Domaćini 100 kilometara od kuće

Ko kaže da sport i fudbal ne znaju da ispričaju najlepše priče, verovatno nije pogledao nijednu utakmicu. Razmislite da li postoji ijedna sfera u životu u kojoj je moguće da David pobedi Golijata, slabiji porazi jačeg, ili da se na velikom takmičenju, niotkuda, pojavi ekipa koja možda neće da ga osvoji, ali će dodatno da ga začini, učini zanimljivijim.

E, pa vidite, to egzistira još samo u sportu, gorenavedenu tezu možda najbolje opisuje FK Gracko, iz sela Staro Gracko na Kosovu i Metohiji. Mestašce udaljeno 20 kilometara od Prištine broji samo 120 stanovnika i jedino je s većinskim srpskim življem u tom delu južne pokrajine.

Ponos, FK Gracko, ove sezone dobilo je priliku da učestvuje u Kupu Srbije osvajanjem pehara na teritoriji FS Kosova i Metohije. Član Zone Jug, trenutno – na 11. mestu, ušao je među Gulivere i nije se obrukao - poražen je od Trajala (0:3), taj meč ostaće zapisan kao najveći u istoriji kluba dugoj 46 godina.

- Klub je 1979. osnovao moj otac Jovan Matović, tad je imao samo 22 godine. Kako nismo imali teren, tata je morao da ide da radi po okolnim selima, vozio je traktor, orao njive i od zarađenog novca postavio stubove i žicu kako bi mogao da krene s gradnjom stadiona. Teren je bio izuzetno neravan, ali je vremenom postajao sve bolji i, ubrzo, dobili smo dozvolu da se takmičimo u Okružnoj ligi. Klub se, izuzev perioda bombardovanja 1999, nikada nije gasio ili fuzionisao s nekim drugim, uvek se takmičio kakva god da je situacija, često - bila je teška. Rast je počeo 2008/09 – šest godina uzastopno bili smo prvaci Centralnog Kosova. Ta liga se, na žalost, više ne igra - počinje priču Milivoje Matović, alfa i omega FK Gracko.

Klub bitiše na amaterskim osnovama i kad je tako mnogo toga zavisi od nečije dobre volje i entuzijazma, a tu situacija nije blistava.

- Gracko vodimo moj otac, ja i još dvojica ljudi. Od opštine ne dobijamo ništa i to je tako već godinama. Ne postoji opštinski savez, u bilo kom smislu. Klubovi poput Jedinstva iz Bošnjaca i Radana imaju budžete po nekoliko miliona dinara, opet - nikome nije lako protiv nas. Mnogi fudbaleri igraju za džabe, sve zavisi od ljudi dobre volje, organizacija „Srbi za Kosmet” dolazi na turnire koje organizujemo i pomaže da klub funkcioniše. Imali smo situaciju da igrač ne ode na ispit da bi došao na utakmicu, što dovoljno govori koliko vole fudbal. Mnogo toga je na meni - ja sam i trener, statističar, jedno vreme – igrač, čak stižem i da operem dresove i šortseve kod kuće!

Problemima nikad kraja, FS tzv Kosova zabranio je srpskim timovima da učestvuju u takmičenjima pod okriljem FSS, pritom, Gracko mečeve ne igra na svom terenu, tu su i brojne druge stvari koje nemaju veze sa sportom. Kad se sve pogleda, pravi je podvig plasman u najmasovnije srpsko takmičenje.

- Igramo u 100 kilometara udaljenoj Kuršumliji, to je najbliže mesto gde možemo da organizujemo utakmice. Mnogo je teško da se izdrži kad znate da svaki, ili svaki drugi vikend, morate na dug put. Timovi iz ostalih mesta od nas su udaljeni od 100 do 160 kilometara. Tvrdim: nijedan klub iz Srpske lige nema toliko duga i naporna putovanja kao Gracko! Gde god da odemo - gostujemo, niko ne dolazi da nas bodri, troškovi za put i hranu su veoma skupi. Nekoliko puta se dešavalo da nas kosovska policija vrati sa granice. Morali smo da se snađemo tako što smo govorili da smo ekipa koja ide u Srbiju da učestvuje na revijalnim turnirima. Nekoliko puta bilo je blizu da nas čak pritvore i napišu kaznu.

Ko sve ovo izdržava, ima veliku ljubav prema fudbalu, barem je takav slučaj s Matovićem. Bori se sa vetrenjačama!

- Ranije je bilo mnogo teško, ništa bolje nije ni sada. Imamo problem i da okupimo ekipu. Igrači dolaze iz 15 različitih srpskih sela, uglavnom – iz moravskog predela, dvojica su iz našeg, ima i onih iz enklave. Mogao sam da dignem ruke u bilo kom trenutku, nisam to uradio iz inata. Klub znači život za selo u kome ima još deset srpskih porodica, borićemo se dokle god budemo imali snage - jasan je Milivoje Matović.