Домаћини 100 километара од куће

Ко каже да спорт и фудбал не знају да испричају најлепше приче, вероватно није погледао ниједну утакмицу. Размислите да ли постоји иједна сфера у животу у којој је могуће да Давид победи Голијата, слабији порази јачег, или да се на великом такмичењу, ниоткуда, појави екипа која можда неће да га освоји, али ће додатно да га зачини, учини занимљивијим.

Е, па видите, то егзистира још само у спорту, горенаведену тезу можда најбоље описује ФК Грацко, из села Старо Грацко на Косову и Метохији. Месташце удаљено 20 километара од Приштине броји само 120 становника и једино је с већинским српским живљем у том делу јужне покрајине.

Понос, ФК Грацко, ове сезоне добило је прилику да учествује у Купу Србије освајањем пехара на територији ФС Косова и Метохије. Члан Зоне Југ, тренутно – на 11. месту, ушао је међу Гуливере и није се обрукао - поражен је од Трајала (0:3), тај меч остаће записан као највећи у историји клуба дугој 46 година.

- Клуб је 1979. основао мој отац Jован Матовић, тад је имао само 22 године. Како нисмо имали терен, тата је морао да иде да ради по околним селима, возио је трактор, орао њиве и од зарађеног новца поставио стубове и жицу како би могао да крене с градњом стадиона. Терен је био изузетно нераван, али је временом постајао све бољи и, убрзо, добили смо дозволу да се такмичимо у Окружној лиги. Клуб се, изузев периода бомбардовања 1999, никада није гасио или фузионисао с неким другим, увек се такмичио каква год да је ситуација, често - била је тешка. Раст је почео 2008/09 – шест година узастопно били смо прваци Централног Косова. Та лига се, на жалост, више не игра - почиње причу Миливоје Матовић, алфа и омега ФК Грацко.

Клуб битише на аматерским основама и кад је тако много тога зависи од нечије добре воље и ентузијазма, а ту ситуација није блистава.

- Грацко водимо мој отац, ја и још двојица људи. Од општине не добијамо ништа и то је тако већ годинама. Не постоји општински савез, у било ком смислу. Клубови попут Јединства из Бошњаца и Радана имају буџете по неколико милиона динара, опет - никоме није лако против нас. Многи фудбалери играју за џабе, све зависи од људи добре воље, организација „Срби за Космет” долази на турнире које организујемо и помаже да клуб функционише. Имали смо ситуацију да играч не оде на испит да би дошао на утакмицу, што довољно говори колико воле фудбал. Много тога је на мени - ја сам и тренер, статистичар, једно време – играч, чак стижем и да оперем дресове и шортсеве код куће!

Проблемима никад краја, ФС тзв Косова забранио је српским тимовима да учествују у такмичењима под окриљем ФСС, притом, Грацко мечеве не игра на свом терену, ту су и бројне друге ствари које немају везе са спортом. Кад се све погледа, прави је подвиг пласман у најмасовније српско такмичење.

- Играмо у 100 километара удаљеној Куршумлији, то је најближе место где можемо да организујемо утакмице. Много је тешко да се издржи кад знате да сваки, или сваки други викенд, морате на дуг пут. Тимови из осталих места од нас су удаљени од 100 до 160 километара. Тврдим: ниједан клуб из Српске лиге нема толико дуга и напорна путовања као Грацко! Где год да одемо - гостујемо, нико не долази да нас бодри, трошкови за пут и храну су веома скупи. Неколико пута се дешавало да нас косовска полиција врати са границе. Морали смо да се снађемо тако што смо говорили да смо екипа која иде у Србију да учествује на ревијалним турнирима. Неколико пута било је близу да нас чак притворе и напишу казну.

Ко све ово издржава, има велику љубав према фудбалу, барем је такав случај с Матовићем. Бори се са ветрењачама!

- Раније је било много тешко, ништа боље није ни сада. Имамо проблем и да окупимо екипу. Играчи долазе из 15 различитих српских села, углавном – из моравског предела, двојица су из нашег, има и оних из енклаве. Могао сам да дигнем руке у било ком тренутку, нисам то урадио из ината. Клуб значи живот за село у коме има још десет српских породица, борићемо се докле год будемо имали снаге - јасан је Миливоје Матовић.