Vladimir Jocić trebalo je da zaigra u Crvenoj zvezdi, ali nije želeo da potpiše ugovor na deset godina. Potpunu afirmaciju doživeo je u niškom Radničkom, a golgeterski talenat ispoljio je u kruševačkom Napretku. U Partizanu je stekao dodatnu afirmaciju. Danas kao trener čini sve da fudbalu ovih prostora svane na duže vreme.
Igrao je fudbal kad je on bio ljubav svih. Danas svaki put nije tako. Drugačiji je pristup, neko čudno poimanje, drugačije su navike. Možda smo drugačiji i mi.
Rođen je 29. novembra 1953. Kaže da Žitni Potok i danas žubori kao najlepša pesma, kao u bezbrižnom detinjstvu i razigranoj njegovoj mladosti.
- Žitni Potok je prelepo selo nadomak Prokuplja. Ima najbolju klimu, možda i najčistiji vazduh u Evropi. Razvijali smo se kao deca srećno i bezbrižno. Kad god pomislim na svoj rodni kraj, neko ushićenje prođe mi kroz telo - na svoj način započeo je razgovor Vladimir Jocić.
I danas u rodnom mestu ima bližih srodnika.
- Brat mi živi tamo sa svojom porodicom. Uvek se uz praznike spremim i posetim ih. Kad god se ukaže prilika ja posetim svoj rodni kraj.
Karijeru je započeo u Topličaninu, pa stigao u Crvenu zvezdu, ali negde je počelo da škripi. Potpunu afirmaciju doživeo je u niškom Radničkom, pa skoro dve godine proveo u Partizanu. Ponosan je na činjenicu da je bio vojnik crno–bele armije.
- Ponosan na sve klubove u kojim sam igrao. Nisam ostao u Crvenoj zvezdi jer nisam želeo da potpišem ugovor na deset godina. Tad je bilo u modi da se sa igračem potpiše ugovor na punu deceniju, a u praksi je saradnja trajala četiri sezone. Crveno-beli su počeli nešto da izmišljaju i ja sam jedini igrač koji nije hteo to da potpiše. Tako sam otišao sa Marakane.
Posebno efikasan bio je u Napretku iz Kruševca, za dve godine tridesetak golova. Onda 20 i nešto pogodaka u dresu nikšićke Sutjeske, pa desetak golova u ulozi povratnika u Lazarevom gradu, pa odlična izdanja u Radničkom iz Niša, a onda turski Kodžaeli, te Kolubara. Baš dug put i prilično je popločan uspesima.
- Igrao sam deset, skoro 11 godina u jugoslovenskoj prvoj i drugoj ligi. Za to vreme postigao sam više od 90 golova. I to je veliko zadovoljstvo za mene i navijače koji su punili stadione. Jer, fudbal se igrao najviše zbog njih. Najveće zadovoljstvo za igrača je kada istrči na teren, stadion pun, navijači u euforiji. Danas gledate utakmice na koje dođe 50 ili 500 ljudi, a kapacitet je 30.000 ili 50.000 mesta.
Nije mu se ostvario san da obuče dres reprezentacije Jugoslavije.
- Igrao sam nekoliko utakmica za olimpijsku reprezentaciju i trebalo je da idem na prvenstvo u Hongkong. Međutim, nije me pozvao Ivan Čabrinović. Nekoliko godina kasnije pitao sam Čabru zašto me nije poveo, a dao sam 20 i nešto golova u ligi te sezone, rekao mi je da me je zvao da umesto u Zvezdu dođem u Galeniku, današnji Zemun, čiji je on bio trener. Pokušao sam objasniti da nisam otišao u Rakovicu nego u Crvenu zvezdu, ali teško je bilo šta reći.
Kao trener ostavio je traga u ČSK-u iz Čelareva, Big Bulu iz Bačinaca, zanimljivo čak četiri tima istog naziva Radnički: iz Kragujevca, Niša, Pirota i Šida, a radio je i u još nekim klubovima.
- U moje vreme najlakše je bilo igrati. Danas je sve drugačije. Naši sportski savezi zaboravljaju da smo bili velesila u fudbalu, rukometu, vaterpolu, košarci... Drugačija su bila okupljanja, selekcije, a treneri su nam radili u najvećim klubovima Evrope i sveta. Međutim, stalo se s tim. Nema organizacija koji bi stale uz trenere. Danas igrači iz kopački preuzmu dužnost glavnokomandujućeg i brzo se potroše. Nisu išli željenom putanjom. Još dosta vremena će proteći da se vrati normalno stanje.
Nekad je fudbal bio igra, pa postao zabava, šala, industrija, biznis. Moramo da se menjamo. I svoje navike, ako želimo da se koliko–toliko približimo Evropi. Jer, možemo mi da volimo Partizan, Crvenu zvezdu, Radnički, TSC, Čukarički, Vojvodinu, Borac, evropski klubovi su nemilosrdni. Bogati su, moćni, za nas nedostižni, bar u ovom trenutku.
- I ranije su ti klubovi bili jači od naših klubova, a Zvezda je bila evropski i svetski prvak. Igrači, treneri moraju da sazru. Mančester siti četiri godine nije mogao da bude prvak Evrope, a potrošio je ko zna koliko milijardi evra. Kad sve neophodne faze prođu, tad se može očekivati uspeh – zaključio je Jocić.
RADOST SRESTI NEKADAŠNjE RIVALE
Već dve godine u Ulcinju , u Crnoj Gori, organizuje se „Mondijal prijateljstva”. Poslednja tri leta Željina legenda Nikola Nikić nešto slično, ali u manjem obimu, priređuje u rodnom Skugriću kod Modriče. Sretnu se, ispričaju i druže brojni prijatelji koji, da je do njih bilo, Jugoslaviju bi učinili večnom. I Vladimir Jocić je deo tih manifestacija.
- To su neverovatna iskustva. Sreo sam prijatelje posle 30, 40 ili 50 godina. To je neopisiva radost. Na terenu smo bili ljuti rivali, a izvan terena kao braća. Danas u restoranu teško možete da vidite zajedno dva igrača Zvezde i Partizana, odnosno Hajduka i Dinama, Sarajeva i Željezničara... U moje vreme je drugarstvo bilo na prvom mestu. Nema više plemenitosti, sport je prešao neku drugu granicu. Gledaju se određeni interesi, a najmanje se gledaju interesi igrača i ljudi koji su u fudbalu - obrazlaže Jocić.
IZ INATA DO POBEDE
Srbija će naredne godine prvi put da igra na EP u Nemačkoj. Na nadu svako polaže pravo, ali bilo bi lepo da Orlovi prelete bar one prve prereke.
- Zahvaljujući Draganu Stojkoviću Piksiju otići ćemo tamo, a sada se bacaju drvlje i kamenje i na njega i na sve što je postignuto. Takvi smo mi. SP je nešto gde dolaze najbolji u svetu, najbolji pojedinci svoje zemlje, pa je teško ostvariti nešto. Slično je i na šampionatima kontinenta. Mi smo nacija koja igra iz inata, pa neće biti čudo ako pobedimo bolje od sebe. I nas može svako pobediti kad se opustimo - smatra Vladimir Jocić.
TRENER BSK IZ BORČE
Vladimir Jocić je trenutno trener BSK iz Borče.
- Još radim, pokušavam da prenesem iskustvo. Radim po klubovima. Često na stadionu Partizana razmenjujem iskustva sa Ilijom Zavišićem, Radetom Zaladom, Zvonkom Popovićem, Zvonkom Živkovićem. Normalno, fudbal nam je na prvom mestu, fudbal nam je u srcu i mi ne možemo bez toga.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
