Terzić: Mi smo Crvena zvezda i u emocijama i glavama ljudi, mi smo najveći klub u Evropi

Stadion Crvene zvezde „Rajko Mitić” ostaće na lokaciji na kojoj se sada nalazi, bez pomeranja centimetar levo ili desno, izjavio u intervjuu za „Politiku” generalni direktor Fudbalskog kluba Crvena zvezda Zvezdan Terzić. On je time otklonio svaku nedoumicu o eventualnoj gradnji novog stadiona Zvezde u blizini beogradskog aerodroma „Nikola Tesla”.

Mitska „Marakana” ostaje, dakle, na istoj adresi, u Ljutice Bogdana 1a.

- Crvenoj zvezdi su neophodni moderan evropski stadion i novi kamp. Zabuna je nastala jer su na društvenim mrežama pogrešno interpretirali moje izlaganje na Skupštini Crvene zvezde. Govorio sam da će se trening kamp graditi na površini od oko od 22 hektara u blizini aerodroma. Kamp treba izmestiti odavde, jer ovde je previše skup kvadratni metar da bi se tu treniralo. Ostaje samo dilema da li treba rekonstruisati stadion „Rajko Mitić”, kako želi jedan broj navijača, ili ga potpuno srušiti i napraviti potpuno novi, što je, prema mom mišljenju, jeftinije, funkcionalnije i celishodnije.  

Šta bi se desilo kad bi se „Marakana” zaista preselila na periferiju Beograda?

- Stadion Zvezde se neće seliti s ovog mesta i mora da ostane ovde.

Da razjasnimo još nešto. Koje zemljište vredi 100 miliona evra, kako ste rekli na skupštini? Da li je to vrednost zemljišta na kojem se sada nalazi stadion ili obuhvata i zemljište gde su pomoćni tereni?

- Minimum sto miliona evra vredi zemljište van stadiona, na prostoru gde su sada pomoćni tereni Crvene zvezde.  

Dakle, da raščistimo. „Marakana” ostaje tu gde jeste, ali će da se vrši njeno veliko spremanje.

- Primeri u Evropi su to pokazali. Svi klubovi koji su sagradili nove stadione duplirali su ili čak triplirali broj gledalaca na domaćim utakmicama, ili isto toliko ili više uvećali ukupne prihode. Mi smo sada u situaciji da igramo Ligu šampiona. Imali smo prihod od pet miliona evra i najveći prihod ostvaren je od evropskih utakmica. Od domaćeg prvenstva jedva pokrivamo ogromne rashode koje iziskuje organizacija utakmica. Na primer, AEK iz Atine ima godišnji priliv od 22 miliona evra samo od ulaznica, naspram naših pet. Sagradili su novi, moderan stadion s kapacitetom od 32.000 gledalaca, koji je rasprodat. O AEK-u govorim kao o klubu iz okruženja gde nije tako fudbalska zemlja kao Nemačka ili Engleska.  To je naša ideja. Ako Crvena zvezda želi da se dalje razvija, neophodno je da ima novi, moderan, funkcionalan stadion, gde mogu da dođu porodice, deca, žene, da dođu dva sata pre utakmice, da imaju mnoge sadržaje na usluzi, da mogu da ručaju, da im bude toplo i udobno. „Marakana” je sagrađena 1963. godine, bila je moderan stadion u to vreme, ali prošlo je 60 godina i više nije funkcionalna. Stadion je ukopan, sve četiri tribine su naslonjene na četiri zida na zemlji i nemamo nijedan kvadratni metar komercijalnog sadržaja koji može da se stavi u funkciju novih prihoda Crvene zvezde.

Da li je „Marakana” jedan od malobrojnih stadiona u svetu koji su ukopani? Igrači i gledaoci sa tribina i terena vide samo nebo.

- Tako je. Izgradnjom novog stadiona ne samo što bismo znatno uvećali prihode, već bi ambijent bio drugačiji i igračima i navijačima. Igračima će biti mnogo veći doživljaj na samom terenu. Ja razumem da su mnogi naši navijači emotivno vezani za slavnu tradiciju, ali bože moj, svi veliki klubovi u Evropi koji su izgradili nove i moderne stadione bili su vezani za slavnu istoriju i tradiciju starih stadiona, ali su to prevazišli. Postali su svesni, ako klub želi da se dalje razvija, ne može bez novog stadiona.

Kažete da se tamo gde se sada nalaze pomoćni tereni mogu graditi stambeni i poslovni objekti? 

Crvena zvezda se neće time baviti. To bi joj odvuklo fokus od osnovnog biznisa, a to su sport i fudbal. Mi možemo da se bavimo izgradnjom stadiona, a okolo neka grade država, fondovi...

- Kakav je aktuelni trend u svetskom fudbalu, mogu da zamislim ovakvu situaciju: naši mladi i talentovani igrači odu u Saudijsku Arabiju, a Saudijci oko „Marakane” izgrade stanove.  Najviše bih voleo da napravimo dogovor s državom, da joj prodamo zemljište oko nas, pa neka država traži partnere. To je najčistije. Zvezda, jednostavno, mora da se razvija. Mi smo već šest godina uzastopno šampioni, nadam se da ćemo biti i sedmi put. Ovo će biti osmi nastup u UEFA grupnoj fazi takmičenja. Ne znam šta možemo novo da ponudimo zvezdaškoj javnosti što se tiče novih rezultata, da bi ona bila zadovoljna. Da bismo napravili iskorak u događaju, u hepeningu, moramo da napravimo novi stadion i višestruko uvećamo prihode. Crvena zvezda sada nema dobre uslove. Naša omladinska škola ima tri terena, ali su neuslovni, naš prvi tim ima jedan teren velikih dimenzija i dva manjih dimenzija. Moramo da napravimo moderan kamp s medio-blokovima, fitnesom, hotelom za oporavak. Fudbal je u svetu postao ozbiljan biznis s ogromnim ulaganjima. Ako želimo da pratimo evropske trendove, da se razvijamo dalje, moramo da imamo novi stadion i moderan trening-kamp.

Rekli ste nešto zanimljivo u vezi s mladim igračima. Da je bolje da budu prodati sada, nego da odigraju u našoj ligi još dve ili tri sezone? Kako naći optimalan balans? Da li je neminovnost da Zvezda, Partizan i ostali srpski klubovi budu inkubatori mladih igrača za velike svetske klubove?

- Nedeljković i Mijatović su prodati zato što su debitovali u Ligi šampiona, ostavili su odličan utisak i zato što su 2005. godište. Da je sve to isto, a da su 2001. ili 2002. godište, ne bi postigli tu cenu. Englezi i ostali njih kupuju zato što se kroz igre naših mladih igrača od 18 ili 19 godina nagoveštava veliki potencijal da će ih, ako ih uzmu mlade, talentovane, uz njihov rad, razviti do najvećih visina. Ako uzmu igrače od 22 ili 23 godine, njihov razvoj je završen.

Nostalgična je priča o tome kako su jugoslovenski fudbaleri morali da igraju ovde do 28. godine. Vi, dakle, mislite da za njih ne bi bilo pametnije da ipak ostanu još nekoliko sezona?

- To bi bio finansijski autogol. Mi smo se već opekli za Mitrovića. Imali smo ponudu od pet miliona evra i čekali smo bolju. Pustili smo ga za milion i po. Za Veljka Nikolića imali smo ponudu od četiri, pet miliona evra. Čekali smo da ga prodamo kao Luku Modrića za 10 miliona, jer je to nagoveštavao, a pustili smo ga za nula. Za Erakovića smo imali devet miliona, odbili smo i prodali za sedam. Ako ne osetite da je igrač u piku...

Mislite u cenovnom piku...?

- Da, kako igraču rastu godine starosti, tako mu pada cena na tržištu.

Imamo li nekog igrača Zvezde ili nekog drugog tima koji je ipak sačekao i postao skuplji igrač?

- Ne postoji takav u poslednjih petnaestak godina.

Očekujete li da će doći do dramatičnih promena koje nismo sanjali, imajući za primer Saudijsku ligu. Recimo, da će šeici otići u Premijer ligu i reći „spakujte nam najbolje igrače za poneti”. Mislite li da je to budućnost sporta?

- Ne. Ne možeš da imaš samo nove igrače. Moraš da imaš sve ostale stejholdere: navijače koji vole fudbal, gledaoce, omladinsku školu, strast i emocije u javnosti. Nema šanse da pariraju Englezima, Nemcima ili Špancima, gde je fudbal ukorenjen u svakom dečaku.

Mislite li, imajući u vidu iskustva Zvezde, kada se navijači nerviraju što Zvezda ne može da dogura što dalje u Ligi šampiona, da je nemoguće da se postigne rezultat poput onog u Bariju. Predsednik UEFA Čeferin rekao je da su Srbija i Jugoslavija tada bili najbliže Evropi.

- Svaki događaj komentarisan s druge vremenske distance ima drugačiju dimenziju.

Sve jedno, ja se obavezno iznerviram.

- Upoređivati Crvenu zvezdu 2024. sa Zvezdom iz 1991. godine nije moguće. Zvezda iz Barija je tada bila reprezentacija Jugoslavije. Igrali su Hrvati, Crnogorci, Bošnjaci, Makedonci. Jugoslavija je bila zemlja sa 22 miliona stanovnika, sa BDP-om daleko iznad istočnoevropskih zemalja. Tada je evropski fudbal bio mnogo slabiji. Svaki evropski klub mogao je da ima maksimalno dva ili tri stranca. Televizijska prava su toliko doprinela rastu tih tržišta najvećih evropskih liga da su njihovi timovi otišli u vasionu, a mi smo padali. U to vreme nije bilo razlike u budžetu između Bajerna i Crvene zvezde. Danas je razlika 20 puta u korist Bajerna.

Fudbalska nostalgija se uvek bori sa sadašnjošću. Šta da onda radimo? Ne možemo naše igrače da vežemo ovde do 28 godina, iako bi se mnogima to svidelo.

- Danas je FIFA ograničila fudbalskim nacionalnim savezima da odrede kada igrač može da ide u inostranstvo. Slobodan je protok ljudi, robe i usluga, tako da igrač posle 18. godine sam može da bira gde će da igra.

Da li je onda realan domet Crvene zvezde igranje u Ligi Evrope, ne računajući povremene kratkotrajne izlete u Ligi šampiona, poput utakmica s Napolijem i Liverpulom?

- Mnogi kažu da je realna mera Crvene zvezde Liga Evrope, na osnovu svih parametara. I što se tiče budžeta, države, grada, investicija... Ali, mi smo Crvena zvezda i u emocijama i glavama ljudi, mi smo najveći klub u Evropi. Kao ljudi koji vode Crvenu zvezdu, nikada ne možemo da prihvatimo osrednjost, da budemo Liga Evrope. Moramo da imamo velike snove, najveće. Moramo da sanjamo Ligu šampiona, da učinimo sve da na „Marakanu” dovedemo šampione Evrope i sveta. Da dovedemo najveće klubove. Na stranu to što Liga šampiona donosi duplo veći prihod. Ali, mi smo bivši šampioni sveta koji ulaze u ring protiv Muhameda Alija i Tajsona. Mi ne možemo da biramo protivnike. U DNK Crvene zvezde nije da se zadovoljavamo Ligom Evrope.

Da li je dovođenje Baraka Bahara za trenera bilo greška ili se jednostavno nije snašao?

- Na kraju su rezultati jedino merilo kvaliteta. Barak Bahar nije imao rezultat. Očekivanja su bila velika, hteli smo novi iskorak u Evropi. Doveli smo trenera koji je osvojio šest šampionskih titula u Izraelu, koji je sa svojim timom Makabijem iz Haife ostavio odličan utisak u Ligi šampiona. Svidela nam se moderna evropska igra, hteli smo da je preslikamo i mislili smo da dovedemo još bolje igrače nego što je imao tamo.

Smatrate li da strani treneri nisu rešenje za Zvezdu?

- Mi hoćemo da igramo Ligu šampiona sa srpskim trenerima, a srpskih trenera nema nigde na evropskoj mapi. Nijedan trener ne radi u Evropi, Vladan Milojević je izuzetak. Zvezda hoće da igra što bolje u Ligi šampiona, sa srpskim trenerima koji ne dobijaju nigde šansu u Evropi. To je realnost. S druge strane, Srbija mora da prevaziđe tu vrstu ksenofobije. Izađu dva engleska kluba Totenhem i Liverpul na teren i od 22 igrača, nijedan nije Englez. Na derbiju Milan–Inter nijedan italijanski igrač nije bio na terenu, u godini kad su Italijani bili prvaci sveta. Generalna je sudbina trenera da uvek imaju spakovane kofere.

Čak i Murinjo.

- Vujadin Boškov je govorio da postoje dve vrste trenera. Jedni koji su smenjeni i drugi koji će biti smenjeni.

Da li je moguće da se sa ovim prihodima Zvezde sastavi tim koji bi ostvario san o zapaženoj igri u Ligi šampiona?

- Od UEFA dobijamo godišnju analizu prihoda i rashoda klubova. Ogroman broj klubova prihoduje između 600 i 900 miliona evra. Mančester siti je ove godine prihodovao milijardu i sto miliona evra. Ljudi koji ne znaju kažu – nije sve u novcu. Jeste, sve je u novcu. Kupite najbolje igrače i najboljeg trenera i oni igraju. Ne igra svetla tradicija. Bajern plati Harija Kejna 120 miliona evra u njegovoj 32. godini, a za Halanda je spreman da plati 250 miliona. Globalizacija je učinila da velikim novcem može da se kupi sve, osim tradicije i istorije.

Da li je onda budućnost srpskog fudbala igranje u evrotakmičenjima?

- Samo to. Zvezda je uspela da se izdigne od ostalih, samo zato što smo napravili najbolji tim. I ništa više. Najbolji tim donosi rezultat, a rezultat donosi igru u Evropi. A igranje u Evropi donelo je ogromne prihode. Ove godine, Crvena zvezda je ostvarila prihode od 30 miliona evra od UEFA. Ostvarili smo i više od 30 miliona evra od transfera igrača. Zašto ostali klubovi nisu? Zato što u startu nisu rizikovali. Prvog dana kad sam došao u Zvezdu, na tabli u kancelariji sam napisao: „Najveći rizik je ne rizikovati”.

Ne vidim taj plakat u kancelariji...

- Skinuo sam ga kad sam video da je ta poruka ušla u glave mojih saradnika. Od starta sam rizikovao. Bez jednog jedinog dinara doveo sam igrače – Donalda, Letaleka, da ne nabrajam. Nisam imao da im platim, ne tri, nego jednu platu. Rekao sam, daj da napravimo tim, pa da postignemo rezultate, pa ćemo onda naći pare. Ako prvo tražim pare, pa dovodim igrače, nikada ih neću dovesti. Da sam prvo tražio pare nikad ne bih napravio tim. Ostali klubovi nisu rizikovali. U fudbalskom biznisu postoji samo jedan zakon: samo dobar sportski rezultat generiše velike prihode. Da dovedete sad nekog sa Sorbone ili Harvarda da vodi Crvenu zvezdu, taj bi pobegao trećeg dana. Ja imam samo fiksne rashode i varijabilne prihode. Ako ne uđem u Ligu šampiona, nemam 30 miliona evra. A onda nemam ni pet miliona od ulaznica. A onda nemam ni 20 ili 30 miliona od prodaje igrača. Tako je napravljena razlika između Zvezde i Partizana. Kada sam došao u Zvezdu, klub je pravio osam miliona evra godišnje, a bio je dužan 64 miliona evra. Prvog dana sam angažovao čuvenu konsultantsku revizorsku kuću i posle tri meseca češljanja papira rekli su: Zvezda mora u stečaj. Onda sam im rekao: Sad se pomerite i pustite mene. To su sve ljudi koji su školovani u Engleskoj. Rekao sam ovako: Hajde da se zadužimo još 20 miliona evra i osposobimo klub da pravi 50 miliona godišnje. To sam i uradio. Danas je Zvezda osposobljena da pravi između 50 i 60 miliona evra godišnje. I Zvezda se ne može zaustaviti. Svake godine ulažemo više od četiri miliona evra u našu omladinsku školu. Veći je budžet naše omladinske škole nego polovine superligaških klubova. Imamo 85 trenera u našoj omladinskoj školi i veliki broj skauta. Nisu Mijatovića i Nedeljkovića donele rode.