Imao je 21 godinu kad se sa Jugoplastikom prvi put popeo na evropski tron. Učestvovao je u osvajanju dve od tri titule Kupa šampiona velikana iz Splita. U sjajnoj karijeri postao je prva legenda Efes Pilsena, devedesetih godina ne toliko moćnog da osvoji najprestižniji trofej na Starom kontinentu. Ostavio je neizbrisiv trag u turskoj i italijanskoj košarci. Suvišno je i pominjati da Makedonija boljeg košarkaša nije imala, verovatno i neće. Osvrt na karijeru i stavovi o aktuelnim temama Petra Naumovskog božićni su poklon čitaocima Sportskog žurnala.
Zahvaljujući Živku Zdravkoskom, dugogodišnjem dopisniku našeg lista iz Skoplja, nekadašnji as pored Splita i matičnog Rabotničkog, Benetona, Montepaskija, Milana i Ulkera, bez razmišljanja pristao je na intervju. U kafić Galeri u širem centru Skoplja stigao je sa željom da pre svega izađe u susret nama, pogotovo što godinama već ne govori za makedonske medije.
Kao bivšeg predsednika KS Makedonije Naumovskog brine trenutno stanje u klupskoj i reprezentativnoj košarci bivše jugoslovenske republike:
- Rezultati govore da nismo u dobroj situaciji. Dok sam bio prvi čovek organizacije naišao sam na probleme. Smanjio sam broj stranaca sa šest na četiri. Tendencija je bila da ih bude tri, pa dva. Želeli smo da na taj način dobijemo veći broj reprezentativaca, masovnošću da dođemo do kvaliteta. Klubove su vodili čelnici opština i bili su im bitni samo dobri rezultati, misleći da će im to doneti pobede na izborima. Naravno da njihovi mandati nisu zavisili od košarke.
Više puta Petar je kao čelnik Saveza prolazio kroz proveru poverenja.
- Za četiri godine imao sam četiri puta izbore. Košarkaški ljudi su me podržavali. Glasanje je bilo tajno, u javnom bih izgubio. Opštine utiču na klubove jer izdvajaju finansijska sredstva i omogućavaju korišćenje dvorana. Federacija to nije mogla da im pruži.
Naumovski je vodio KFM od 2015. do 2019.
- Danas je iz tog perioda 10-12 igrača u A selekciji. Kad bi klubovi počeli da rade kako treba makedonska košarka bi išla napred. Ne ulažu ni trud, ni novac u mlade igrače. Bez toga ne možemo da imamo ni dobru reprezentaciju, niti ligu. Potreban je ciklus od četiri, pet godina za stvaranje košarkaša. Kako se u taj proces nije ni ušlo, situacija ne može da se popravi. Svako ko je u košarci u Makedoniji više pokušava da nešto izvuče, umesto da pruži. Vaučere dobijene od države troše na plate. Sa svojim timom hteo sam da sve damo, jer nam je ovaj sport omogućio da budemo finansijski nezavisni. Račun Federacije bio je 20 godina blokiran. Punih 16 funkcionisala je kao privatna firma. Bile su mi potrebne četiri godine da vratim Savez sebi. Da smo imali para uradili bismo više. Odlasci mladih selekcija na turnire u Srbiji i Turskoj doprineli su napretku igrača. Oni nose našu košarku.
Petar je odustao od namere da ponovo radi u KFM.
- Teško je sarađivati sa ljudima drugačijeg mišljenja. Nisam znao 2001. da je tako. Upoznao sam ih i ubuduće neću gubiti vreme s njima. U Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji savezi treba samo da nađu dobrog selektora, sve ostalo imaju za razliku od nas. Ne mogu da pomognem i zato ne planiram povratak. Ni te 2015. nisam želeo da budem funkcioner, kum i nekadašnji trener Zare Markoski rekao mi je da prihvatim ponudu. Dobro je što sam stekao to iskustvo.
Postojala je mogućnost da Naumovski uplovi u trenerske vode.
- Boža Maljković me dobro poznaje, kao i Markoski i oni kažu da bih bio odličan trener. Nisam hteo da počnem od rada sa mlađim kategorijama, niti u manjim klubovima. Tražio sam od zainteresovanih dva, tri meseca ugovora i minimalnu platu. Videli bismo za to vreme da li je trenerski posao za mene. Druženje sa Sašom Đorđevićem u Milanu doprinelo je da ne sednem na klupu. Sale mi je rekao da bežim od toga, jer je toliko nezahvalno.
MONTEPASKI NAM "DONEO" MEKEJLEBA
Za vreme predsedničkog mandata Petra Naumovskog Bo Mekejleb je igrao za Makedoniju. Zanimljiva je priča kako su naše južne komšije "dobile" Amerikanca.
- Trebalo je da dobije crnogorski pasoš. Potpisao je za Montepaski i postao drugi Evropljanin u timu, dozvoljeno je bilo imati još četiri Amerikanca. Dule Vujošević mu je rekao da ako želi da igra za Crnu Goru mora da ostane još godinu u Partizanu. Nije hteo jer je već imao ugovor. Milući, direktor kluba iz Sijene, pozvao je našeg Vrbicu Stefanova i ponudio nam Mekejleba. On je popravio atmosferu u timu i odlučujuće doprineo sjajnom EP za nas. Pero Antić je pre toga zapretio selektoru Dokuzovskom da će publika gledati kako ga bije ako ga bude izvodio iz igre na šampionatu u Litvaniji. Jedva su čelnici FFM uspeli da ubede selektora da ostane.
Nije tu ipak, bio kraj pokušajima klubova da Petra nagovore na novi izazov.
- U Madridu je tokom fajnal-fora 2011. proglašeno 50 najboljih igrača u istoriji Evrolige. Prišao mi je potpredsednik Efes pilsena i rekao mi da treba da odem na seminar u Kušadasi i dobijem licencu. Otišao sam, bio je tamo i Svetislav Pešić, moj nekadašnji saigrač Ufuk Saridža. Predložili su mi posle toga da budem pomoćnik Erginu Atamanu. Odgovorio sam im da dogovor nije bio takav. Pričali su da sam zadužio klub, u moje vreme novinari su ga zvali Petar pilsen. Atamana znam osam godina, šest godina mi je bio u stručnom štabu Efesa, godinu u Montepaskiju i isto toliko u Ulkeru. Znam kako razmišlja od ponedeljka do nedelje. Da su mi rekli da budem asistent Željku Obradoviću, Dudi Ivkoviću bio bih to deset godina. Predlogom da pomažem Atamanu su me degradirali. Mogli su da čekaju da on završi mandat i onda me pozovu. Na to mesto došao je Saridža.
Nije iščezla želja legendi makedonske košarke da preuzme komandnu palicu pored terena.
- Tražio bih klub sa većim budžetom. Samo se tako može do uspeha. Hajde da vidimo šta bi Željko Obradović uradio da mu vratimo domaći Partizan sa srpskim igračima ili kako je bilo dok je na klupi sedeo Duško Vujošević. Atamanu u Panatinaikosu takođe, kupili su mu 15 igrača i katastrofalno počeli, pa sad dovode još pojačanja. Sad ima 20 novih, da klub ne može da angažuje toliko novajlija da li bi on bio dobar trener. Malo sutra. Ne želim da krećem ispočetka, izgubim slobodu i provodim više vremena sa mojom decom, što mi je najvažnije iako su odrasli. Tajming zapravo, nije loš, ali videćemo. Efes se odlučio za mladog trenera Erdema Džama. Jedina referenca mu je učešće u stručnom štabu Žoca, dok su mene trenirali Aca Nikolić, Boža Maljković dve godine. Mogao sam više da naučim nego on, bio sam vođa ekipe na terenu. Na početku trenerske karijere bitno je da ima ko da ti pokrene vijuge, kao što je Aca Nikolić Boži i Žocu.
Dres Naumovskog podignut je pod svodove dvorane "Abdi Ipekči" u Istanbulu. Petar putuje u Tursku i gleda utakmice kluba u kojem se proslavio.
- Do pre dve godine išao sam često. U poslednja 24 meseca nisam bio. Uvek se vidim sa prijateljima. Ljudima iz Efesa sam rekao da želim da sednem sam negde u ćošku, da me niko ne vidi. Rekli su mi da moram da budem u prvom redu do terena. Publika me je pozdravila, na poluvremu su mnogi dolazili da popričamo. Sad mi je naporno, ali ne mogu da odbijem Efes. Moguće je da me zbog toga vole. Uvek sam bio dostupan. Bio sam jedini strani igrač u klubu koji je govorio turski. Kad sam stigao u Istanbul nisam znao da kažem ni zdravo. Naučio sam gledajući filmove sa sinhronizovanim prevodom. Saigrači su mi posle šest, sedam meseci rekli da više neće sa mnom da pričaju na engleskom i pomogli mi da savladam turski. Trebalo mi je godinu dana. Upola manje vremena trebalo mi je za italijanski.
OBA TIMA IZ SRBIJE U RAZIGRAVANjU EVROLIGE
Šampion ABA lige krupnim koracima hita ka plej-ofu prestižnog evropskog takmičenja.
- Partizan je za razliku od prošle sezone krenuo mnogo bolje, iako je imao je par pehova sa povređenim igračima. Problemi te vrste su i dalje prisutni, što crno-belima ne dozvoljava da budu komotni i slobodni, da grade atmosferu i usavršavaju svakog igrača, nego su morali da kupe još novajlija da bi popunili mesta upražnjena sticajem okolnosti. Uvođenjem plej-ina više ekipa dobilo je šansu da dođu do završnice, tako da svaka utakmica za crno i crveno-bele je kao borba u plej-ofu. Što više pobeđuju biće bliže uspehu, nadam se da će obe ekipe iz Srbije stići do razigravanja. U poređenju sa Španijom, Turskom, Grčkom, odnosno klubova sa stabilnim sponzorom i bogatim vlasnicima, vaša država je zaslužna što su Partizan i Zvezda uspešni u Evroligi - istakao je Naumovski.
Vasa Micić ostavio je dubok trag u Efesu, osvojio je dve uzastopne titule prvaka Evrope, uz MVP nagradu. Naumovski nema najvažniji kontinentalni trofej sa velikanom iz Istanbula, ali stigao je u vreme kad se turska košarka tek podizala čemu je i te kako doprineo.
- Verujem da će Efes i Miciću podići dres, kao što je meni. Uradio je mnogo za manje vremena. Ja imam Kup Radivoja Koraća. Emotivno, to je sasvim drugačija priča, Turci su vezani za mene kao da sam im prva ljubav. Igrao sam sa deset domaćih igrača, a Micić sa 11 stranaca. Da sam ih ja imao pored sebe žmureći bih pobeđivao. Neću da podižem sebe, a spuštam Vasu, ali sad je potpuno drugačija situacija. Micić je sjajan momak i zaslužio je da dobije klupsko odlikovanje.
Najzanimljivija priča u karijeri Petra Naumovskog je odbijanje ponude Čikaga, šampionskog tima NBA lige sa Džordanom, Pipenom, Kerom, Kukočem i ostalima.
- Svedok je bio Ivica Dukan. Nas dvojica se poznajemo još iz Splita. Nismo igrali zajedno jer je on već završio karijeru, a ja sam sedeo na klupi. Bilo je to 1996. Duksi je radio u Čikagu. Pozvao me je i rekao mi je da nemaju plejmejkera i žele mene. Ponuda je iznosila 750.000 dolara bruto. Odgovorio sam mu da u Efesu imam 1,3 miliona neto. Nisu mogli da mi garantuju više, jer im je budžet limitiran. Džordan je uzimao najviše para, ostalima koliko ostane. Ker je zarađivao isto tih 750.000. Pošto mi je uvek bilo najvažnije da pobeđujem, složio sam se da dođem, ali pod uslovom da kad sam zdrav igram bar 20 minuta u svakoj utakmici. Želeo sam da se dokažem, brzo izađem iz tog i dobijem bolji ugovor. Dukan mi je pričao da imaju privatni avion, trenirao bih sa najvećim zvezdama. Meni bi bilo najvažnije da igram. Za te pare da uzimam nekom Amerikancu hleb iz usta, taj mi ne bi ni dozvolio. Pobili bismo se. Ivica je rekao da je za moj zahtev morao da pita Fila Džeksona. Nakon tri dana preneo mi je trenerovu poruku da to moram da zaslužim na treningu. Nisam želeo da rizikujem sa 28 godina i odreknem se većih para u Turskoj.
Nezaboravnog plejmejkera nije fascinirao šampionski Čikago i igranje sa Majklom Džordanom.
- Tih godina bio sam u sjajnoj formi. Nije mi bio problem da postignem 40 poena bilo kom klubu u Evropi. Ni danas mi nije žao zato što vidim šta je svakom sportisti bitno nakon karijere. Kad odem u prodavnicu ništa mi ne daju besplatno. Da sam hteo, trenirao bih sa Čikagom, osvojio šampionski prsten, ali ne bih bio ispunjen ako ne bih igrao.
Još je velikih igrača koji nisu igrali u američkoj profesionalnoj ligi poput Dejana Bodiroge.
- On je bio previše pametan i znao je da tamo ne bi bio ono što je predstavljao u Evropi. Ja sam bio brz, jedino što nisam imao tako dobar skok, ali da igram dva na dva, prođem, šutnem. A, šta je trebalo onoj ekipi Čikaga, ništa. Bio bih sam sa strane, a tad ne mogu da promašim. Kad su me čuvala dvojica, trojica imao sam 55 odsto šuta za tri poena, a bez ikoga ispred sebe ubacio bih dva od tri svaki put. Takvi su u NBA već ko zna kako dobri igrači, a za to što bih bio sam na boku bio bi zaslužan Džordan. Hteo sam da igram po 20 minuta jer bih i ja omogućavao sa "dva na dva" ostalima da budu sami. Onda bih povećao svoju cenu. Bilo je i drugih ponuda. Čikago je bio najkonkretniji, ali zvali su me Toronto sa vlasnikom Makedoncem, Detroit zato što je moj menadžer Santroli bio njihov skaut za Evropu i Indijana sa Ostarčevićem. Pre pet šest godina Ostarčević me je pitao zašto nisam otišao kod njih. Odgovorio sam mu da mi nisu poslali ponudu. On je tvrdio da su bili spremni da mi daju četiri i po miliona dolara. Meni niko nije rekao za taj iznos.
REAL SA KAMPACOM NAPRAVIO HEMIJU
Kvalitet Evrolige ove sezone je ujednačen.
- Real je dominantan, sa Kampacom je napravio sjajnu hemiju, što mu je na neki način falilo ranije. Osvajanjem Evrolige i trener je dobio bolji imidž kod igrača, poraslo je i samopouzdanje čitavog tima, što je krunisano nadmoćom u odnosu na ostale.
Boža Maljković doveo ga je u Jugoplastiku i logično je bilo pitanje Petru da li ga smatra košarkaškim ocem.
- Božu bih zajedno sa profesorom Acom Nikolićem, "proglasio" ne za oca, ali teču ili dedu. Tata mi je bio u Skoplju kad sam stigao do Jugoplastike. U Splitu kad smo se na treninzima delili u dva sastava više smo pobeđivali mi iz druge petorke. Tu smo bili Pavićević, Perasović, Savić, Tabak ili Sobin i ja. Naši treninzi su bili jači nego utakmice, pogotovo u drugoj sezoni kad smo lakše osvojili evropsku titulu nego što su oni u prvoj. Radili smo po četiri i po sata dnevno. Aca Nikolić nas je dovodio do perfekcije, zato je ta Jugoplastika bila tako jaka. Sa Maljkovićem i danas imam fenomenalan odnos, često se čujemo, kad je on u mogućnosti i vidimo. Možda sam dok me nije puštao da igram bio ljut na njega. Od drugih trenera mogu da izdvojim Majk D' Antonija. Kod njega sam jedva čekao da izađem na parket. Zare Markovski je vrhunski trener, na žalost je ispod nivoa koji zaslužuje. Janko Lukovski mi je bio skoro kao otac, bio mi je šef kad sam se vratio iz Splita. Naša košarka ga nije iskoristila, više je davao nego što je dobijao. Dok sam bio predsednik Saveza on je obavljao dužnost koordinatora u radu sa mlađim selekcijama.
Naumovski žali što ga nije trenirao Željko Obradović.
- Bilo je prilike da dođem u Panatinaikos, Efes je tražio pet miliona dolara obeštećenja. Pokojni vlasnik kluba Pavlos Janakopulos obećao mi je iste finansijske uslove kao u Turskoj, ali nije mogao da plati iznos određen od mog kluba. Željko mi je mnogo puta sam prilazio i govorio da moram da igram kod njega. Žoc je pre svega fenomenalan čovek, zato ga cenim i volim. Bez njega Partizan ne bi bio gde je danas. Ne bi se ni Zvezda povukla na taj način kao kad je on došao.
Petar je zadržao kontakt sa Zoranom Savićem.
- Čestitali smo jedan drugom Novu godinu. Odlični smo prijatelji, zajedno smo došli i otišli iz Jugoplastike. Godinu dana smo bili saigrači u Efesu, ali on je zbog povrede propustio celu sezonu. Osećam ga previše bliskim, nadam se i on mene. Čujem se sa Rađom, Perasovićem, Naglićem, Ivanovićem...
Konkretno je Naumovski objasnio zbog čega se leta 1991. vratio u Skoplje:
- Nisam napustio Jugoplastiku zbog rata u Hrvatskoj. Bio sam na polovini ugovora. Razlog je nezadovoljstvo minutažom. Željko Pavličević, svi su ga zvali Spiker, došao je za trenera posle Bože, a on je govorio da je ostavio u amanet da ja budem prvi plejmejker, da Sretenović ulazi s klupe, a da Pavićević ode u vojsku. Spiker je davao šansu samo Sreti. Luka se pobio sa Pavličevićem na treningu i klub ga je suspendovao na dva meseca. Onda se i Goran povredio i svi su mi pričali da je došlo vreme za mene. Spiker je međutim, Kukoču namenio ulogu organizatora igre. Svakog petka Pavličević mi je prilazio, hvalio da sam u top formi i da ću počinjati utakmice, ali u subotu je bilo drugačije. U finalu plej-ofa protiv Partizana, već je bilo 2:0 u seriji i u Beogradu je u trećoj utakmici, odlučenoj u ranoj fazi meča, trebalo da zamenim Kukoča 37 sekundi pre kraja. Nisam želeo, kaznio me je, nisam dobio premije za titulu, ostao sam bez osam ili devet hiljada maraka. Tražio sam posle autom po Splitu gde živi. Nisam znao gde živi, već sam mislio da mogu da nađem njegov automobil jer niko tamo nije to vozio. Sreo me je Splićanin i savetovao da ga više ne jurim za batine. Samo dva dana kasnije ubijen je vojnik JNA, Makedonac u gradu.
Usledio je povratak u Skoplje i odlična sezona sa Rabotničkim, između ostalog i pobeda protiv Partizana, kasnijeg šampiona Evrope, u Beogradu.
- Slavili smo nakon dva ili tri produžetka i zbog cele te sezone doveo me je Efes. Turci su prvo zvali Đorđevića zbog one trojke Huventudu u finalu u Istanbulu. Sale je već bio potpisao za Milano. Po statistici sam im bio sledeći na radaru. Nisam hteo da čujem za Tursku, jer sam imao loše iskustvo sa Jugoplastikom kad smo gostovali tamo u kvalifikacijama za Kup šampiona. Svi smo tad pričali da ne bismo otišli u Tursku ni za kakve pare. Iz Rabotničkog su mi rekli da ne mogu više da me plaćaju 70.000 maraka godišnje i plus 2.000 svakog meseca. Raspala se Jugoslavija, da sam ostao igrao bih samo po Makedoniji. Hteo sam da ostanem, dva i po meseca su me molili da odem. Posle sam sa ocem otputovao u Istanbul. Smestili su nas u fenomenalan hotel. Rekao sam onda da ovde nije toliko loše. Nisam znao da mi sudbina leži u Istanbulu - zaključio je Naumovski ispovest za Žurnal.
MZT-U MESTO U ABA LIGI
ABA liga ove sezone je bez kluba iz Severne Makedonije. MZT je lošim plasmanom prošle sezone izgubio pravo da bude među 14 najboljih. Samim tim, u regionalnom takmičenju nisu zastupljene sve nekadašnje jugoslovenske republike.
- Velika žalost za našu i košarku na području bivše SFRJ što nemamo predstavnika. Pravila su takva, iako su 2015. i 2016. kad tri dotadašnja vlasnika ABA lige predali vlasništvo savezima, čime bismo svi bili zastupljeni. Učestvovao sam u razgovorima kao predsednik KS Makedonije, međutim, nešto je iskrslo u poslednjem trenutku i odjednom su vlasnici postali klubovi. Među njima je i MZT, ali nema zagarantovano mesto. ABA na neki način prati trend Evrolige, a tamo zagarantovani ugovori obezbeđuju stalni status, nema ispadanja. Trebalo je da glavni predstavnici iz svih država našeg regiona budu unutra, naravno pod uslovom da ispunjavaju sve kriterijume. Takmičenje je napravljeno u cilju razvoja mladih igrača, međutim, ostalo je samo na rečima. Na žalost, mnogi klubovi su krenuli u kupovinu stranaca, može da ih bude svih 12 u timu, a nema razloga da tako bude u ovom regionu. Izgubili smo mlade talente, par njih možda imalo šansu da odu u NBA. Tamo ih nisu odmah koristili, slali su ih u druge klubove, umesto da su ostali ovde i razvijali se na kvalitetniji način.
Evroligaši su finansijski stabilni, ne razmišljaju da veću šansu pruže igračima sa našeg kontinenta. Amerikanci koji nisu dobili ugovore u svojoj zemlji igraju ovde.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
