Tošić odigrao svaki minut u Evropi: Najteže sa ofanzivcima Genka

Da nije bilo pauze zbog žutih kartona u poslednjem kolu protiv Mladosti, odnosno preskočene dve utakmice usled sitne povrede, Nemanja Tošić bi mogao da se pohvali da je odigrao svaki minut u svim takmičenjima za Čukarički ove jeseni. Ipak, statistika levog beka belo-crnih je i ovako impresivna. Jedini je u timu sa Banovog brda, koji je na svih osam evropskih utakmica (dve u kvalifikacijama za Ligu Evrope i šest u Ligi konferencije) proveo svaki sekund na terenu. Trener Igor Matić poštedeo ga je samo u Kupu Srbije na utakmicama protiv Radničkog iz Novog Beograda i Javora u Beogradu.

I ne samo da je igrao na svojoj poziciji levog beka,  Tošić je zbog potrebe ekipe bio čak i u ulozi štopera na nekoliko mečeva, što sve dovoljno govori o učinku jednog od najboljih igrača Čukaričkog ove jeseni.

- Možda sam mogao i u prvenstvu da odigram sve utakmice jer povrede nisu bile ozbiljne prirode, ali nekada je bolje prištedeti sebe. Generalno moramo da budem zadovoljan. Igrati pod velikim umorom i sa toliko minutima, teško je uvek očekivati utakmice na vrhunskom nivou – kaže Nemanja Tošić.

Čukarički je na startu evropskog takmičenja protiv Olimpijakosa delovao „izgubljeno”, ipak kako je takmičenje odmicalo i igra je bila sve bolja.

- Normalno je da smo u tim prvim mečevima bili nešto lošiji, ipak je za klub ovo bilo prvo veliko evropsko takmičenje. U međuvremenu došlo je dosta mladih igrača, trebalo je vremena da se sve to uklopi, baš kao i šefu Matiću. Kako je odmicala Liga konferencije videlo se da rastemo iz utakmice u utakmice.

Vodio je bitke Tošić u Evropi protiv sjajnih ofanzivaca Fjorentine, Genka, Ferencvaroša i Olimpijakosa.

- Najteže mi je bilo protiv Olimpijakosa u Atini i Genka u obe utakmice. Belgijanci mi nikako nisu legli, naročito, taj profil igrača. Jednostavno su fizički mnogo dominantni, zahtevno je igrati protiv njih. Odlični su, kako fizički, tako i taktički.

Nisu Brđani osvojili ni bod u grupnoj fazi, a gotovo svi žale za jednom utakmicom.

- Igrali smo u grupi koja je bliža Ligi Evrope, nego Ligi konferencije. Ipak, čak i u takvoj konstalaciji snaga imali smo šansu da pobedimo ili remiziramo protiv Ferencvaroša. Nije nam bilo suđeno, međutim, ostaje lepo iskustvo. Verujem da će se to vratiti nekoj drugoj generaciji, mi smo obezbedili prvo učešće u grupnoj fazi, a oni će morati bodove.

Kad je prvenstvo u pitanju, svakako da je moglo i bolje, ali su belo-crni gubili „poene” tamo gde nisu smeli.

- Ispustili smo dosta bodova na „malim” utakmicama. Tad su nam i mnogi planovi padali u vodu. Iscrpela su nas putovanja, malo vremena za odmor, jednostavno nije to bio slučaj samo sa nama, isti problem imale su sve ekipe koje su igrale Evropu. Nadam se da će proleće biti bolje, pokušaćemo da ostvarimo naše ciljeve.

Možda bi sve bilo drugačije da je Čukarički mogao da igra na Banovom brdu.

- Hvala svim ljudima u Leskovcu koji su dali sve od sebe da se osećamo kao kod kuće. Imali smo sve uslove, bilo nam je lepo da igramo na stadionu „Dubočica”. S druge strane, činjenica je da svaki dan treniramo, družimo se na Banovom brdu i da bismo bolje izgledali na našem terenu. Verovatno bi bio neki bod u Evropi, ali šta je tu je, nismo imali uslove na našem stadionu i sada nema izgovora.

Utisak može da popravi prolećni deo sezone, obično su tada Brđani i igrali bolje.

- Verujem da ćemo ostvariti bar približan učinak kao prošlog proleća kada smo bili predominantni na našem terenu. Činilo nam se tada da, čak i da dođe neka evropska ekipa da nema šanse na Brdu. Tamo se osećamo najbolje, zato i verujem da ćemo u nastavku nadoknaditi izgubljeno protekle  jeseni.

Na dve pozicije igrao je Tošić u jesenjem delu, pa i u dve različite formacije, ne krije da mu mesto štopera trenutno više odgovara.

- Igrao sam dva pozicije, na štoperu je manja potrošnja, pa je malo lakše, naročito kad su utakmice na tri dana. Brže se oporavim. Što se tiče saigrača, uvek je lakše imati nekog iskusnijeg pored sebe, ali svi su davali sve od sebe na svakoj utakmici, čaki i mlađi. Bitno je da kao tim rastemo – zaključio je Tošić.