Важно је бити аутентичан

Светислав Пешић, прослављени кошаркашки тренер, летос вицешампион, златни на светској смотри из Индијанаполиса 2002. покушао је да на њему својсвтвен начин фудбалским тренрима приближи начин размишпљања и све са чим се суочава она ко би да се бави тим позивом.

Дочекан громогласним и дуготрајним аплаузом, тако и испраћен после скоро сат и четрдесет минута, уз још по неколико на дуговите опаске или препричавање по неке ситуације из тренерског живота покушао је да приближи чари, али и муке посла.

Првобитно је било планирано да говори 45 минута, али су га присутни на Стручном семинару тренерске организације, слушали дупло дуже:

- За 45 минута многе  судбине могу да се промене и у једном и у другом правцу. Увек је боље победити него изгубити – почео је Пешић.

- Имам нејколико задатака. Обично држим семинаре за кошаркашке тренере, али и остале. Сад  како сам постао успешан тренер, сад после овог Светског првенства, сви ме зову на предавања. Свуда по мало. Сви би да знају шта се у спорту догађа, како се стиже до успеха, који су то начини, како се прави тим, развија да би се стигло до циља, остварења снова.

А, ко то може да буде тренер?

- Пракса је показала дасу тренери, ипак, особе које су се бавиле спортом. У кошарци, не пиознајем ни једног тренера да се активно није бавио тим спортом на различитом нивоу. Ако си био врхунски спортиста, освајао првенства, Лиге шампиона, медаље, био репрезентативац, то баш и не значи много и није у директној вези са тренерским послом. Сигурно да има различитих примера, врхунских фудбалера попут Кројфа или наш Пикси, Ивица Осим, Пеп Гвардиола... Сви су били апсолутно врхунски играчи. Имао и оних који то нису били, а постали су врхунски тренери, неки помоћни или скаути, као Мурињо који је један од најбољих тренера.

Међутим, сматра Пешић, да то што је неко био врхунски играч не гарантује да ће бити и тренер.

- Таленат је важан, али не значи све. Много више су рад и учење, за врхунског стручњака и истраживање.

Тренер треба не само да истражује шта се догађа у његовом тиму, какве има личности за играче, индивидуалне могућности, већ и у ком правцу иде његов спорт.

Југословенски кошаркашки тренери нису само освајали медаље, већ и стварали играче, истраживали кошарку и мењали правила игре од којих је НБА „покупио” доста тога, тврди Пешић.

- Ми обично нешто што не ваља одмах узмемо, а за оно што ваља нам је потребно време да прихватимо. У Србији нисмо спремни да се мењамо. Да бисмо мењали неког, морамо и сами да се мењамо и да учимо ако желимо неког да учимо. Мењају се приоритети играча, као и наши. Некада је било довољно да уђеш у свлачионицу и кажеш како је много је важна утакмица, теба и морамо да се боримо, и сви се поломе. Данас је то практично немогуће. Ако то кажеш, само што те не питају: „Како?”

С тога, тренер мора да има одговоре на сва питања и његова улога је много важнија.

- Раније се подразумевало да си у свему „прав”. Наређења се извршавају јер је тренер тако рекао јер он једини зна шта је прави пут.

Да ли се моћ тренера смањује?

- Да. Тражи се знање и најважније - комуникација. Како доћи до играча мотивисати га да би инструкције биле прихваћене. Тренер је стално на провери, не само у свлачионици него свуда.

Тенере дели, угрубо, у две групе

– Ауторитативне и такозване ситуационе (флексибилне). И једни и други побеђују, као што и губе. Може се победити зонском одбраном, али и неком другом. Можеш бити захтеван тренер – јасан, директан у извршењу задатака. И један и други могу бити шампиони света. Искуство говори да треба да будеш аутентичан. Ако, се не одликујеш ауторитетом не можеш бити тај флексибилни, показујеш емпатију ако то ниси. Ја се прилагођавам ситуацији, гледам шта се дешава... Али не мењам своју филозофију већ прилагођавам методику тренинга циљевима групе.

Врло важно – тренер никад не прави, ма какав био, компромисе!

- Чим постанеш тренер, поготово врхунски. Играчи, треба да схвате да си ти ту због њих, а не они због тебе. У сушпротном, навикнеш се и помислиш да си геније.

Како тренер управља групом?

- Лидерство не подразумева ко је главни већ способност да инспирише и повезујете друге – то је тренер данас. То значи да тренер никад не сме да буде изнад екипе. Ако сам тренер који командује својој судбини мора да буде свестан да не сме да буде изнад тима. Истовремено, у том процесу, играчи, група коју води, морају да знају да постоји само једна особа коју прате, слушају, а то је тренер.

Често неки тренери знају да кажу - Победили, ја сам променио одбрану. Ниси ти. Ми смо – на ову констатацију уследио је и аплауз.

- Тамо где то тренер схвати, а играчи постану свесни да треба да га прате и пронађе се тај баланс, да буду у истој линији- успех је загарантован.

Шта је успех?

- На Европском првенству смо изгубили једну утакмицу, а играли најбољу кошарку, тако су говорили стручњаци. Онда је дошло десет минута неке утакмице коју смо изгубили и одмах је почело омаловажавање. Онда смо сад, као победили, и сад смо много бољи. Напредовали и тако даље –казао је пешић,а у сали се разлегао смех.

Шта тренер треба да поседује?

- Емпатију. Не у смислу „ја ти се удварам” већ да разуме „језик играча”. Сви су различити, по менталитету. Навикама, образовању и сви су важни.

Како допрети до играча и најважније, процес мотивације?

- Данас мотивише циљ. Момци више знају, доступно им је много више информација, интернет је ту. Океан се смањио између Америке и Европе. Дакле, имамо много више информација него што смо имали раније. Није довољно само рећи да идемо да освојимо Европско првенство. Али, до тог циља су препреке које треба да решите екипа и ви.

Како се освежава мотивација?

- До сад нисам принашао начин, али сматрам да је то питање тога да се посветиш играчу. Кажеш „пусти сад Европско првенство, него де да видимо како да ти будеш бољи. Више се бавимо индивидуалном мотивацијом у циљу групне. Да појединац осети да утиче на групу. Наравно да је Јокић важан или Џајић у оно време... Добар си тренр колико су ти добри играчи, али колики је твој утицај на њих и колико си способан да их мотивишеш...

Тренер мора да поседује самопоуздање – поставља стандарде и правила!

- Ако ниси сигуран да ће група да прихвати то што тражиш од њих, немој да се „изврћеш” јер ће ти пасти ауторитет. Нема компромиса.

Мора да поседује и креативност и иновативност

– То су већ тенери који разумеју игру, имају знање, разумеју језик играча, сигурни и аутентични су.

Шта је аутентичност?

- Погледајте Папа Гвардиола, не мења филозофију, али прилагођава се начину игре у Енглеској, али побеђује. Припада групи неће да буде изнад свих, а Мурињо хоће. Сад се мало смирује...