U sporta su retki pojedinci čije ime postane sinonim za uspeh, predanost i nepokolebljivu strast. U Srbiji, pre svega Vojvodina, to ime je Darko Jevtić – generalni direktor, oslonac i motor kluba koji je sa Novosađanima osvojio neverovatnih 38 trofeja. Njegov prvi veliki uspeh zabeležen je 2004. godine na Cetinju, a od tada njegova zbirka trofeja raste iz sezone u sezonu, pišući najsvetlije stranice.
Darko Jevtić nije samo direktor – on je alfa i omega Vojvodine, a svaki uspeh kluba nosi njegov pečat, viziju i neumornu energiju. Bez njega, teško je zamisliti funkcionisanje ovog sportskog kolektiva, koji je pod njegovim vođstvom postao bastion rukometne dominacije u Srbiji.
Da li je tačno da ste osvojili 38 trofej sa Vojvodinom?
– Jeste, ali moram da kažem da je to ostvareno dok sam bio pomoćnik, onda sportski direktor i sad kao generalni direktor. Nisam to osvojio samo ja, već plejada vrhunskih igrača i trenera koji su prošli kroz naš klub – počeo je Darko Jevtić.
Da li je ovaj trofej draži od ostalih?
- Uglavnom je svaki poslednji poseban. Konkurencija je zaista velika kad su u pitanju trofeji, ali kad bih morao baš da biram onda bi to bio EHF Kup. To je nešto o čemu su sanjale generacije Vojvodine, a pored toga moram da istaknem i prvi pehar osvojen na Cetinju u 2004. godine. To se ne zaboravlja, to je trofej koji će retko koji nadmašiti, bar kada su moje emocije u pitanju.
Posle 38 osvojenih, da li ste se zasitili trofeja?
– Ne, naravno. Posle svakog osvojenog dan, dva sam potpuno mislima tu, već posle toga pravim planove kako doći do sledećeg. Svi u klubu smo projektovani da tako radimo, zato smo i uspešni. Tako da već posle praznika kreće operacije polufinale i finale plej-ofa.
2004. GODINE Vojvodina je osvojila prvi trofej u istoriji kluba
Posvećenost, stručnost i nepokolebljiva volja učinili su Vas najuspešnijim rukometnim, pa i sportskim radnikom u zemlji, šta je potrebno da ima jedan generalni direktor da bi imao uspeha?
– Prvo, treba da ima upornost i da kažemo posebnu stabilnost kako bi telo iznelo taj stres jer je svaki dan bitka za sledeći.
U kom smislu?
– Gorka istina je da nikada klub nije imao dve plate na računu, već je to borba od meseca do meseca. Neverovatno je da se petnaest godina svaki mesec borite za platu igrača, trenera, zaposlenih. Međutim, kada su u pitanju finansije i organizacija nikada ne bi bilo velike Vojvodine da nema predsednika Dušan Bajatovića. Svi možemo da budemo pametni i sa dobrim idejama, ali ako u tom motoru nema goriva, neće ići.
Kad je počeo projekat „evropska Vojvodina“?
– U posljednjih 15 godina imali smo četiri grupne faze u Ligi Evrope, igrali Ligu šampiona, ali pravi projekat je napravljen pre tri godine kad je došlo do sastanka. Razgovarali smo predsednik sportskog društva Dragoljub Zbiljić, predsednik Dušan Bajatović, Marko Vujin i ja, a onda rešili da Vojvodina mora da napravi iskorak prema Evropi. Mi smo iz jedne veoma teške sezone izašli, imali smo jedno leto dosta turbulentno, ali smo u toj sezoni osvojili svoj prvi evropski trofej Kup EHF, na koji sam neizmerno ponosan. Tada smo rekli da Voša mora da napravi iskorak.
I da li ste uspeli?
– Apsolutno jer je Vojvodina postala dobar evropski klub. Stigla je TOP 16 faza Lige Evrope, pa još jednom i mi smo 29 puta imali punu halu, što znači da su gledaoci prepoznali kvalitet! To su neki istorijski trenuci koji će pratiti rukomet i klupsku istoriju. Uspostavili smo nivo i bilo bi zaista šteta da sad to ispustimo i padnemo ispod tog nivoa, jer smo pokazali da ne samo Novi Sad, nego i regija Vojvodine , a i šire ceni ovo što mi radimo. Mnogo mojih prijatelja iz Beograda, Crvenke, Vrbasa dolazi na utakmice.
JOVANOVIĆ I DODIĆ NAJVEĆI SRPSKI BISERI
Vojvodina nema strah da dovede igrače koji se oporavljaju od povrede, da im pruži najbolje uslove za povratak na teren?
– Mislim da smo poslednje dve goddine to i dokazali. Presrećan što imamo i dva najtaletnova igača Srbije Milana Jovanovića i Stefana Dodića koji su prošli kroz paklen period posle povreda, ali su našli u svojoj Vojvodini sigurnu kuću i uspeli da se vrate na velika vrata. Neopisivo mi je drago zbog njih jer sam siguran da će u narednoj deceniji da prave velike rezultate. Puno mi je srce i zbog Vukašina Vorkapića kome se sve ono od prošlog finala, vratilo na najbolji način. Takođe Predović je bio izuzetan, a posebno sam ponosan na mladog Andriju Stankova za kog sam ubeđen da će za četiri godine biti jedan od najboljih pivotmena na svetu.
Za kad je planiran ulazak u Ligu šampiona?
– Za sezonu 26/27. Napravili smo ozbiljne korake, uradili velike stvari i bićemo spremni za Ligu šampiona. Očekujemo i pozivnicu Evropske kuće rukometa, a na ruku nam ide i činjenica da Pelister ne blista ove sezone. Međutim, pre svega toga moramo da ispunim jedan uslov, da osvojimo titulu.
Osvojili ste tri trofeja, da li se već sad može reći da je sezona uspešna?
– Zvučaće čudno, ali ukoliko osvojimo titulu ovo će biti jedna od najuspešnijih sezona u istoriji kluba. Dobro smo radili i sve je bilo u pravom trenutku.
Porazi iz Partizana s početka sezone, koliko god sad delovao čudno, ali bili su nekako logični.
- Samo četiri dana posle Superkupa koji smo odigrali fenomenalno i sami protiv svih, došla je ta utakmica na Spensu. Onda na Banjici je opet bio meč četiri dana posle utakmice u Kilu i velike potrošnje, onda smo odigrali opet jednu lošu utakmicu. Ne želim da umanjujem rezultat Partizana koji je napravio ozbiljan iskorak i prošle, a pogotovo ove sezone.
Darko Jevtić je dodao:
– Partizan ima dobar tim, veoma dobru hemiju i ne mogu sebi ni da objasnim, ni da prežalim, je dešavanje pred utakmicu sa AEK-om.Siguran sam da je Partizan ove godine vredeo za taj evropski trofej koji bi nam svima mnogo značio. Priželjkivao sam na primer finale u Pioniru i to bi bio ogroman zamajac za kompletan srpski rukomet. Mislim da je Partizan zaista doživeo veliku tragediju jer utakmica sa Grcima nije odigrana na Banjici. Mislim da je tenzija podignuta pred revanš bila apsolutno nepotrebna. Ne treba dolivati ulje na vatru, imam običaj da kažem da se i lopta duva do jednog trenuta, a ako nastavite da duvate, ona pukne. E to se desilo u Partizanu koji ima sjajne navijače i atmosferu, ali nedostajalo je malo balansa u emocijama.
Šta nedostaje Partizanu da bude kao Vojvodina?
– Malo kontinuiteta, iskustva, već sad imamo tim za naredne dve sezone. Ništa ne može preko noći ili da se traže igrači kad počne liga, u maju ili junu je takođe nemoguće naći kvalitetnog igrača za rotaciju. E, to je ono što Partizanu treba, samo vreme i da se na ove poraze ne osvrće, imali smo i mi svoje gorke pilule, ali smo se stabilizovali i gurali dalje.
Da li je Voša najbolji srpski rukometni brend?
– Nesumnjivo jeste! Volim često da kažem da je bila donosilac, jedini donosilac nekih evropskih priča u našu zemlju u poslednjoj deceniji. Godinama su se klubovi borili sa finansijama, budžetom, kvalitetom timova, a mi smo srpskoj publici doneli mnoštvo velikih utakmica i događaja. Izborili smo se za tu poziciju i bilo bi glupo da ne kažem da uživamo, ali jednostavno ja mislim da je trenutak da nam neko priđe, ne mora baš da nas preskoči. Mislim da je Partizan na dobrom putu, Dinamo takođe dolaskom Aleksandra Blagojevića zna šta hoće i radi ono što treba. Oni igraju pamento, sjajno je selektiran tim, čekaju da mi ili Partizan spustimo gard i sigurno će zadati udarac.
MATIĆ PUN POGODAK
Da li ste od trenera Vladana Matića ono što ste očekviali?
– Svih ovih godina dok smo imali saradnju sa Borisom Rojevićem znali smo da će jednom doći kraj. Iskreno, uvek kad smo pomišljali ko bi mogao da ga nasledi prvo ime je bio Vladan Matić. I mogu da kažem, ono što smo očekivali to smo i dobili. Imamo mudrost, mirnoću, vratio je igračima osmeh i ulio neophodno samopouzdanje. Pored velikog stručnog znanja poseduje i ogromni iskusto koje je značilo u svakom minutu utakmice u Kraljevu.
Šta je najveća snaga Vojvodine?
– Sasvim sigurno zajedništvo. Volim da kažem kako vodim uvek računa da imam u timu dovoljno vojvodinaštva, da ti neki stabilizatori i generatori atmosfere budu ljudi poput Miljana Pušice, koji je zaista neverovatan, bio je kapiten u Bundesligi što dovoljno govori. Ili recimo Miljan Vukovljak. Takođe, uvek gledamo napred, potpredsednik kluba Marko Vujin i ja u septembru već razmišljamo o sledećoj sezoni. Imamo veliko zajedništvo i odluke ne donosimo preko kolena, nego pažljivo i to je ono što nam je pomoglo da se sačuvamo svih ovih godina.
Kako birate igrače?
– To je baš zanimljivo. Marko i ja dosta gledamo i razgovaramo, zatim je tu predlog trenera koji na kraju i bira. Na primer, Japanac koji dolazi iz Tatabanje bio je velika želja Vladana Matića, brzo smo reagovali i za dva dana ga doveli. Takođe, mora da bude normalan momak i da shvati da dolazi u neku priču gde neće imati subotu koja nije bitna, da neće imati utakmicu koju može da igra sa pedeset odsto mogućnosti. Uvek u petoj brzini.
Kakva je saradnja sa Markom Vujinom?
– On je bio jedno veliko pojačanje za Vojvodinu u trenutku kad je bio taj prelomni momenat između srpskog šampiona i dokazanog evropskog kluba. On je bio taj iskorak prema Evropi. Naša saradnja od prvog dana je počela izvanredno, bilo je zlonamernih komentara kako će to izgledati. Ali, kako to ide kod nas, psi laju, karavani prolaze i ljudi su ostali iza nas, porad nas, shvatili su da nema ništa od toga i da sada imamo priču koja je predivna i koja je puna kolegijalnosti, poštovanja i odnosa koji je i daleko iznad profesionalnih – zaključio je Darko Jevtić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
