U crkvu i pred utakmicu

U organizaciji mesnog sveštenika, uvaženog Ace Niševića, Perležani na badnje jutro odlaze na Frušku goru da poseku Badnjak. Među njima je i Zoran Ješić, kapiten Vojvodine 1928, lidera vojvođanskog „Istoka“.

- Kad se vratimo u selo, odlazimo u crkvu gde zapalimo stari Badnjak, a odsečeni nosimo kućama. Na Badnje veče obavezno odlazim u crkvu i ispunim sve narodne običaje vezane za Božić. Veliki praznik provešću kod kuće, živim sa devojkom Anetom i ovo je drugi Božić koji ćemo proslaviti zajedno. Imaćemo i goste, pored tri godine starijeg brata Bojana, biće i saigrači – kaže Zoran Ješić.

Rođen je jula 1994. godine u Zrenjaninu, roditelji Vesna i Miladin su iz Zvornika, početkom devedesetih godina, došli su u banatsku ravnicu i naseleli se u Perlezu.

- Porodica je iznad svega i lepo je okupljanje za praznike i radost koja iskazuje zajedništvo. Slavimo Đurđevdan, sve po običajima, a kad imam vremena, nedeljom idem na liturgiju.

Nasmejao se i naglasio da mu verovanje donosi mirnoću i smirenost na terenu i izvan njega.

- Nikad neću zaboraviti kvalifikacije za plasman na „Istok”. Vodio nas je Jovo Simanić i gostovali smo u Omoljici. Pre puta na meč, otišao sam u crkvu i zapalio sveću, molba je bila uslišena, odigrali smo odlično i pobedili Mladost - 4:0. Kasnije sam, pred važne utakmice, sve to ponavljao.

Najavio je da početkom juna očekuje prinovu, Aneta je, takođe, iz ravnice, iz Jaše Tomić, mesta na granici sa Rumunijom. Zaposlena je u Zrenjaninu, domaćin doma u Beogradu, a žive u Perlezu...

- Dobro smo se organizovali. Po zanimanju sam tehničar i počeo sam da se bavim molerskim poslom. Kum me privukao i pre godinu dana osnovao sam firmu. Zadovoljan sam kako sve ide i vreme sam dobro isplanirao. Od posla živim, fudbal je ljubav od malih nogu, a klub druga kuća.

Na upadicu, kad će svadba, kroz osmeh je odgovorio.

- Ove godine, videćemo, nismo još datum precizirali.

Prošao je sve selekcije Perležana i kao senior samo je pola godine bio u drugom klubu.

- Sa Markom Malbašićem, tadašnjim i sadašnjim saigračem, šest meseci igrao sam u Rabrovu, u zoni Dunav. Nismo, ipak, mogli bez Perleza i vratili smo se kući.

U karijeri je imao više trenera. Počeo je sa Draganom Zorićem, nastavio sa Draganom Kneževićem, kasnije su došli Jovo Simanić, Marko Guteša, Branko Savić, Nenad Rajić, Živan Jelin, sad je Mirko Stokić.

- Klub i tim su neprestano napredovali. Imamo dobre uslove za rad, Mirko Knežević odličan je predsednik, igrao je fudbal i sa saradnicima organizovao klub na visokom nivou. Navijači nas prate i vetar su u leđa i kad nas lopta ne sluša i kad se pobeđuje. Svaki uspeh delimo s njima.

Ješić igra na poziciji štopera i dugo je u tandemu sa Petrom Bogdanovićem, pa s pravom ide tvrdnja da su ubedljivo najbolji par centralnih bekova na „Istoku“ i da su na srpskoligaškom nivou.

- Dugo igramo zajedno, Petar je iz Kleka, a godinama je sa nama. Odlično se dopunjujemo i dovoljno je da se na terenu pogledamo, da bismo uradili što treba.

Kad kod prekida igre odu pred protivnički gol, rivalima zadaju brigu i teško ih je sačuvati.

- Postignem dva ili tri gola u prvenstvu, kao i Petar, a često asistiramo posle centaršuteva. Naš zadatak je da budemo čvrst bedem pred našom mrežom, ali svaku priliku koristimo da pripretimo protivničkoj.

U dugoj karijeri imao je pauzu pre dve godine, posle povrede ligamenata, bio je izvan terena.

- Bio je to najteži period, nisam navikao da budem na tribini. Bodrio sam saigrače, ali lakše je na terenu. Kad se borim za loptu osećam mirnoću i smirenost, u publici je teže, veliki adrenalin, a ne možeš da pomogneš timu na terenu.

U jesenjoj sezoni Perležani su na ubedljiv način osvojili prvo mesto, pa su već viđeni kao novi članovi Srpske lige „Vojvodina“. Uz 11 pobeda, upisali su po dva remija i poraza i sa 35 bodova, predvode karavan. Pet koraka su ispred Mladosti, dok od Kozare i vlajkovačkog Jedinstva imaju po osam bodova više.

- Pred početak prvenstva klub je transparentno najavio borbu za plasman među srpskoligaše. U prvom delu bili smo ubeljivi, primili smo samo šest golova i mreža je mirovala na 11 utakmica, ne znam da je u ovom rangu neko uspeo to da ostvari. Drugoplasirani će u baraž i bez obzira što smo, u ranijem periodu, bili uspešni u doigravanju, samo nas zanima prvo mesto i direktan prolaz.

Zastao je i počeo o prvim mečevima nastavka prvenstva.

- Na startu dočekujemo Kozaru, u gostima smo pobedili 3:1 i bićemo favoriti. Sledi nam meč u Omoljici i pokušaćemo da, kroz nadigravanje, dođemo do dobrog rezultata. Rano je za podvlačenje crte, ali dokazaćemo da imamo kvalitet za trofej.

Rekao je da svakog rivala ceni i kad priča o lopti, misli samo na igru.

- Ako ne ceniš protivnički tim, onda ne možeš ni svoj. To je kao kad nipodaštavaš prošlost, a želiš da izgradiš lepu budućnost. Jedno bez drugog, u oba slučaja, ne ide.  

Želje su ostavljene za kraj.

- Kao i za doček Nove godine, tako ću i sada poželeti zdravlje, sreću, radost i ljubav svima, u fudbalu da se plasiramo stepenik više – rekao je Zoran Ješić, lider Vovjodine 1928.