice nije.

Prošla su, nažalost, vremena viteških poteza i fer borbi. Novo vreme sa sobom nosi i moderne norme. Malo realnosti, ipak, nije na odmet u ovim teškim danima. Danas bi rekli – spinovanje istine nije dobra stvar.

A trenerima se, po pravilu, uvek vrati kao bumerang.