Beograd, Srbija, Evropa i Amerika zanemeli su od šoka kad je iz Solt Lejk Sitija stiga vest da je Dejan Milojević doživeo snažan srčani udar... Tokom dana, bez obzira na informacije koje su slutile na najgore, svi su se nadali i verovali da će ljudska gromada u svakom smislu te reči i iz ove bitke izaći kao pobednik. Kao što je to činio bezbroj puta na terenu, protiv viših, snažnijih rivala.
Tokom večeri, potvrdilo se ono najgore. Ostali smo bez Miloja, ljudine, heroja mnogih generacija dece koja su simpatisala Partizan, ponos svojih saigrača iz Beovuka, junak sve dece iz Padinske skele koja su maštala da će jednog dana dotaći zvezdane visine kao stameni košarkaš iz njihovog komšiluka. Neverica i tuga potiskivale su sve one lepe uspomene na večitog momka koji je bio sinonim osmeha, dobrote i snage.
Dejan Milojević je rođen 15. aprila, 1977. godine, u Beogradu. Odrastao je u Padinskoj Skeli, košarkaški stasao u Tašmajdanu, odnosno Beovuku gde je i počeo profesionalnu karijeru uz Mišu Lakića i Aleksandra Džikića. Prešao je potom u FMP i tokom te dve sezone postao MVP lige, da bi se preselio u Budućnost i počeo da osvaja titule. Iz Podgorice je sa novim MVP priznanjima, došao u njegov Partizan 2004. godine. I postao ono što je kao dečak u Padinjaku maštao – ljubimac Grobara, na tribinama koje je i sam nekada pohodio.
Niži rastom, jak kao stena, dobio je nadimak Srpski Barkli. Krasio ga je odličan šut spolja, ali i ogromna racionalnost u igri. Uz sjajne partije, bio je i primer svima na treningu, pa su uz njega mnogi stasavali poput Nikole Pekovića.
U inostrastvu je ostavio dubok trag u Valensiji, igrao je i za tursku Galatu, da bi se vratio u Partizan da završi karijeru. Problem sa kolenom učinio je da ne zaigra, već da se prihvati trenerskog poziva.
U kome je bio jednako dobar kao što je bio igrač. Uostalom doprinos u formiranju Nikole Jokića, bio mu je najbolja preporuka da postane član stručnog štaba NBA šampiona Golden stejt Voriorsa. I kao trener, van magičnog pravougaoknika bio je tih i povučen. Više je voleo rudarsku ulogu i rad na terenu nego svetla pozornice i pojavljivanja u medijima.
Sa mladom reprezentacijom osvojio je zlatnu medalju na EP u Italiji, bio je na širem spisku za Evropsko prvenstvo 1999. godine i za Olimpijske igre 2000. Da bi 2001. godine postao deo reprezentacije koja je na dominantan način osvojila zlatnu medalju na Evrobasketu. Bio bi i u Indijanapolisu da ga povreda nije omela. Od dresa sa državnim grbom oprostio se na Evropskom prvenstvu 2005. Kao trener bio je u stručnom štabu reprezentacije na SP u Kini, kvalifikacijama za EP i OI 2021. godine.
Bio je i ostao veliki. U srcima i sećanjima ostaće večno sa osmehom koji mu se skidao sa lica samo u trenucima nepravde i kad je trebalo zaštiti slabije. Velika životna nepravda dogodila se 17. januara 2024. godine i otela nam Dejana Milojevića.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
