Važno je biti autentičan

Svetislav Pešić, proslavljeni košarkaški trener, letos vicešampion, zlatni na svetskoj smotri iz Indijanapolisa 2002. pokušao je da na njemu svojsvtven način fudbalskim trenrima približi način razmišpljanja i sve sa čim se suočava ona ko bi da se bavi tim pozivom.

Dočekan gromoglasnim i dugotrajnim aplauzom, tako i ispraćen posle skoro sat i četrdeset minuta, uz još po nekoliko na dugovite opaske ili prepričavanje po neke situacije iz trenerskog života pokušao je da približi čari, ali i muke posla.

Prvobitno je bilo planirano da govori 45 minuta, ali su ga prisutni na Stručnom seminaru trenerske organizacije, slušali duplo duže:

- Za 45 minuta mnoge  sudbine mogu da se promene i u jednom i u drugom pravcu. Uvek je bolje pobediti nego izgubiti – počeo je Pešić.

- Imam nejkoliko zadataka. Obično držim seminare za košarkaške trenere, ali i ostale. Sad  kako sam postao uspešan trener, sad posle ovog Svetskog prvenstva, svi me zovu na predavanja. Svuda po malo. Svi bi da znaju šta se u sportu događa, kako se stiže do uspeha, koji su to načini, kako se pravi tim, razvija da bi se stiglo do cilja, ostvarenja snova.

A, ko to može da bude trener?

- Praksa je pokazala dasu treneri, ipak, osobe koje su se bavile sportom. U košarci, ne pioznajem ni jednog trenera da se aktivno nije bavio tim sportom na različitom nivou. Ako si bio vrhunski sportista, osvajao prvenstva, Lige šampiona, medalje, bio reprezentativac, to baš i ne znači mnogo i nije u direktnoj vezi sa trenerskim poslom. Sigurno da ima različitih primera, vrhunskih fudbalera poput Krojfa ili naš Piksi, Ivica Osim, Pep Gvardiola... Svi su bili apsolutno vrhunski igrači. Imao i onih koji to nisu bili, a postali su vrhunski treneri, neki pomoćni ili skauti, kao Murinjo koji je jedan od najboljih trenera.

Međutim, smatra Pešić, da to što je neko bio vrhunski igrač ne garantuje da će biti i trener.

- Talenat je važan, ali ne znači sve. Mnogo više su rad i učenje, za vrhunskog stručnjaka i istraživanje.

Trener treba ne samo da istražuje šta se događa u njegovom timu, kakve ima ličnosti za igrače, individualne mogućnosti, već i u kom pravcu ide njegov sport.

Jugoslovenski košarkaški treneri nisu samo osvajali medalje, već i stvarali igrače, istraživali košarku i menjali pravila igre od kojih je NBA „pokupio” dosta toga, tvrdi Pešić.

- Mi obično nešto što ne valja odmah uzmemo, a za ono što valja nam je potrebno vreme da prihvatimo. U Srbiji nismo spremni da se menjamo. Da bismo menjali nekog, moramo i sami da se menjamo i da učimo ako želimo nekog da učimo. Menjaju se prioriteti igrača, kao i naši. Nekada je bilo dovoljno da uđeš u svlačionicu i kažeš kako je mnogo je važna utakmica, teba i moramo da se borimo, i svi se polome. Danas je to praktično nemoguće. Ako to kažeš, samo što te ne pitaju: „Kako?”

S toga, trener mora da ima odgovore na sva pitanja i njegova uloga je mnogo važnija.

- Ranije se podrazumevalo da si u svemu „prav”. Naređenja se izvršavaju jer je trener tako rekao jer on jedini zna šta je pravi put.

Da li se moć trenera smanjuje?

- Da. Traži se znanje i najvažnije - komunikacija. Kako doći do igrača motivisati ga da bi instrukcije bile prihvaćene. Trener je stalno na proveri, ne samo u svlačionici nego svuda.

Tenere deli, ugrubo, u dve grupe

– Autoritativne i takozvane situacione (fleksibilne). I jedni i drugi pobeđuju, kao što i gube. Može se pobediti zonskom odbranom, ali i nekom drugom. Možeš biti zahtevan trener – jasan, direktan u izvršenju zadataka. I jedan i drugi mogu biti šampioni sveta. Iskustvo govori da treba da budeš autentičan. Ako, se ne odlikuješ autoritetom ne možeš biti taj fleksibilni, pokazuješ empatiju ako to nisi. Ja se prilagođavam situaciji, gledam šta se dešava... Ali ne menjam svoju filozofiju već prilagođavam metodiku treninga ciljevima grupe.

Vrlo važno – trener nikad ne pravi, ma kakav bio, kompromise!

- Čim postaneš trener, pogotovo vrhunski. Igrači, treba da shvate da si ti tu zbog njih, a ne oni zbog tebe. U sušprotnom, navikneš se i pomisliš da si genije.

Kako trener upravlja grupom?

- Liderstvo ne podrazumeva ko je glavni već sposobnost da inspiriše i povezujete druge – to je trener danas. To znači da trener nikad ne sme da bude iznad ekipe. Ako sam trener koji komanduje svojoj sudbini mora da bude svestan da ne sme da bude iznad tima. Istovremeno, u tom procesu, igrači, grupa koju vodi, moraju da znaju da postoji samo jedna osoba koju prate, slušaju, a to je trener.

Često neki treneri znaju da kažu - Pobedili, ja sam promenio odbranu. Nisi ti. Mi smo – na ovu konstataciju usledio je i aplauz.

- Tamo gde to trener shvati, a igrači postanu svesni da treba da ga prate i pronađe se taj balans, da budu u istoj liniji- uspeh je zagarantovan.

Šta je uspeh?

- Na Evropskom prvenstvu smo izgubili jednu utakmicu, a igrali najbolju košarku, tako su govorili stručnjaci. Onda je došlo deset minuta neke utakmice koju smo izgubili i odmah je počelo omalovažavanje. Onda smo sad, kao pobedili, i sad smo mnogo bolji. Napredovali i tako dalje –kazao je pešić,a u sali se razlegao smeh.

Šta trener treba da poseduje?

- Empatiju. Ne u smislu „ja ti se udvaram” već da razume „jezik igrača”. Svi su različiti, po mentalitetu. Navikama, obrazovanju i svi su važni.

Kako dopreti do igrača i najvažnije, proces motivacije?

- Danas motiviše cilj. Momci više znaju, dostupno im je mnogo više informacija, internet je tu. Okean se smanjio između Amerike i Evrope. Dakle, imamo mnogo više informacija nego što smo imali ranije. Nije dovoljno samo reći da idemo da osvojimo Evropsko prvenstvo. Ali, do tog cilja su prepreke koje treba da rešite ekipa i vi.

Kako se osvežava motivacija?

- Do sad nisam prinašao način, ali smatram da je to pitanje toga da se posvetiš igraču. Kažeš „pusti sad Evropsko prvenstvo, nego de da vidimo kako da ti budeš bolji. Više se bavimo individualnom motivacijom u cilju grupne. Da pojedinac oseti da utiče na grupu. Naravno da je Jokić važan ili Džajić u ono vreme... Dobar si trenr koliko su ti dobri igrači, ali koliki je tvoj uticaj na njih i koliko si sposoban da ih motivišeš...

Trener mora da poseduje samopouzdanje – postavlja standarde i pravila!

- Ako nisi siguran da će grupa da prihvati to što tražiš od njih, nemoj da se „izvrćeš” jer će ti pasti autoritet. Nema kompromisa.

Mora da poseduje i kreativnost i inovativnost

– To su već teneri koji razumeju igru, imaju znanje, razumeju jezik igrača, sigurni i autentični su.

Šta je autentičnost?

- Pogledajte Papa Gvardiola, ne menja filozofiju, ali prilagođava se načinu igre u Engleskoj, ali pobeđuje. Pripada grupi neće da bude iznad svih, a Murinjo hoće. Sad se malo smiruje...