Poznati atletski trener Novica Pantelić, radio je kondicionu pripremu s velikim brojem sportista, pa i košarkašima. U Beovuku je tako upoznao Dejana Milojevića i trenirao ga na prelasku iz juniora u seniore, kao jednog od šest mladih reprezentativaca tog kluba.
– Stalno se ugledao na sportiste s jakim radnim navikama, poput Dražena Petrovića, na primer. Nije propustio baš nijedan trening kod mene. Jednom je napadao toliko dubok sneg da gradski prevoz nije funkcionisao. Živeo je u Padinskoj Skeli i pešice je po tom vremenu došao do škole Vuk Karadžić kod Botaničke bašte gde smo trenirali. Ima sigurno blizu 15 kilometara – seća se Novica.
U ETŠ Rade Končar bio je odličan đak.
– Da se nije posvetio košarci, na fakultetu bi sigurno bio među najboljima, jer je imao takav mentalitet.
Igrao je krilo kao junior. Dao je na utakmici protiv OKK Beograd 130 poena.
– To je verovatno i danas rekord. Čuli su za to Grci, zvali ga, nudili 500.000 maraka, ali nije otišao. Na turniru u SAD protiv koledža, jedan mu je trener nudio da ostane i da kaže uslove, sve će mu ispuniti. Nije hteo.
Desio mu se peh.
– Igrali smo na turniru protiv Hemofarma. Skakao je kao nikad, zakucavao. Pred kraj utakmice pao mu je preko ispružene noge jedan igrač. Iskočilo mu je koleno. Nekoliko meseci nije mogao da trenira. Sa svojih dva metra i 115 kilograma počeo je da igra centra. Nije se žalio. Prilagodio se tome. Morao je da ojača.
Zatražio je da mu pozajmim tegove i klupu. Stavio ih je pored kreveta i svakodnevno vežbao. Došao je u benču do 160 kilograma. Zato su ga zvali Srpski Barkli.
Do kraja su Dejan i Novica bili bliski.
– Voleo je sport, dolazio na stadion na Karaburmi gde radim kao trener u OAK Beogradu, kad god bi bio na odmoru. Voleo je da vežba. Doživljavao me je kao oca i nudio se da pomogne u bilo kom pogledu. Tako smo letos popravljali vrata na svlačionici, što je i Žurnal zabeležio.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
