„Nisam prežalio što nisam igrao u Partizanu”

Dao je Vardaru mnogo, on njemu – takođe. Skopljanci su mu udarili rampu kad je trebalo da postane „zlatni Čileanac”. I ovde je potvrđeno da ponekad boli ono što se voli. Izrastao je u super dobrog defanzivca. Danas je uspešan u trenerskim vodama, a okusio je i hleb selektora. Boban Babunski.

Svet je ugledao 5. maja 1968. Da sat života može vratiti, sport bi bio ponovo životna preokupacija Babunskog, ali fudbal ne bi bio na prvom mestu.

- Tražio bih nekakav mirniji sport koji više odgovara mom karakteru. U ono vreme Jugoslavije svaki pojedinac je probao nekakav sport. Verovatno bih i ja isto, ali ne bi to bio fudbal, već sport u kojem nema toliko kontakta i stresa – počinje priču Babunski.

Afirmisao se u dresu Vardara, gde je proveo „zlatnih” sedam sezona. Godine 1987. crno-crveni iz Skoplja bili su šampioni Jugoslavije. Sud udruženog rada dodelio je titulu Partizanu, ali Vardar je upisan u UEFA almanah. Skopljanci su imali niz vrhunskih igrača.

- Imao sam tu sreću da započnem profesionalni fudbal u jednoj od najboljih generacija Vardara, ali i makedonskog fudbala, pa i šire. Tu su bili Ringov, Pančev, Savevski, Papi Georgijevski, Kanatlarovski, Najdoski... Sve poznata imena ne samo u domaćem fudbalu. Uspeli smo da prkosimo svim jačim ekipama i klubovima „velike četvorke”. Imali smo veliki motiv da osvojimo prvenstvo. I to se i dogodilo, a svi ti igrači Vardara kasnije su napravili velike karijere.

Tu 1987. Boban je mogao učiniti svojom. Bio je standardan u mladoj reprezentaciji Jugoslavije, ali nije postao „zlatni Čileanac”, nije ni putovao u Južnu Ameriku. Naime, Vardar je bio protiv njegovog učešća.

- Bio sam spreman da krenem na put, imao sam vizu i čekao sam let. Međutim, Vardar je to blokirao. Takva je bila odluka tadašnjeg trenera. Sa ove vremenske distance mogu reći da sam iz toga izvukao određenu lekciju. Pitam se danas šta bih promenio da do toga nije došlo. Verovatno bih insistirao kod čelnika Vardara i trenera, ubeđivao ih da je velika stvar i za klub i za mene da putujem u Čile. Svi smo izgubili. Da sam otišao, bio bih jedini predstavnik makedonskog fudbala na tako velikom takmičenju. Vardar me je stopirao zbog određenih interesa, zbog jedne međunarodne klupske utakmice, ali to se tako dogodilo. Iz ove perspektive vidim to kao lekciju i za klub i za mene. Izgradio sam ipak, veliku karijeru.

Iz Vardara u Crvenu zvezdu prelazili su Dragi Kanatlarovski, Ilija Najdoski, Darko Pančev, a pre njih legendarni Kiril Dojčinovski. Vujadin Stanojković i Vasil Ringov stigli su u Partizan. Da li je Boban Babunski imao ponuda da se nađe u jednom od srpskih velikana.

- Sve je bilo dogovoreno sa Partizanom, a imao sam pregovore i sa zagrebačkim Dinamom. Išao bih do Beograda peške da budem igrač crno-belih, ali u tom trenutku čelnici kluba iz Humske nisu ispoštovali dogovor, pa sam bio prinuđen da promenim odluku. Siguran sam da je to uticalo na moju dalju karijeru. Da sam ove pameti bio, verovatno bih prihvatio taj predugovor sa Partizanom i došao bih kako bih razvio bogatiju karijeru.

Sa Rabotničkim je osvojio Kup Makedonije. Karijeru je nastavljao u Španiji, Japanu, Grčkoj, Belgiji i Nemačkoj.

Raspad Jugoslavije bio je veliki udar za sve nas, jer makedonski reprezentativci više su vredeli u velikoj državi. Na većinu nas ogroman utisak ostavio je jugoslovenski način rada, jer je liga bila izuzetno jaka, možda među četiri najkvalitetnije u Evropi. Po inerciji smo nastavili u istom ritmu na međunarodnoj sceni. Bili smo izuzetno cenjeni i imali važnu ulogu u inostranstvu.

Za Jugoslaviju je igrao protiv Švedske i Brazila, a za selekciju Makedonije čak 23 utakmice. I s te strane puno mu je srce.

- Naravno! Generacija koja je ulazila u reprezentaciju, u njoj sam i ja bio, i jedini sam Makedonac koji je igrao u finalu EP za mlade protiv Rusije. Zvone Boban, Peđa Mijatović, Davor Šuker, polako su ulazili u A reprezentaciju. To je bila strategija FSJ, Miljana Miljanića i Ivice Osima. Kasnije smo morali da formiramo svoju reprezentaciju koja je startovala sa nekim lošim  rezultatima. Mnogi igrači su bili na zalasku karijere, došlo je do smene generacija i moralo se čekati na bolje dane.

Njegovi sinovi David i Dorijan stasavali su u Realu i Barseloni. Govorilo se da bi trebalo da pojačaju Partizan, pa kucali na vrata Crvene zvezde...

- David je bio godinu dana na Marakani, ali nije se snašao i otišao je u nekom drugom pravcu. Trenutno je Dorijan u Grashopersu, a David igra za Mezekevešd. Obojica su napravili solidne međunarodne karijere. Veoma sam ponosan na njih. Dakle, naša porodica je više od 30 godina prisutna u fudbalskom svetu i kroz fudbal tražimo životni put.

I nakon igračkih dana odlučio je da ostane u fudbalu.

Bio je pomoćnik, pa vršilac dužnosti selektora Makedonije, vodio je i Rabotnički. Danas je daleko od rodne kuće.

- Trenutno radim u Hajeru, u Saudijskoj Arabiji, u elitnom rangu takmičenja. Sarađujem sa Đokom Hadžijevskim, bio mi je i trener. Prvi put, nakon toliko godina, ponovo smo se našli. Imali smo lep period u Vardaru, bili zajedno i u Bugarskoj. Dugo godina smo prijatelji. On je naš,  „makedonski Miljan Miljanić”, ima najviše trofeja. Verujem da ćemo i u Saudijskoj Arabiji imati uspešnu saradnju kakvu smo imali ranije – zaključio je Babunski.