Georgijević: Romantičarima mesto u eliti

Dugo je Dejan Georgijević igrao van Srbije, put ga je vodio kroz šest različitih zemalja i dva kontinenta. U jednom trenutku uhvatila ga je nostalgija za rodnom zemljom i bliskim osobama, pa je rođeni Inđijac rešio da se vrati na srpske terene. Nedavno je stao i na „ludi kamen“ i rekao sudbonosno „da“ lepoj Neveni.

- Bio je rizičan potez doći u Prvu ligu Srbije. Imao sam nekoliko ponuda iz elitnog ranga, ali pričao sam sa ljudima iz OFK Beograda, najviše sa Andrejom Mrkelom, sportskim direktorom. Poznajemo se od ranije, igrali smo zajedno u Spartaku, pa sam se odlučnio za Romantičare, znao sam da će se okupiti dobra ekipa. Odlučio sam, pre svega, jer sam želeo da se vratim u Srbiju, budem bliži porodici -  rekao je Georgijević.

U inostranstvu je stekao iskustvo, a igrao je i na najvišem nivou u Srbiji.

- Svidelo mi što OFK Beograd igra napadački, to odgovara svim fudbalerima na mojoj poziciji. Dopala mi se ambicija OFK Beograda da se vrati u elitu, volim takve sredine. Nadam se da ćemo ostvariti dobre rezultate i da će se dolazak na Staru Karaburmu ispostaviti kao još bolji potez. Zadovoljan sam kako je sve izgledalo u prvom delu prvenstva

Sjajni golgeter ima dobru saradnju sa trenerom Simom Krunićem.

- Smiren čovek, napravio je dobru atmosferu u ekipi, naporno radimo na treninzima i to se odražava na rezultate. Zna kad treba da bude ozbiljan, kad da okrene na šalu, nije rezervisan prema nama, uvek nam kaže što misli.

Počeo je u Zemunu

- Došao sam sa 12 godina, svaki dan sam putovao vozom iz Inđije, a za prvi tim debitovao sam sa 16 leta. Zemun je imao sjajnu omladinsku školu, među najboljima u Srbiji, mnogo lepih uspomena vezuje me za klub. Partizan je dugo bio zainteresovan i na kraju sam napustio Gornju varoš i otišao među crno-bele. Ta generacija, 1994. godište, bila je sjajna - Lazar Marković, Aleksandar Mitrović, Miloš Šaka, Nikola Džigi Ninković, Nikola Antić, Marko Živković, Luka Stojanović... Da sam ranije došao, ko zna šta bi bilo.

Georgijević je dobio poziv Aleksandra Stanojevića, trenera Parnog valjka da ide na pripreme, a odigrao je i neke prijateljske utakmice.

- Šest meseci igrao sam u Teleoptiku, treneri su bili Vuk Rašović i Zvonko Živković. Stanojević je na mene već tada ostavio dobar utisak, nije se promenio kao čovek ni sada. Stil igre nije mu isti, ali on jeste, uvek srčan, podržavao me je, imao je odličan odnos sa igračima. Otišao je  u momentu kad su rezultati bili dobri, da je ostao te sezone, ubeđen sam da bih dobio šansu da pokažem šta znam. Posle je došao Avram Grant, ali nisam dobio prostor kod njega.

Veliki korak u karijeri bio je dolazak u Inđiju, posle sjajne sezone, skrenuo je pažnju na sebe.

- Kratko sam bio u Spartaku, nisam igrao mnogo, ali postigao sam golove Crvenoj zvezdi, Donjem Sremu, Voždovcu i to ulazeći sa klupe. Stalno su mi govorili da se strpim i da ću dobiti veću minutažu, ali nije se desilo i rešio sam da odem u Inđiju gde je trener bio Miloš Veselinović, sada pomoćnik Vladimira Ivića u Krasnodaru. Bilo je teško otići u rang niže, ali ispostavilo se kao jedan od boljih poteza u karijeri. Nadavao sam se golova i na kraju otišao u Voždovac.

I među Zmajevima bio je efikasan, pogotovo u sezoni 2017/18, odigrao je 16 mečeva i devet puta pogodio mrežu.

- Trener je bio Bratislav Živković a početak kao iz snova. Prva utakmica i dva gola, ali stigle su povrede, situacija u klubu uz to bila je nestabilna, pa nisam ispoljio kvalitet do kraja... Grešio sam i ja, uvek sam mislio da sam taj koji treba igra, bio sam i prgav, svađao se sa Živkovićem, a reč je o izuzetnom čoveku. Nekoliko puta burno sam reagovao na izmenu, ne dičim se time, to su loše stvari. Posle njega došao je Ilija Stolica i postali smo hit prvenstva.

Usledio je odlazak u Ferencvaroš, najveći klub u Mađarskoj, dobar ugovor, ali sreće nije bilo.

- Tražili su me Ovijedo i Rio Ave, na kraju sam se odlučio za Ferencvaroš. Bio sam projekotvan za startnu ekipu, ali toliko sitnih povreda nikad nisam imamo. Pet dana posle dolaska igrao sam pripremnu utakmicu protiv Kadiza, postigao sam dva gola i u bezveznoj situaciji pukao mi je primicač. Pauza dva meseca, čim sam se vratio, opet povreda... Koleno, tetiva i šta sve ne, sreća pa nije bilo teških. Stigla je i epidemija korone, pa se nije igralo, baš težak period, ništa mi se nije poklopilo.

Posle povratka u Partizan, u sezoni 2018/19, osvojen je pehar u kupu.

- Odlična ekipa, sjajni momci, mnogo iskusnih igrača, ali nisam mnogo igrao. Rikardo je bio u životnoj formi, dao je gomilu golova i znao sam da će biti prvi izbor, opravdano su se oslanjali na njega. Očekivao sam da ću dobiti veću šansu, ali nisam neko ko će da kvari odnos u svlačionici zato što nemam minutažu, sa Rikardom i ostalima imao sam drugarski odnos... Neke stvari, jednostavno, nisu se poklopile. Žao mi je što nisam ostavio dublji trag, ali iz Humske sam otišao sa trofejom, zbog toga ne žalim što sam se vratio u Partizan - rekao je Georgijević.