SUSRET U SKOPLjU - Ringov: Skrivao sam Pančeva pre potpisa za Zvezdu

Prvi dani 2024. u Skoplju. Još jedan nezaboravni as sa nekadašnjih jugoslovenskih prostora pristao je da otvori dušu za Žurnal. Vasila Ringova pronašao je Živko Zdravkoski, naš bivši saradnik iz glavnog grada Severne Makedonije. Pristao je bez razmišljanja, iako sa domaćim novinarima retko priča. Nisu mnogo godine stigle Ringova, koliko plaća ceh „nestašlušcima” s loptom.

- Imam veštački kuk i koleno. Pobegao sam inače, iz Skoplja. Hvatala me je nervoza zbog gužvi. Nema parkinga, čeka se na semaforima. Blizu sam, ipak, na brdu, iza je Šar planina. Dođem do grada kad treba da se vidim sa Pančevom ili kao sad sa vama.

Vasil je i te kako zaslužan što je Pančev još u Vardaru nagovestio sjajnu karijeru.

- Stariji sam od njega deset godina. Trener nam je bio Vukašin Višnjevac, poznavao me je iz reprezentacije. Darko je davao golove sa 17 i po godina kao omladinac. Vule ga je uzeo u prvi tim i rekao mi da ga uzmem za cimera. Kod Višnjevca se toliko žestoko radilo da posle treninga nismo imali snage da obujemo čarape. Napravio je smenu generacija. Mene je zadržao, bio sam kapiten. U toj generaciji su još bili Čeda Janevski, Kanatlarovski, Petar Georgijevski, Toni Savevski, Milko Simovski... Vodili smo često već posle 15 minuta sa po 2:0. Kad nije bilo tako publika je sumnjala da nismo prodali utakmicu.

Ispričao je Ringov iz prve ruke kako se odvijao prelazak Darka Pančeva iz Vardara u Crvenu zvezdu.

- Prvo je potpisao za Partizan. Crno-beli su bili vojni klub i uzeli su mu pasoš. Odveo sam ga kod mene u stan, bio mi je kao treći sin. Njegovi nisu znali gde je. Nešto se izjalovilo u vezi transfera. Darko verovatno nije dobio novac koji je želeo. Pančev je  u 10 uveče pozvao Dragana Džajića i rekao mu da je kod mene. Dobio je odgovor da nije normalan. Za pola sata su dovezli auto i otputovali su za Beograd. Stavio je paraf na ugovor sa Zvezdom i vratio se. Mislio sam da će zbog duplog potpisa imati posla sa disciplincima. Crveno-beli su pokazali da su najmoćniji klub. Partizan je kumovao da tad ode u vojsku.

Verovali su svi u Skoplju da će Pančev da postane najefikasniji igrač u Evropi.

- Uvek je bio željan dokazivanja. Najmlađi je golgeter državnog prvenstva na Starom kontinentu. Znao sam to pre svih novinara. Lakše mu je bilo posle u Zvezdi sa Dejom, Piksijem, Prosinečkim, ali kod nas u Vardaru je ušao u istoriju sa 18 godina. Danas se priča da sam Darka ja napravio takvim strelcem. Nije tačno. Pomogao sam mu najviše psihološki. Imao je neverovatnu intuiciju za gol, što nije mogao da mu podari nijedan trener. Najteže je igrati devetku, a on je imao neverovatan refleks na malom prostoru. Niko od Pančeva nije bio brži u Evropi na metar. Bio je jak i u rukama. Uhvati čuvara i nije bilo šanse da neko pre njega primi centriranu loptu. Bili smo najpoznatiji tandem u Jugoslaviji, zajedno smo postizali po 30 golova.

Zanimljivo je kako je Vasil sa 18 godina, 1973. prešao iz Belasice u Partizan.

- U to vreme bili su redovno organizovani turniri republika i pokrajina za mlađe selekcije. Iz Srbije je moja generacija Pižon Petrović, iz BiH Boro Primorac... Jedini sam bio pozvan od igrača Belasice. Turnir se održavao u Vrbasu i Kuli. Ulazio sam s klupe na sve tri utakmice i postizao po gol. Igrao sam polutku. Prebačen sam onda u prvi tim Belasice, a i dalje sam prinudno trenirao fudbal kako mi poznati igrač Dinama Kiš ne bi uzeo patike koje mi je dao kako bih ostao u najpopularnijem sportu. U poslednjem kolu sastali smo se sa Rabotničkim. Đoko Stojanovski, kasnije poznati sudija, bio mi je rival u tom meču i rekao da su došli iz Partizana da me gledaju. Posle utakmice nikad nisam išao kući, već sam bio sa društvom. Onda su me obavestili da su u mojoj kući predstavnici crno-belih.

Potrajalo je ubeđivanje kako bi se Ringov preselio u Humsku.

- Rekao sam im da me njihova ponuda ne interesuje. Brat me je ukorio: je l' ti znaš ko je Partizan. Spakovao mi je torbu i odem sa čovekom iz uprave Beograđana u glavni grad. Potpisao sam za crno-bele i vratio se u Strumicu. Istovremeno je paraf na ugovor sa crno-belima stavio Blagoje Istatov, takođe moj Strumičanac. Dočekao nas je Velibor Vasović, tada trener, kome sam se divio kao nekadašnjem kapitenu Ajaksa. Bili su tu Radomir Antić, Nenad Bjeković, Moca Vukotić, Ivan Golac, Bora Đorđević, Ilija Zavišić, Blagoje Paunović... Svi su bili stariji od mene. Otac je moj ostanak među crno-belima uslovio završetkom gimnazije.

Sve se međutim, promenilo za Vasila kad Vasović više nije bio trener Parnog valjka.

- Neću o imenima, „smenila” su ga trojica igrača. Trenirali smo kod njega po holandskom modelu. Došao je zatim Toma Kaloperović. Tad mi je „puklo”. Igrao sam dobro, drugovi iz tima su me hvalili, najviše Moca, zvao me je Abe. Bio sam klinac, on i Golac su me vodili svuda sa sobom. Otišli smo na pripreme u Rovinj. U Splitu smo učestvovali na „Trofeju Marjana”. Kaloperović samo mene nije odveo na turnir. Onda je izjavio da te sezone ne računa ni na jednog mladog igrača. Repcilirao mu je Vukotić u novinama, posebno je pomenuo mene.

Bio je to kraj Ringovog boravka u Partizanu.

- Direktor je bio Prvoslav Mihajlović. Pričali smo u njegovoj kancelariji, došao je i moj tata. Njemu je bilo najviše stalo da završim školu. Boba me je hvalio, otac mu rekao da ako ne završim gimnaziju da će oni iz kluba imati posla s njim. Završio sam drugu godinu i onda rekao direktoru da ovde ne mogu da igram. Dobio sam šansu samo na jednoj prvenstvenoj utakmici. Ponuđeno mi je da pređem u Željezničar. Očekivao sam da me pozove Vardar. Dao sam Skopljancima dva gola dok sam nosio dres Belasice. „Uleteo” je međutim, sa ponudom Teteks. Poznata firma bila je jedan od Partizanovih sponzora i znala je za moju situaciju. Jedini moj uslov bio je da igram. Tetovčani su bili drugoligaš, kao i Vardar u toj sezoni. Druga liga bila je amaterska. Potpisao sam, istovremeno postao i referent trikotaže u fabrici i dobijao sam dve plate. Obezbedili su mi da stanujem u Skoplju, u Tetovo sam išao samo na treninge i utakmice. Igrao sam dobro, davao golove.

Posle 16 pogodaka na 45 utakmica za Teteks Ringov je 1977. prešao u Vardar.

- Čelnici kluba su me kidnapovali. Bio sam na odmoru u Strumici. U moju kuću ušla su dva čoveka u teget odelima i tražili da uđem u auto. Otac mi nije rekao da idem s njima, ali je za razliku od mene znao ko su ti ljudi. Potpisao sam i vratili su me kući u pet ujutru. Jedva sam čekao da pozovem rukovodioce Teteksa i kažem im da sam se dogovorio sa Skopljancima. Rekli su mi da sve znaju. Verovatno su se oni sve dogovorili još ranije. Rešili su da Vardar bude najjači, napravili smo praktično reprezentaciju Makedonije. U jednom periodu samo je Pančev bio iz glavnog grada, ostali iz unutrašnjosti.

Vasila je u Vardaru, u drugoj sezoni, trenirao Stjepan Bobek, legenda Partizana.

- Vratili smo se u Prvu ligu, bio sam najbolji strelac drugog ranga. Harali smo zatim deset godina, osvojili titulu, igrali u Kupu UEFA i Kupu šampiona. Najuspešniju sezonu kluba propustio sam zbog povrede. Puklo mi je koleno na treningu. Lekar mi je rekao da ću brzo da završim u invalidskim kolicima ukoliko nastavim karijeru. Supruga mi je, inače, doktorka i uveravala me je da će tako biti ako se vratim na teren. Trener Dončov me je planirao za prolećni deo prvenstva, bio sam kapiten. Njegova ubeđivanja bila su uzaludna. Kad su videli da od igre nema ništa tražili su da putujem svuda s njima i sedim na klupi.

Crno-belima je Sud udruženog rada dodelio titulu za sezonu 1986/87. Parni valjak je došao pod udar mera Slavka Šajbera, predsednika FSJ, počeo je prvenstvo sa šest bodova minusa i takmičenje završio iza Vardara.

- Mi nismo bili kažnjeni, što nas je opustilo. Verovali smo da rivali sa minusom ne mogu da budu ispred nas. Kad smo dve sezone ranije izborili Kup UEFA i postigli najviše golova u Jugoslaviji, Stevan Ostojić mi je rekao da smo Zvezda bili bismo deset godina uzastopno šampioni. Radnički iz Niša je dolazio u Skoplje sa trenerom Dušanom Nenkovićem i zamolio da mu ne damo više od tri gola. Rekao sam tada saigračima da je dosta, morali smo da poštujemo protivničkog stručnjaka.

Ringov je i dalje najbolji strelac u istoriji Vardara, postigao je 100 prvenstvenih golova na 214 utakmica. Vasil je prvi deo sezone 1984/85. proveo u Dinamu iz Zagreba.

- Doveo me je Ćiro Blažević. Svi su me tražili, obećao sam njemu da ću doći. Vardar me nije puštao, na kraju je predsednik predsedništva SFRJ Mika Špiljak rekao makedonskim političarima da intervenišu. Odjednom su Ćiru proterali iz zemlje. Za trenera je došao Vlatko Marković. Rekao mi je da je sad on šef. A ja mu odgovorim: znaš li s kim pričaš. Došao sam u Ćirin klub, a ne u Dinamo. Još tada sam najavio da ću da odem posle jesenjeg dela. Vratio sam se u Vardar i pobedili smo na Maksimiru par kola pre kraja prvenstva. Bio je to trijumf  vredan petog mesta i plasmana u Kup UEFA. Dobili smo duplu premiju.

Poentirao je na kraju priče Ringov i iz njegovog zaključka mogle bi mnogo da nauče današnje generacije:

- Važno je da se igrači druže privatno. Ne znam ko koliko može ako ga ne poznajem. Pravio sam uvek štosove na svoj način. Zbog toga smo uvek imali sjajnu atmosferu u timu.