Smirena, fokusirana i odlučna Teodora Veličković je uzela loptu u ruke i krenula ka golu da izvede poslednji sedmerac u finalu kupa. Duboki uzdisaj, jedan zamah i potom jak i precizan šut u desni ugao. Mreža se zatresla i za samo nekoliko trenutka ova Nišlijka se našla u zagrljaju saigračica, Zvezdino slavlje je moglo da počne, prvi trofej u istoriji kluba bio je tu.
– Verovala sam u sebe, znala sam da će veliki trud i rad da se isplate na kraju. Ruka nije zadrhtala, znala sam šta radim i šta se od mene očekuje – rekla je Teodora Veličković.
O čemu ste razmišljali pre šuta?
– Iskreno, ne znam. Mislim da nisam ništa razmišljala, znala sam da će biti gol, bila sam sigurna u sebe.
Da li vam je ovo najvažniji gol u dosadašnjoj karijeri?
– Sigurno je moj najdraži i najveći. Taj udarac nam je doneo trofej i to zaista ima neku posebnu težinu.
Da li ste očekivali tako tešku utakmicu?
– Jesam, ulog je bio veliki, finale ima posebnu težinu. Igralo se gol za gol, odbrane su bile žestoke, mislim da je publika mogla da uživa. U drugom poluvremenu smo promašile neke zicere, tad su one stekle prednost, ali nismo padale, znale smo šta radimo.
Šta je prelomilo meč?
- Naša velika želja.
Na kraju je Teodora Veličković dodala:
- Atmosfera je bila sjajna, uživanje je igrati pred punom dvoranom. Navijači su bili naš osmi igrač i od prvog do poslednjeg minuta nas nosili do pobede.
MAMA LIDIJA NAJVEĆI OSLONAC
Mladu reprezentativku Srbije na svim utakmicama prati najverniji navijač, mama Lidija.
- Ona je moja najveća podrška, kako na terenu, tako i van njega. U mom životu je zauzela ulogu i oca i majke, prijateljice, pravog oslonca. Bez nje sestra i ja ne bismo nikad bile ono što jesmo, izvukla je najbolje iz nas i usmerila nas na pravi put. Ona je moj najvatreniji navijač, ali isto tako ume da plače sa mnom posle neke teške utakmice.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
