KOLIKO JE MIJATOVIĆ PROMAŠIO PENALA: Prečka ne može da izbledi „okean” golova

Predrag Mijatović, jedan od najboljih fudbalera ikad s jugoslovenskih prostora i majstor s mogućnošću da se pohvali da je Real Madridu jedinim golom u finalu Lige šampiona 1998. protiv Juventusa darivao epitet prvaka Evrope posle 32 godine, rođen je na današnji dan – 19. januara 1969, u tadašnjem Titogradu.

Umetnik s loptom, kreator sijaset remek-dela i u zenitu, bez sumnje, „Mont Everest” svetskog fudbala, tokom 16-godišnje seniorske karijere postigao je 204 gola, za reprezentaciju Jugoslavije – 27.

Interesantno, u razdoblju od 1990. do 2003, računajući i klupski nivo, izveo je isto toliko jedanaesteraca (27) i nije realizovao samo tri (procenat uspešnosti - 89). Idealna potka za ovu priču, napomene – o „okeanu” egzekucija za podgoričku Budućnost (1987-1989; 10 pogodaka), Partizan (51), Valensiju (68), Real (36), Fiorentinu (9) i Levante (3) već je ispisana „tona” bajki. Zasluženo...

Ironija sudbine: od tri promašaja s bele tačke – jedan je „epski”, 29. juna 1998. u Tuluzu protiv Holandije, u osmini finala Svetskog prvenstva u Francuskoj (pogodio prečku!), ispostavilo se – ključno za „zbogom” Plavih planetarnoj smotri (na kraju 1:2).

Preostala dva?

Prvi – 16. decembra 1990. u Partizanovom porazu od Rijeke u Humskoj identičnim rezultatom (takođe, prečka!), drugi – 25. marta 2000. u trijumfu Fiorentine (2:1) u Peruđi (Andrea Macantini mu odbranio).

Verovali ili ne: sva tri neuspešna šuta „potkrala” su mu se pri rezultatu 1:1 i početkom drugog poluvremena (Holandija – 52, Rijeka – 56, Peruđa – 54. minut)!

„Tajming” za golgeterski presek: Mijatović je za Partizan realizovao pet od šest penala, tri u sezoni 1991/92 – protiv Crvene zvezde (Lekoviću), Proletera (Gavriloviću) i Spartaka (Iliću) i dva u takmičarskoj 1992/93 – u duelima sa Zemunom (Markoviću) i Radničkim Imel (Brzakoviću).

U Valensiji je bio maksimalan – 14 od 14: protiv Rasinga (Sebaljosu), Logronjesa (Lopetegiju), Albasetea (Balagueru), dva puta Saragose (oba Huanmiju), Valjadolida (Lozanu), Rajo Valjekana (Agbonavbaeru), Kompostele (Falaganu), Selte (Pracu), La Korunje (Lianu), Meride (Lealu), Sevilje (Unzueu), Atletika (Molini) i opet Sevilje (Monćiju).

Blistajući u Realu svega dva puta prilazio je „kreču”: uspešno protiv Tenerifa (Ojedi) i svoje Valensije (Kanjizaresu).

Braneći boje Fiorentine bio je polovičan: uz pomenuti promašaj u Peruđi, gle, zatresao je mrežu drage mu Valensije – ponovo Kanjizaresu!

Predrag je pozitivan i u reprezentaciji: za Jugoslaviju je 1997, na putu ka Mondijalu u Francuskoj, pogodio u Beogradu protiv Španije (Zubizareti) i Mađarske (baraž; Babošu).

„Začin” na Mijatovićevu penal-priču: u Partizanovom dresu aktivan je bio i na „ruletu”, podsećanja – zaključno sa sezonom 1991/92. pobednika u prvenstvenim mečevima, u slučaju remija, odlučivali su „Miljanićevi” jedanaesterci. Peđin skor: 10 od 15!

Za vjeki vjekov: 1990/91. precizan je bio protiv Spartaka (Stojkoviću), Crvene zvezde (Stojanoviću), Dinama u Zagrebu (Ladiću) i 1991/92. protiv Spartaka (Kujundžiću), Željezničara (Pavloviću), niškog Radničkog (Tadiću), Vardara (Filevskom), Proletera (Gavriloviću), Budućnosti (Petroviću) i Zemuna (Radoviću). Noga mu je, s druge strane, „zadrhtala” 1990/91. u dramatičnoj završnici s banjalučkim Borcem (odbranio mu Jakovljević), Radom (Savić), te 1991/92. protiv Crvene zvezde (Milojević) i Sportinga iz Hihona u Istanbulu (prvo kolo Kupa UEFA; Emilio Isierte), kobnog vrhunca – i u finalu Kupa SR Jugoslavije 15. maja 1993. u porazu od Crvene zvezde na Marakani (uspešniji Milan Đavo Simeunović).

Prečke i promašaji s bele tačke (na Mijatovićevom uzorku, maltene, na nivou statističke greške) nikad neće moći da izblede – vanvremensko majstorstvo!