Veridba kraj rimske fontane

Posle neslavnog završetka jesenje sezone, kad su na dužu pauzu otišli sa samo 15 bodova, iz istog broja  utakmica, koje su donele 14. poziciju na tabeli Srpske lige „Vojvodina”, fudbaleri Jedinstva iz Stare Pazove rastrčali su se na sve strane, dok su pojedinci već razdužili plavo-belu opremu.

Danilo Milenković, najbolji strelac, sa pet golova, na osam odigranih utakmica, posle povratka sa Islanda, izabrao je kraći, ali slađi mini-odmor. Sa devojkom Aleksandrom otisnuo se u Rim, jedan od najlepših svetskih gradova, sa dugom istorijom veličanstvenom arhiktekturom. U Večni grad otputovao je sa debelim razlogom, željom da prosidbom i vereničkim prstenom u Rimu ovekoveči  dugogodišnju ljubav sa budućom životnim saputnikom iz beogradskog predgrađa Železnika.

- Posle spuštanja zavese na prvi deo prvenstva i naporne sezone, odlučio sam da loptu bar na trenutak stavim po strani - kaže Danilo Milenković.- Otputovali smo u Rim i tamo sam realizovao unapred pripremljeni scenario: klečeći, sa vereničkim prstenom, zaprosio sam Aleksandru. Bila je malo iznenađena, ali ponudu je oduševljeno  prihvatila. Bacanjem novčića u Fontanu di Trevi nastavili smo da uživamo u lepotama Večnog grada, sa bogatom istorijom i jedinstvenim šarmom. Posle povratka, priredili smo iznenađenje majci i u prijatnom kućnom ambijentu proslavili i njen rođendan.

Na redu je novo veliko  slavlje, stajanje na „ludi kamen”, a to će biti i zbogom momačkom životu.

- Svedbeno veselje obavićemo pre povratka na Island, gde igram kad nisam u dresu Jedinstva. U ovoj ostrvskoj zemlji nastojaću da ispišem još jednu lepu stranicu karijere.

Vihorni napadač brzo je stekao naklonost sremskih ljubitelja fudbala, a sa simpatijama ga dočekuju i na ostlim terenima srpskoligaške „Vojvodine”. Druženje sa loptom počeo je u rodnoj Belanovici, u klubu nazvanom po istoimenoj oblasti Kačer.

- Brzo sam uplovio u seniorske vode, reč je inače o malom, amaterskom  klubu, sa brojnim fudbalskim zanesenjacima. Stremio sam, ipak, ka  većim igračkim visinama, pa sam se obreo u tada jakom timu Rakovice i posle samo nekoliko treninga uvrstili su me u najbolji sastav. Usledio je put u sremsku ravnicu, a odatle u Zlatibor. Posle silaska Čajetinaca sa superligaške scene, otišao sam na novosadsku Slanu baru. U Proleteru su me lepo prihvatili, ali doživeo je sudbinu prethodnog kluba. Preselio sam se u OFK Bačku i nisam se, takođe, dugo zadržao, doživela je istu neprijatnost, Palančani su bili na putu sunovrata.

Poziv sa dalekog Islanda bio je prilika za novo iskušenje, ali i za solidnu zaradu.

- Bolje nisam mogao da izaberem, iako su na Islandu, za naše prilike, vremenski uslovi neobični i teški. U žuto-belom dresu, dobro organizovanog kluba, sa strogim profesionalnim obavezama i zahtevima, u gradu sa kratkim nazivom   KFA, na istoku ostrvske zemlje, od prvog meča stekao sam naklonost navijača. Svi su vezani za trećeligaša, sa neskrivenim ambicijama da se ode stepenik više. U poslednjoj utakmici pobedili smo lidera (5:1), postigao sam dva gola, ali gol-razlika odlučila je da rival ode ide u viši rang.

Želja mu je da nastavi na Islandu, ukoliko se poklope njegovi zahtevi sa  finansiskim mogućnostima kluba, koji ima sjajne uslove, pogotovo za napredovanje mladih fudbalera.

- U vreme ledenih dana, a tamo ih je mnogo, treniramo u ogromnoj dvorani, nalik na pravi teren sa grejačima ispod veštačke trave, dok smo na zajedničkim pripremama boravili u Španiji. Brzo sam se navikao na ovakve uslove, udišući kristalno čist, mada prohladan vazduh. Mali problem predstavlja nostalgija, ali duga pauza između dve sezone omogućila mi je da se vratim kući. To vreme koristim da pomognem Jedinstvu u borbi za opstanak.

Učinak sjajnog napadača, preko toga i plasman Jedinstva, sigurno bi bili zapaženiji da je igrao na više utakmica u plavo-belom dresu. Ovako, na osam mečeva mrežu je pogodio pet puta, osetilo se na nekim utakmicama da ga je polako sustizao i umor.

Bilo je, kako kaže, teško trenirati i igrati na terenu u Staroj Pazovi, jednom od najlošijih u Srpskoj ligi „Vojvodina”, pa ga je nemerljivo obradovala vest da će se Jedinstvo preseliti na nekadašnju Feniks arenu, koja nudi neuporedivo bolje uslove za normalne pripreme i tešku prolećnu sezonu. Bolji uslovi za treninge i utakmice, doneće sigurno i veću motivaciju.

Do sredine aprila može da pomogne Jedinstvu, da već na startu proleća napravi nekoliko koraka ka sredini tabele, a posle sledi povratak na Island.

- Sa pojačanjima, pogotovo na sredini terena, ali i u napadu, Jedinstvo će imati dobre šanse da sačuva status u oboj konkurenciji. Čekam da prođu praznici, pa će valjda i moja situacija sa ostankom ili odlaskom biti jasnija. Konkretnu ponudu sa Islanda očekujem ovih dana, ali to me neće sprečiti da se vredno pripremam i drugi deo prvenstva dočekam u punoj snazi. Angažovanje Dejana Grujića, za šefa struke, bio je pun pogodak, ali o ovoj promeni moralo je da se razmišlja ranije, jer je novo ime u stručnom štabu probudilo i prodrmalo igrače, izvuklo ih iz male uspavanost – istakao je na kraju Danilo Milenković, adut staropazovačkog srpskoligaša i budući mladoženja.