Novak Đoković je u intervjuu za emisiju „Šou danas” australijskog Kanala 9, govorio i o porodici, sinu Stefanu, ćerki Tari, mentalnoj snazi, detinjstvu...
- Prošli smo dva rata, doživeli sankcije od 1992. do 1996. godine, kad niko od srpskih sportista nije mogao da učestvuje na takmičenjima... To te očvrsne, a moglo je i da ode na drugu stranu. Mislim da je moja sudbina bila da igram tenis. Da li je to i dalje sa mnom? Moguće, ne znam koliko, ali sigurno ima neke veze sa odrastanjem. Sa 12 godina bilo je bombardovanje dva i po sata. Da li i dalje mislim o tome? Ponekad, pojavi se, posebno kada čujem vatromet, jer me to podseti na bombe koje su eksplodirale. Nije naročito prijatno, verovatno je to trauma, ali mislim da je povezano i sa tim što nikada ne odustajem i da se pojavi u trenucima kada se lomi meč – rekao je Đoković, dodajući – Mi Srbi imamo jednu izreka „Možete da nas ubijete, ali ne možete naš duh i dušu”. Verujem u to. Pogledajte koliko je tenisera u istoriji uspelo šta sam ja? Ne kažem da bih se hvalio, već da se podsetim, da se uštinem i pogledam šta sam uradio.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
