Владимир Јоцић требало је да заигра у Црвеној звезди, али није желео да потпише уговор на десет година. Потпуну афирмацију доживео је у нишком Радничком, а голгетерски таленат испољио је у крушевачком Напретку. У Партизану је стекао додатну афирмацију. Данас као тренер чини све да фудбалу ових простора сване на дуже време.
Играо је фудбал кад је он био љубав свих. Данас сваки пут није тако. Другачији је приступ, неко чудно поимање, другачије су навике. Можда смо другачији и ми.
Рођен је 29. новембра 1953. Каже да Житни Поток и данас жубори као најлепша песма, као у безбрижном детињству и разиграној његовој младости.
- Житни Поток је прелепо село надомак Прокупља. Има најбољу климу, можда и најчистији ваздух у Европи. Развијали смо се као деца срећно и безбрижно. Кад год помислим на свој родни крај, неко усхићење прође ми кроз тело - на свој начин започео је разговор Владимир Јоцић.
И данас у родном месту има ближих сродника.
- Брат ми живи тамо са својом породицом. Увек се уз празнике спремим и посетим их. Кад год се укаже прилика ја посетим свој родни крај.
Каријеру је започео у Топличанину, па стигао у Црвену звезду, али негде је почело да шкрипи. Потпуну афирмацију доживео је у нишком Радничком, па скоро две године провео у Партизану. Поносан је на чињеницу да је био војник црно–беле армије.
- Поносан на све клубове у којим сам играо. Нисам остао у Црвеној звезди јер нисам желео да потпишем уговор на десет година. Тад је било у моди да се са играчем потпише уговор на пуну деценију, а у пракси је сарадња трајала четири сезоне. Црвено-бели су почели нешто да измишљају и ја сам једини играч који није хтео то да потпише. Тако сам отишао са Маракане.
Посебно ефикасан био је у Напретку из Крушевца, за две године тридесетак голова. Онда 20 и нешто погодака у дресу никшићке Сутјеске, па десетак голова у улози повратника у Лазаревом граду, па одлична издања у Радничком из Ниша, а онда турски Коџаели, те Колубара. Баш дуг пут и прилично је поплочан успесима.
- Играо сам десет, скоро 11 година у југословенској првој и другој лиги. За то време постигао сам више од 90 голова. И то је велико задовољство за мене и навијаче који су пунили стадионе. Јер, фудбал се играо највише због њих. Највеће задовољство за играча је када истрчи на терен, стадион пун, навијачи у еуфорији. Данас гледате утакмице на које дође 50 или 500 људи, а капацитет је 30.000 или 50.000 места.
Није му се остварио сан да обуче дрес репрезентације Југославије.
- Играо сам неколико утакмица за олимпијску репрезентацију и требало је да идем на првенство у Хонгконг. Међутим, није ме позвао Иван Чабриновић. Неколико година касније питао сам Чабру зашто ме није повео, а дао сам 20 и нешто голова у лиги те сезоне, рекао ми је да ме је звао да уместо у Звезду дођем у Галенику, данашњи Земун, чији је он био тренер. Покушао сам објаснити да нисам отишао у Раковицу него у Црвену звезду, али тешко је било шта рећи.
Као тренер оставио је трага у ЧСК-у из Челарева, Биг Булу из Бачинаца, занимљиво чак четири тима истог назива Раднички: из Крагујевца, Ниша, Пирота и Шида, а радио је и у још неким клубовима.
- У моје време најлакше је било играти. Данас је све другачије. Наши спортски савези заборављају да смо били велесила у фудбалу, рукомету, ватерполу, кошарци... Другачија су била окупљања, селекције, а тренери су нам радили у највећим клубовима Европе и света. Међутим, стало се с тим. Нема организација који би стале уз тренере. Данас играчи из копачки преузму дужност главнокомандујућег и брзо се потроше. Нису ишли жељеном путањом. Још доста времена ће протећи да се врати нормално стање.
Некад је фудбал био игра, па постао забава, шала, индустрија, бизнис. Морамо да се мењамо. И своје навике, ако желимо да се колико–толико приближимо Европи. Јер, можемо ми да волимо Партизан, Црвену звезду, Раднички, ТСЦ, Чукарички, Војводину, Борац, европски клубови су немилосрдни. Богати су, моћни, за нас недостижни, бар у овом тренутку.
- И раније су ти клубови били јачи од наших клубова, а Звезда је била европски и светски првак. Играчи, тренери морају да сазру. Манчестер сити четири године није могао да буде првак Европе, а потрошио је ко зна колико милијарди евра. Кад све неопходне фазе прођу, тад се може очекивати успех – закључио је Јоцић.
РАДОСТ СРЕСТИ НЕКАДАШЊЕ РИВАЛЕ
Већ две године у Улцињу , у Црној Гори, организује се „Мондијал пријатељства”. Последња три лета Жељина легенда Никола Никић нешто слично, али у мањем обиму, приређује у родном Скугрићу код Модриче. Сретну се, испричају и друже бројни пријатељи који, да је до њих било, Југославију би учинили вечном. И Владимир Јоцић је део тих манифестација.
- То су невероватна искуства. Срео сам пријатеље после 30, 40 или 50 година. То је неописива радост. На терену смо били љути ривали, а изван терена као браћа. Данас у ресторану тешко можете да видите заједно два играча Звезде и Партизана, односно Хајдука и Динама, Сарајева и Жељезничара... У моје време је другарство било на првом месту. Нема више племенитости, спорт је прешао неку другу границу. Гледају се одређени интереси, а најмање се гледају интереси играча и људи који су у фудбалу - образлаже Јоцић.
ИЗ ИНАТА ДО ПОБЕДЕ
Србија ће наредне године први пут да игра на ЕП у Немачкој. На наду свако полаже право, али било би лепо да Орлови прелете бар оне прве пререке.
- Захваљујући Драгану Стојковићу Пиксију отићи ћемо тамо, а сада се бацају дрвље и камење и на њега и на све што је постигнуто. Такви смо ми. СП је нешто где долазе најбољи у свету, најбољи појединци своје земље, па је тешко остварити нешто. Слично је и на шампионатима континента. Ми смо нација која игра из ината, па неће бити чудо ако победимо боље од себе. И нас може свако победити кад се опустимо - сматра Владимир Јоцић.
ТРЕНЕР БСК ИЗ БОРЧЕ
Владимир Јоцић је тренутно тренер БСК из Борче.
- Још радим, покушавам да пренесем искуство. Радим по клубовима. Често на стадиону Партизана размењујем искуства са Илијом Завишићем, Радетом Заладом, Звонком Поповићем, Звонком Живковићем. Нормално, фудбал нам је на првом месту, фудбал нам је у срцу и ми не можемо без тога.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
