Petković: Niš - grad ljubavi prema fudbalu

Specijalno za Žurnal iz Beleka

Radnički je postao prava reprezentacija u malom. Dosta je igrača koji su nosili dres Srbije. Neki su prošli sve mlađe selekcije, tu je i jedan omladinski prvak Evrope (Andrija Luković), ali i nekadašnji kapiten mladog državnog tima Marko Petković.

- U Niš sam došao zato što sam znao kolika je bila želja šefa da me dovede. Bile su neke priče da se to desi i ranije, na leto, ali se tada nije obistinilo. Kockice se nisu složile, otišao sam u Grčku. Usledio je onda drugi poziv. Ne treba da bežite i odbijate poziv kad vas neko toliko želi u svojim redovima. Želeo sam i ja da se vratim kući. Prethodni put sam došao u TSC, sada sam u Radničkom  pa ćemo videti – kaže Petković.

Posebne preporuke da dođe u grad na Nišavi nisu mu bile potrebne.

- Nema tu šta mnogo da se čuje, znam odlično kakav  je klub Radnički. Suvišno je i pričati o tome. Igrao sam u Nišu, fudbalskom gradu. Oseća se ta privrženost i ljubav. Mnogi govore da ekipa nije zaslužila da bude pretposlednja, nije bilo sreće jesenas, mesto nam je u prve tri ekipe. Ne treba da se ponovi prošla godina, odnosno da ne razmišljamo o opstanku, iako trenutna situacija trenutna govori suprotno.

Karijeru je počeo u OFK Beogradu, gde je proveo tri godine, a onda 2013. godine prešao u Crvenu Zvezdu. Na Marakani je proveo četiri godine, zabeležio stotinak utakmica i osvojio dve titule prvaka Srbije.

- Zvezda je ostvarenje sna, proveo sam četiri godine u Ljutice Bogdana. Neke godine bile su rezultatski ispunjene, neke ne, ali ostalo je dosta toga dobrog. Mnogo prijateljstva, kumstva iz svlačionice, te dve titule… Ostaje jedino žal što bar jednu godinu nisam igrao evropske utakmice sa crveno belima, sve ostalo sam uspeo da odradim.

Ono što nije uspeo sa našim najtrofejnijim klubom, uspeo je sa Spartakom iz Moskve.

- Prvo smo igrali Ligu Evrope, pa Ligu šampiona, iskustvo za pamćenje u svakom pogledu, ne mogu da se žalim. Osećaj igranja u elitnom takmičenju je neopisiv, zbog toga se fudbal igra. To je kruna karijere, nešto što svako od nas od malena priželjkuje. Život u Moskvi je mnogo drugačiji u odnosu na Srbiju, veliki grad od 20 miliona ljudi. Tamo ne možete kao kod nas da u jednom danu isplanirate da završite mnogo obaveza, jedna ili dve su mera. Najviše zbog toga što ste mnogo vremena u autu. Kad smo igrali Evropu bili smo u ritmu sreda-subota, stalno smo bili u avionu. Čitava ta gužva te ne pušta da se nauživaš Moskve, ali ono što sam prošao su prelepe uspomene.

Spartak je bio značajan faktor i za njegov razvoj  

- Suštinski sam tamo napredovao najviše, jer je Premijer liga bila zaista jaka. Neuporediva je tadašnja liga sa sadašnjom, jer znamo da u poslednjih par godina ne mogu da dovode vrhunske igrače. Tada su igrali od naših Bane Ivanović, Nemanja Pejčinović, Vedran Ćorluka... Sa mnom u ekipi su bili Luiz Adrijano, Promes, Ze Luiš, Fernandinjo, sve ozbiljna imena, uz to pet ruskih reprezentativaca i tu je dovoljno staviti tačku. Žao mi je što nisam uspeo da se posle Moskve vratim u Zvezdu.

Sa Spartakom se rastao šest meseci pre isteka ugovora i sreću potražio u Portugaliji.

- Možda sam u tom momentu prerano doneo zaključak da ću lakše naći klub. Greške su sastavni deo života. Uživao sam na Pirinejima, bilo je to u korona periodu, ali bez obzira na sve uspeo sam da dobro upoznam Portugalce. Po mentalitetu su nam jako slični, čak su nam bliži od Rusa. Tondela je klub sa harmoničnom atmosferom. Tamo je sve idealno i za život I fudbal.

Srbija je ipak bila ta koja ga je fudbalski vratila u život, tačnije TSC za koji je igrao jednu sezonu. Posle toga ponovo se otisnuo u inostranstvo, u Mađarskoj je igrao za Honved, u Grčkoj za Egaleo, a onda se krug zatvorio povratkom u Srbiju.

- Shvatio sam koliko nas Mađari vole. Imaju ozbiljnu infrastrukturu i nadam se da ćemo ići njihovim stopama. Vidim da smo počeli da ih pratimo u poslednje vreme. Druga grčka liga nije loša, ali je daleko od naše na tehničkom i taktičkom planu.  Egaleo ima poprilično veliku istoriju i želi da se vrati u najviši rang – zaključio je Petković.