У цркву и пред утакмицу

У организацији месног свештеника, уваженог Аце Нишевића, Перлежани на бадње јутро одлазе на Фрушку гору да посеку Бадњак. Међу њима је и Зоран Јешић, капитен Војводине 1928, лидера војвођанског „Истока“.

- Кад се вратимо у село, одлазимо у цркву где запалимо стари Бадњак, а одсечени носимо кућама. На Бадње вече обавезно одлазим у цркву и испуним све народне обичаје везане за Божић. Велики празник провешћу код куће, живим са девојком Анетом и ово је други Божић који ћемо прославити заједно. Имаћемо и госте, поред три године старијег брата Бојана, биће и саиграчи – каже Зоран Јешић.

Рођен је јула 1994. године у Зрењанину, родитељи Весна и Миладин су из Зворника, почетком деведесетих година, дошли су у банатску равницу и населели се у Перлезу.

- Породица је изнад свега и лепо је окупљање за празнике и радост која исказује заједништво. Славимо Ђурђевдан, све по обичајима, а кад имам времена, недељом идем на литургију.

Насмејао се и нагласио да му веровање доноси мирноћу и смиреност на терену и изван њега.

- Никад нећу заборавити квалификације за пласман на „Исток”. Водио нас је Јово Симанић и гостовали смо у Омољици. Пре пута на меч, отишао сам у цркву и запалио свећу, молба је била услишена, одиграли смо одлично и победили Младост - 4:0. Касније сам, пред важне утакмице, све то понављао.

Најавио је да почетком јуна очекује принову, Анета је, такође, из равнице, из Јаше Томић, места на граници са Румунијом. Запослена је у Зрењанину, домаћин дома у Београду, а живе у Перлезу...

- Добро смо се организовали. По занимању сам техничар и почео сам да се бавим молерским послом. Кум ме привукао и пре годину дана основао сам фирму. Задовољан сам како све иде и време сам добро испланирао. Од посла живим, фудбал је љубав од малих ногу, а клуб друга кућа.

На упадицу, кад ће свадба, кроз осмех је одговорио.

- Ове године, видећемо, нисмо још датум прецизирали.

Прошао је све селекције Перлежана и као сениор само је пола године био у другом клубу.

- Са Марком Малбашићем, тадашњим и садашњим саиграчем, шест месеци играо сам у Раброву, у зони Дунав. Нисмо, ипак, могли без Перлеза и вратили смо се кући.

У каријери је имао више тренера. Почео је са Драганом Зорићем, наставио са Драганом Кнежевићем, касније су дошли Јово Симанић, Марко Гутеша, Бранко Савић, Ненад Рајић, Живан Јелин, сад је Мирко Стокић.

- Клуб и тим су непрестано напредовали. Имамо добре услове за рад, Мирко Кнежевић одличан је председник, играо је фудбал и са сарадницима организовао клуб на високом нивоу. Навијачи нас прате и ветар су у леђа и кад нас лопта не слуша и кад се побеђује. Сваки успех делимо с њима.

Јешић игра на позицији штопера и дуго је у тандему са Петром Богдановићем, па с правом иде тврдња да су убедљиво најбољи пар централних бекова на „Истоку“ и да су на српсколигашком нивоу.

- Дуго играмо заједно, Петар је из Клека, а годинама је са нама. Одлично се допуњујемо и довољно је да се на терену погледамо, да бисмо урадили што треба.

Кад код прекида игре оду пред противнички гол, ривалима задају бригу и тешко их је сачувати.

- Постигнем два или три гола у првенству, као и Петар, а често асистирамо после центаршутева. Наш задатак је да будемо чврст бедем пред нашом мрежом, али сваку прилику користимо да припретимо противничкој.

У дугој каријери имао је паузу пре две године, после повреде лигамената, био је изван терена.

- Био је то најтежи период, нисам навикао да будем на трибини. Бодрио сам саиграче, али лакше је на терену. Кад се борим за лопту осећам мирноћу и смиреност, у публици је теже, велики адреналин, а не можеш да помогнеш тиму на терену.

У јесењој сезони Перлежани су на убедљив начин освојили прво место, па су већ виђени као нови чланови Српске лиге „Војводина“. Уз 11 победа, уписали су по два ремија и пораза и са 35 бодова, предводе караван. Пет корака су испред Младости, док од Козаре и влајковачког Јединства имају по осам бодова више.

- Пред почетак првенства клуб је транспарентно најавио борбу за пласман међу српсколигаше. У првом делу били смо убељиви, примили смо само шест голова и мрежа је мировала на 11 утакмица, не знам да је у овом рангу неко успео то да оствари. Другопласирани ће у бараж и без обзира што смо, у ранијем периоду, били успешни у доигравању, само нас занима прво место и директан пролаз.

Застао је и почео о првим мечевима наставка првенства.

- На старту дочекујемо Козару, у гостима смо победили 3:1 и бићемо фаворити. Следи нам меч у Омољици и покушаћемо да, кроз надигравање, дођемо до доброг резултата. Рано је за подвлачење црте, али доказаћемо да имамо квалитет за трофеј.

Рекао је да сваког ривала цени и кад прича о лопти, мисли само на игру.

- Ако не цениш противнички тим, онда не можеш ни свој. То је као кад ниподаштаваш прошлост, а желиш да изградиш лепу будућност. Једно без другог, у оба случаја, не иде.  

Жеље су остављене за крај.

- Као и за дочек Нове године, тако ћу и сада пожелети здравље, срећу, радост и љубав свима, у фудбалу да се пласирамо степеник више – рекао је Зоран Јешић, лидер Вовјодине 1928.