Терзић: Ми смо Црвена звезда и у емоцијама и главама људи, ми смо највећи клуб у Европи

Стадион Црвене звезде „Рајко Митић” остаће на локацији на којој се сада налази, без померања центиметар лево или десно, изјавио у интервјуу за „Политику” генерални директор Фудбалског клуба Црвена звезда Звездан Терзић. Он је тиме отклонио сваку недоумицу о евентуалној градњи новог стадиона Звезде у близини београдског аеродрома „Никола Тесла”.

Митска „Маракана” остаје, дакле, на истој адреси, у Љутице Богдана 1а.

- Црвеној звезди су неопходни модеран европски стадион и нови камп. Забуна је настала јер су на друштвеним мрежама погрешно интерпретирали моје излагање на Скупштини Црвене звезде. Говорио сам да ће се тренинг камп градити на површини од око од 22 хектара у близини аеродрома. Камп треба изместити одавде, јер овде је превише скуп квадратни метар да би се ту тренирало. Остаје само дилема да ли треба реконструисати стадион „Рајко Митић”, како жели један број навијача, или га потпуно срушити и направити потпуно нови, што је, према мом мишљењу, јефтиније, функционалније и целисходније.  

Шта би се десило кад би се „Маракана” заиста преселила на периферију Београда?

- Стадион Звезде се неће селити с овог места и мора да остане овде.

Да разјаснимо још нешто. Које земљиште вреди 100 милиона евра, како сте рекли на скупштини? Да ли је то вредност земљишта на којем се сада налази стадион или обухвата и земљиште где су помоћни терени?

- Минимум сто милиона евра вреди земљиште ван стадиона, на простору где су сада помоћни терени Црвене звезде.  

Дакле, да рашчистимо. „Маракана” остаје ту где јесте, али ће да се врши њено велико спремање.

- Примери у Европи су то показали. Сви клубови који су саградили нове стадионе дуплирали су или чак триплирали број гледалаца на домаћим утакмицама, или исто толико или више увећали укупне приходе. Ми смо сада у ситуацији да играмо Лигу шампиона. Имали смо приход од пет милиона евра и највећи приход остварен је од европских утакмица. Од домаћег првенства једва покривамо огромне расходе које изискује организација утакмица. На пример, АЕК из Атине има годишњи прилив од 22 милиона евра само од улазница, наспрам наших пет. Саградили су нови, модеран стадион с капацитетом од 32.000 гледалаца, који је распродат. О АЕК-у говорим као о клубу из окружења где није тако фудбалска земља као Немачка или Енглеска.  То је наша идеја. Ако Црвена звезда жели да се даље развија, неопходно је да има нови, модеран, функционалан стадион, где могу да дођу породице, деца, жене, да дођу два сата пре утакмице, да имају многе садржаје на услузи, да могу да ручају, да им буде топло и удобно. „Маракана” је саграђена 1963. године, била је модеран стадион у то време, али прошло је 60 година и више није функционална. Стадион је укопан, све четири трибине су наслоњене на четири зида на земљи и немамо ниједан квадратни метар комерцијалног садржаја који може да се стави у функцију нових прихода Црвене звезде.

Да ли је „Маракана” један од малобројних стадиона у свету који су укопани? Играчи и гледаоци са трибина и терена виде само небо.

- Тако је. Изградњом новог стадиона не само што бисмо знатно увећали приходе, већ би амбијент био другачији и играчима и навијачима. Играчима ће бити много већи доживљај на самом терену. Ја разумем да су многи наши навијачи емотивно везани за славну традицију, али боже мој, сви велики клубови у Европи који су изградили нове и модерне стадионе били су везани за славну историју и традицију старих стадиона, али су то превазишли. Постали су свесни, ако клуб жели да се даље развија, не може без новог стадиона.

Кажете да се тамо где се сада налазе помоћни терени могу градити стамбени и пословни објекти? 

Црвена звезда се неће тиме бавити. То би јој одвукло фокус од основног бизниса, а то су спорт и фудбал. Ми можемо да се бавимо изградњом стадиона, а около нека граде држава, фондови...

- Какав је актуелни тренд у светском фудбалу, могу да замислим овакву ситуацију: наши млади и талентовани играчи оду у Саудијску Арабију, а Саудијци око „Маракане” изграде станове.  Највише бих волео да направимо договор с државом, да јој продамо земљиште око нас, па нека држава тражи партнере. То је најчистије. Звезда, једноставно, мора да се развија. Ми смо већ шест година узастопно шампиони, надам се да ћемо бити и седми пут. Ово ће бити осми наступ у УЕФА групној фази такмичења. Не знам шта можемо ново да понудимо звездашкој јавности што се тиче нових резултата, да би она била задовољна. Да бисмо направили искорак у догађају, у хепенингу, морамо да направимо нови стадион и вишеструко увећамо приходе. Црвена звезда сада нема добре услове. Наша омладинска школа има три терена, али су неусловни, наш први тим има један терен великих димензија и два мањих димензија. Морамо да направимо модеран камп с медио-блоковима, фитнесом, хотелом за опоравак. Фудбал је у свету постао озбиљан бизнис с огромним улагањима. Ако желимо да пратимо европске трендове, да се развијамо даље, морамо да имамо нови стадион и модеран тренинг-камп.

Рекли сте нешто занимљиво у вези с младим играчима. Да је боље да буду продати сада, него да одиграју у нашој лиги још две или три сезоне? Како наћи оптималан баланс? Да ли је неминовност да Звезда, Партизан и остали српски клубови буду инкубатори младих играча за велике светске клубове?

- Недељковић и Мијатовић су продати зато што су дебитовали у Лиги шампиона, оставили су одличан утисак и зато што су 2005. годиште. Да је све то исто, а да су 2001. или 2002. годиште, не би постигли ту цену. Енглези и остали њих купују зато што се кроз игре наших младих играча од 18 или 19 година наговештава велики потенцијал да ће их, ако их узму младе, талентоване, уз њихов рад, развити до највећих висина. Ако узму играче од 22 или 23 године, њихов развој је завршен.

Носталгична је прича о томе како су југословенски фудбалери морали да играју овде до 28. године. Ви, дакле, мислите да за њих не би било паметније да ипак остану још неколико сезона?

- То би био финансијски аутогол. Ми смо се већ опекли за Митровића. Имали смо понуду од пет милиона евра и чекали смо бољу. Пустили смо га за милион и по. За Вељка Николића имали смо понуду од четири, пет милиона евра. Чекали смо да га продамо као Луку Модрића за 10 милиона, јер је то наговештавао, а пустили смо га за нула. За Ераковића смо имали девет милиона, одбили смо и продали за седам. Ако не осетите да је играч у пику...

Мислите у ценовном пику...?

- Да, како играчу расту године старости, тако му пада цена на тржишту.

Имамо ли неког играча Звезде или неког другог тима који је ипак сачекао и постао скупљи играч?

- Не постоји такав у последњих петнаестак година.

Очекујете ли да ће доћи до драматичних промена које нисмо сањали, имајући за пример Саудијску лигу. Рецимо, да ће шеици отићи у Премијер лигу и рећи „спакујте нам најбоље играче за понети”. Мислите ли да је то будућност спорта?

- Не. Не можеш да имаш само нове играче. Мораш да имаш све остале стејхолдере: навијаче који воле фудбал, гледаоце, омладинску школу, страст и емоције у јавности. Нема шансе да парирају Енглезима, Немцима или Шпанцима, где је фудбал укорењен у сваком дечаку.

Мислите ли, имајући у виду искуства Звезде, када се навијачи нервирају што Звезда не може да догура што даље у Лиги шампиона, да је немогуће да се постигне резултат попут оног у Барију. Председник УЕФА Чеферин рекао је да су Србија и Југославија тада били најближе Европи.

- Сваки догађај коментарисан с друге временске дистанце има другачију димензију.

Све једно, ја се обавезно изнервирам.

- Упоређивати Црвену звезду 2024. са Звездом из 1991. године није могуће. Звезда из Барија је тада била репрезентација Југославије. Играли су Хрвати, Црногорци, Бошњаци, Македонци. Југославија је била земља са 22 милиона становника, са БДП-ом далеко изнад источноевропских земаља. Тада је европски фудбал био много слабији. Сваки европски клуб могао је да има максимално два или три странца. Телевизијска права су толико допринела расту тих тржишта највећих европских лига да су њихови тимови отишли у васиону, а ми смо падали. У то време није било разлике у буџету између Бајерна и Црвене звезде. Данас је разлика 20 пута у корист Бајерна.

Фудбалска носталгија се увек бори са садашњошћу. Шта да онда радимо? Не можемо наше играче да вежемо овде до 28 година, иако би се многима то свидело.

- Данас је ФИФА ограничила фудбалским националним савезима да одреде када играч може да иде у иностранство. Слободан је проток људи, робе и услуга, тако да играч после 18. године сам може да бира где ће да игра.

Да ли је онда реалан домет Црвене звезде играње у Лиги Европе, не рачунајући повремене краткотрајне излете у Лиги шампиона, попут утакмица с Наполијем и Ливерпулом?

- Многи кажу да је реална мера Црвене звезде Лига Европе, на основу свих параметара. И што се тиче буџета, државе, града, инвестиција... Али, ми смо Црвена звезда и у емоцијама и главама људи, ми смо највећи клуб у Европи. Као људи који воде Црвену звезду, никада не можемо да прихватимо осредњост, да будемо Лига Европе. Морамо да имамо велике снове, највеће. Морамо да сањамо Лигу шампиона, да учинимо све да на „Маракану” доведемо шампионе Европе и света. Да доведемо највеће клубове. На страну то што Лига шампиона доноси дупло већи приход. Али, ми смо бивши шампиони света који улазе у ринг против Мухамеда Алија и Тајсона. Ми не можемо да бирамо противнике. У ДНК Црвене звезде није да се задовољавамо Лигом Европе.

Да ли је довођење Барака Бахара за тренера било грешка или се једноставно није снашао?

- На крају су резултати једино мерило квалитета. Барак Бахар није имао резултат. Очекивања су била велика, хтели смо нови искорак у Европи. Довели смо тренера који је освојио шест шампионских титула у Израелу, који је са својим тимом Макабијем из Хаифе оставио одличан утисак у Лиги шампиона. Свидела нам се модерна европска игра, хтели смо да је пресликамо и мислили смо да доведемо још боље играче него што је имао тамо.

Сматрате ли да страни тренери нису решење за Звезду?

- Ми хоћемо да играмо Лигу шампиона са српским тренерима, а српских тренера нема нигде на европској мапи. Ниједан тренер не ради у Европи, Владан Милојевић је изузетак. Звезда хоће да игра што боље у Лиги шампиона, са српским тренерима који не добијају нигде шансу у Европи. То је реалност. С друге стране, Србија мора да превазиђе ту врсту ксенофобије. Изађу два енглеска клуба Тотенхем и Ливерпул на терен и од 22 играча, ниједан није Енглез. На дербију Милан–Интер ниједан италијански играч није био на терену, у години кад су Италијани били прваци света. Генерална је судбина тренера да увек имају спаковане кофере.

Чак и Мурињо.

- Вујадин Бошков је говорио да постоје две врсте тренера. Једни који су смењени и други који ће бити смењени.

Да ли је могуће да се са овим приходима Звезде састави тим који би остварио сан о запаженој игри у Лиги шампиона?

- Од УЕФА добијамо годишњу анализу прихода и расхода клубова. Огроман број клубова приходује између 600 и 900 милиона евра. Манчестер сити је ове године приходовао милијарду и сто милиона евра. Људи који не знају кажу – није све у новцу. Јесте, све је у новцу. Купите најбоље играче и најбољег тренера и они играју. Не игра светла традиција. Бајерн плати Харија Кејна 120 милиона евра у његовој 32. години, а за Халанда је спреман да плати 250 милиона. Глобализација је учинила да великим новцем може да се купи све, осим традиције и историје.

Да ли је онда будућност српског фудбала играње у евротакмичењима?

- Само то. Звезда је успела да се издигне од осталих, само зато што смо направили најбољи тим. И ништа више. Најбољи тим доноси резултат, а резултат доноси игру у Европи. А играње у Европи донело је огромне приходе. Ове године, Црвена звезда је остварила приходе од 30 милиона евра од УЕФА. Остварили смо и више од 30 милиона евра од трансфера играча. Зашто остали клубови нису? Зато што у старту нису ризиковали. Првог дана кад сам дошао у Звезду, на табли у канцеларији сам написао: „Највећи ризик је не ризиковати”.

Не видим тај плакат у канцеларији...

- Скинуо сам га кад сам видео да је та порука ушла у главе мојих сарадника. Од старта сам ризиковао. Без једног јединог динара довео сам играче – Доналда, Леталека, да не набрајам. Нисам имао да им платим, не три, него једну плату. Рекао сам, дај да направимо тим, па да постигнемо резултате, па ћемо онда наћи паре. Ако прво тражим паре, па доводим играче, никада их нећу довести. Да сам прво тражио паре никад не бих направио тим. Остали клубови нису ризиковали. У фудбалском бизнису постоји само један закон: само добар спортски резултат генерише велике приходе. Да доведете сад неког са Сорбоне или Харварда да води Црвену звезду, тај би побегао трећег дана. Ја имам само фиксне расходе и варијабилне приходе. Ако не уђем у Лигу шампиона, немам 30 милиона евра. А онда немам ни пет милиона од улазница. А онда немам ни 20 или 30 милиона од продаје играча. Тако је направљена разлика између Звезде и Партизана. Када сам дошао у Звезду, клуб је правио осам милиона евра годишње, а био је дужан 64 милиона евра. Првог дана сам ангажовао чувену консултантску ревизорску кућу и после три месеца чешљања папира рекли су: Звезда мора у стечај. Онда сам им рекао: Сад се померите и пустите мене. То су све људи који су школовани у Енглеској. Рекао сам овако: Хајде да се задужимо још 20 милиона евра и оспособимо клуб да прави 50 милиона годишње. То сам и урадио. Данас је Звезда оспособљена да прави између 50 и 60 милиона евра годишње. И Звезда се не може зауставити. Сваке године улажемо више од четири милиона евра у нашу омладинску школу. Већи је буџет наше омладинске школе него половине суперлигашких клубова. Имамо 85 тренера у нашој омладинској школи и велики број скаута. Нису Мијатовића и Недељковића донеле роде.