Веридба крај римске фонтане

После неславног завршетка јесење сезоне, кад су на дужу паузу отишли са само 15 бодова, из истог броја  утакмица, које су донеле 14. позицију на табели Српске лиге „Војводина”, фудбалери Јединства из Старе Пазове растрчали су се на све стране, док су појединци већ раздужили плаво-белу опрему.

Данило Миленковић, најбољи стрелац, са пет голова, на осам одиграних утакмица, после повратка са Исланда, изабрао је краћи, али слађи мини-одмор. Са девојком Александром отиснуо се у Рим, један од најлепших светских градова, са дугом историјом величанственом архиктектуром. У Вечни град отпутовао је са дебелим разлогом, жељом да просидбом и вереничким прстеном у Риму овековечи  дугогодишњу љубав са будућом животним сапутником из београдског предграђа Железника.

- После спуштања завесе на први део првенства и напорне сезоне, одлучио сам да лопту бар на тренутак ставим по страни - каже Данило Миленковић.- Отпутовали смо у Рим и тамо сам реализовао унапред припремљени сценарио: клечећи, са вереничким прстеном, запросио сам Александру. Била је мало изненађена, али понуду је одушевљено  прихватила. Бацањем новчића у Фонтану ди Треви наставили смо да уживамо у лепотама Вечног града, са богатом историјом и јединственим шармом. После повратка, приредили смо изненађење мајци и у пријатном кућном амбијенту прославили и њен рођендан.

На реду је ново велико  славље, стајање на „луди камен”, а то ће бити и збогом момачком животу.

- Сведбено весеље обавићемо пре повратка на Исланд, где играм кад нисам у дресу Јединства. У овој острвској земљи настојаћу да испишем још једну лепу страницу каријере.

Вихорни нападач брзо је стекао наклоност сремских љубитеља фудбала, а са симпатијама га дочекују и на остлим теренима српсколигашке „Војводине”. Дружење са лоптом почео је у родној Белановици, у клубу названом по истоименој области Качер.

- Брзо сам упловио у сениорске воде, реч је иначе о малом, аматерском  клубу, са бројним фудбалским занесењацима. Стремио сам, ипак, ка  већим играчким висинама, па сам се обрео у тада јаком тиму Раковице и после само неколико тренинга уврстили су ме у најбољи састав. Уследио је пут у сремску равницу, а одатле у Златибор. После силаска Чајетинаца са суперлигашке сцене, отишао сам на новосадску Слану бару. У Пролетеру су ме лепо прихватили, али доживео је судбину претходног клуба. Преселио сам се у ОФК Бачку и нисам се, такође, дуго задржао, доживела је исту непријатност, Паланчани су били на путу суноврата.

Позив са далеког Исланда био је прилика за ново искушење, али и за солидну зараду.

- Боље нисам могао да изаберем, иако су на Исланду, за наше прилике, временски услови необични и тешки. У жуто-белом дресу, добро организованог клуба, са строгим професионалним обавезама и захтевима, у граду са кратким називом   КФА, на истоку острвске земље, од првог меча стекао сам наклоност навијача. Сви су везани за трећелигаша, са нескривеним амбицијама да се оде степеник више. У последњој утакмици победили смо лидера (5:1), постигао сам два гола, али гол-разлика одлучила је да ривал оде иде у виши ранг.

Жеља му је да настави на Исланду, уколико се поклопе његови захтеви са  финансиским могућностима клуба, који има сјајне услове, поготово за напредовање младих фудбалера.

- У време ледених дана, а тамо их је много, тренирамо у огромној дворани, налик на прави терен са грејачима испод вештачке траве, док смо на заједничким припремама боравили у Шпанији. Брзо сам се навикао на овакве услове, удишући кристално чист, мада прохладан ваздух. Мали проблем представља носталгија, али дуга пауза између две сезоне омогућила ми је да се вратим кући. То време користим да помогнем Јединству у борби за опстанак.

Учинак сјајног нападача, преко тога и пласман Јединства, сигурно би били запаженији да је играо на више утакмица у плаво-белом дресу. Овако, на осам мечева мрежу је погодио пет пута, осетило се на неким утакмицама да га је полако сустизао и умор.

Било је, како каже, тешко тренирати и играти на терену у Старој Пазови, једном од најлошијих у Српској лиги „Војводина”, па га је немерљиво обрадовала вест да ће се Јединство преселити на некадашњу Феникс арену, која нуди неупоредиво боље услове за нормалне припреме и тешку пролећну сезону. Бољи услови за тренинге и утакмице, донеће сигурно и већу мотивацију.

До средине априла може да помогне Јединству, да већ на старту пролећа направи неколико корака ка средини табеле, а после следи повратак на Исланд.

- Са појачањима, поготово на средини терена, али и у нападу, Јединство ће имати добре шансе да сачува статус у обој конкуренцији. Чекам да прођу празници, па ће ваљда и моја ситуација са останком или одласком бити јаснија. Конкретну понуду са Исланда очекујем ових дана, али то ме неће спречити да се вредно припремам и други део првенства дочекам у пуној снази. Ангажовање Дејана Грујића, за шефа струке, био је пун погодак, али о овој промени морало је да се размишља раније, јер је ново име у стручном штабу пробудило и продрмало играче, извукло их из мале успаваност – истакао је на крају Данило Миленковић, адут старопазовачког српсколигаша и будући младожења.