GOST ŽURNALA – Konatar: Živimo snove

Radnički 1923 – vekovni simbol Kragujevca, dugogodišnji san Šumadinaca - plasman u Evropu!

Igor Konatar, generalni direktor superligaša s „Čika Dače”, shodno dokazanom biznis modelu da „rad od jutra do sutra donosi rezultate” veruje u pisanje istorije:

- Prvi cilj – opstanak, drugi – plej-of, treći, ukaže li se šansa, borba za međunarodnu scenu. Blizu smo – drugog, još sedam kola u regularnom delu, pa isto toliko u doigravanju. Ne zavisi sve od nas, 42 boda su u opticaju, svaki nam je bitan. Želja za Evropom postoji, euforija u gradu, takođe: ponovo se hrli na stadion – uz osmeh, kao gost Žurnala na 12. spratu Politikine palate, zbori autor šumadijskog čuda i čelnik petoplasiranog hita elite.

Značajan pokazatelj uspeha – Kragujevac punim plućima diše za Radnički, logično – posle septembarsko - decembarskog uzleta i, najsvežije, pet vezanih trijumfa?

- Pre nego što sam postao direktor, godinu i po bio sam član Skupštine. Postavili smo određene ciljeve – realne i snove. Danas, živimo snove. Jedan je bio da vratimo publiku na „Čika Daču”, po tome smo, kroz istoriju, bili prepoznatljivi. Prva prilika za pun stadion – četvrtfinale Kupa Srbije s Novim Pazarom.

Pretpostavljamo, imate najviše ambicije i u najmasovnijem takmičenju?

- To je „drugi put” za Evropu. Ambiciozan sam i želim da rušim rekorde: Radnički je u kupu premijerno među osam, u prvenstvu, 2012, bio je šesti. Prošlu sezonu završili smo kao osmi, tako da... Hoću i Evropu, najveći transfer, nov stadion!

Na dobrom ste putu?

- Klub, izuzev nekih tekućih stvari, ne duguje nikom ništa. Plate? Bukvalno u dan! Nisu velike, ali uspevamo da objasnimo fudbalerima da je Kragujevac četvrti grad u Srbiji, Radnički simbol i da je čast igrati u crvenom dresu. Ako verujemo jedni u druge i u uspeh – doći će i vreme da se afirmišu, ostvare transfer, finansijski obezbede. U poslednje dve godine postali smo prepoznatljivi - gajimo napadački fudbal i nemamo problem da 17-godišnjaku ukažemo šansu.

Nekad, pamtimo, nije bilo tako... Šta ste zatekli u julu 2022. kad ste postali generalni direktor?

- Godinu i po pre toga, kao Skupština, nasledili smo klub u Prvoj ligi. U korektnom stanju, s još manjim budžetom. Radnički je s Nikolom Fržovićem ušao u Super ligu, Petar Veselinović, dekan i ekonomista cenjen u gradu, došao je da „ugasi požar”. Moje imenovanje? Na insistiranje gradonačelnika, upoznatog koliko volim Radnički - poštuje me kao privrednika, čoveka. Jedva sam prihvatio, znao šta to nosi. Nisam imao dodirnih tačaka s državnim sektorom, ne znam drugačije da radim nego kao što vodim svoju firmu. Karakter i ambicije preneo sam na saradnike: da razmišljamo pozitivno i ne predajemo se pre bitke. Maksimum!

I, skoro od ničeg – nešto?

- Da li sam zadovoljan? Jesam, vidimo i po rezultatima, infrastrukturnim stvarima - nisu grandiozne, ali prvi put sam našao sredstva za reflektore. Od pre godinu i po imamo i klupski, brendiran autobus! Pritom, ne kukam i ne prosim, svestan da je fudbal biznis. Omladinsku školu vidim kao kapacitet – da za jeftine pare pravimo i skupe prodajemo igrače. Kad budemo imali kapitala, jedna od želja kao vlasnika projektnog biroa, građevinske i investitorske firme – naš „Teleoptik”. Kragujevčani će, kao i za Grin hil, da mi kažu „Lud si”, ali uvek izmerim 10 puta pre nego što nešto obećam.

Funkcionisanje po modelu „naređenje, izvršenje i analiza” daruje uspeh?

- Osnovni postulat nauke upravljanja! Daje li rezultate u Radničkom? Sto odsto! Mala smo zajednica i mnogo mi je lako da je vodim, nemam kolektiv od 50 ljudi.

Nego?

- Desetak... Grad nas je formirao kao preduzeće - Radnički 1923 DOO. Nemamo klasičnog predsednika, već predsednika Skupštine kao UO. Generalni direktor ima istu poziciju kao u bilo kojoj firmi. Tu su i sportski direktor, generalni sekretar, sekretar omladinske škole, sekretar prvog tima, računovođa i ljudi na održavanju stadiona. Nemam problem prvi da zapnem, to, naređenje, više se odnosi na podelu zadataka.

Sportski sektor, na čelu sa Slavkom Perovićem, uživa autonomiju?

- Slavko je glavni, „umešao” sam se s nekoliko zahteva, zacrtanih u ciljevima kluba: napadački fudbal, nijedna utakmica nije završena dok se ne okonča 90 minuta! Nemam problem nekom da čestitam pobedu, ali... Volim da se našalim: ni vremena da izgubim pet sati na gostovanju da bismo bili poraženi! Nikog se ne plašimo, dovoljno je sportsko poštovanje. Perović je tek počeo profesionalni vek i na ultra je dobrom putu. Zna da sasluša, fanatik za posao, predstoji mu blistava karijera. U Radničkom, Savezu, nekom drugom klubu... Iza njega sam stao 100 odsto kad je ceo stadion pevao: „Slavko, odlazi!”, u neprijatnoj situaciji u prvoj godini. Prepoznao sam „nešto”, podržao plan s vizijom kluba u četvorogodišnjem mandatu. Pa, Dejan Joksimović... Još jedan pokazatelj da treba dati šansu sportskom radniku: uspeli smo da sa anonimusom za srpsku javnost napravimo drugi najveći rezultat u istoriji. Znamo šta radimo i koga postavljamo.

Udubimo se u vašu specijalnost - finansije: koliko u budžet Radničkog procentualno ulaže Grad Kragujevac?

- Nemam problem da javnost zna: grad nam na godišnjem nivou daje 100 miliona dinara bruto. Mi smo preduzeće koje sve plaća s porezom, kad saberemo i oduzmemo - to je 800, 850 hiljada evra bruto. Za normalno funkcionisanje, kao i ostalim superligašima, potrebno nam je, otprilike, 220 miliona dinara. Svaki klub, inače, dobija određenu količinu novca, uz godišnje varijacije, od FSS, TV Arene sport i generalnog sponzora. Sad je to malo manje od 50 miliona dinara... Ostalo, parola „snađi se”.

E, to nas i najviše zanima?

- U početku mi je bilo teško: niko od privrednika ne veruje u naš fudbal. Zato,  neophodno je da daš primer – prvo je uložila moja firma. Kad su videli da smo s mnogo manjim budžetom i pulom sponzora izborili plej-of... broj se uvećao. Naravno, izuzev rezultata važne su još neke stvari, evo na primeru – pomenutog autobusa. Već se isplatio, imajući u vidu koliko smo prethodnih godina plaćali prevoznicima. Planiramo da kupimo još jedan!

Imate i sponzorske pakete?

- Da, pakete i ugovore o donaciji: od 50 hiljada do pet miliona dinara. Nemam problem nekog da pitam, svaka pomoć je dobrodošla. „Malih” sponzora imamo mnogo, sa ulaganjima od 300.000 dinara – 20, 30 firmi. Prvih dana razmišljao sam kako da im dam nešto, ne oni meni milostinju. Videh sliku starog semafora – uradićemo novu konstrukciju, pored – ozbiljne panoe! Majnd grupa, Trnava promet, Prizma, Jungić risajkling, SDpro... Nemamo nijednog sponzora sa ulaganjem od stotine hiljada evra! Mnogo ljudi po malo, nama – puna kapa.

Tu se krije začkoljica: vole li mecene i da se pitaju?

- Kad sam dolazio na funkciju, to mi je bio jedini uslov – da nema nikakvog mešanja. Saradnike – ja biram!

Jesu li zadovoljni i sponzori?

- Kako da nisu?! Ceo grad je u euforiji...

Konkretno, pređe li budžet dva miliona evra?

- Ne, ali smo na putu, ukoliko nastavimo s transferima poput Miličićevog Partizanu i Čineduovog Kinezima, da i tu ispišemo istoriju. Inače, to su nam prve prodaje još od Filipa Kostića! Nekad je finansiranje Radničkog stoprocentno bilo od strane grada, danas – ispod 40 odsto.

Za koliko ste, kad ste već transparentni, ove zime obogatili klupsku kasu?

- Ceo paket za Miličića, napomene da nijedan igrač u prethodnom periodu nije dolazio bez menadžera, Radničkom će da donese 400.000 evra. Na rate, solidarišemo se i s tuđim problemima. Činedu? Za 80.000.

Jesu li, s druge strane, velike plate igrača?

- Najveća – pet hiljada evra. „Početna” – 500. Nemamo novca da plaćamo po 10, 15 hiljada...

Da li je Feđa Dudić skup u odnosu na srpske stručnjake?

- Svaki ozbiljan sportski radnik će da vam kaže: za rezultate je 70 odsto zaslužan trener. Feđa više nego zasluženo zaradi platu! Nešto što ne merim novcem: u Dudićevom karakteru i igri uočavam da se s njegovim dolaskom promenila i filozofija ka deci. Joksimović je, takođe, radio dobar posao... Aleksić, Gluščević, Adžić, Bukumira, naša četiri bisera, nadam se da će u bliskoj budućnosti totalno da promene i finansijsku sliku kluba.

Radnički 1923 za pet godina?

- Ništa ne garantujemo, ali cilj je da budemo konkurentni! Želja mi je da Radnički postane samofinansirajući klub, bio bi to znak da dobro radimo... Hoću da kažem gradonačelniku: ne treba nam 100 miliona dinara, dajte ih u vrtić, neki drugi sport... Veliki sam lokalpatriota, sa svojim biznisom nisam došao u Beograd, ili na Zlatibor, gde su mnogo veće cene nekretnina. U svom gradu mogu da pokažem šta mogu i koliko znam – zaključio je Igor Konatar, sposoban, rezultati kazuju, da „potpiše” čudo, ne kruži oko njega „kao kiša oko Kragujevca”.