„Dogodio se” Ratko Rudić

Sada već davne 1948. u Beogradu se rodio Ratko Rudić. Prvenstveno zbog prirode posla njegovog oca Jakova, vojnog lica, put ga je vodio preko Rijeke, Zadra, pa sve do Splita. Iako ga ja baš on gurao na fudbal, Ratko se odlučio da kožnu bubamaru zameni bazenom i vaterpolo loptom i nije pogrešio.

Usledila je bogata igračka karijera, kojom nije zadovoljan, a potom i trenerska, kojom se čovek sa nadimkom „Tiranin” otisnuo do neslućenih visina i osvojio sve što se moglo.

Glumac, reditelj i producent Dejan Aćimović odlučio sa na poludecenijski poduhvat pravljenja filma o ovom sportskom gigantu koji nosi naziv „Dogodio se”.

Ovo kinematografsko, sportsko-dokumentarno ostvarenje predstavlja retrospektivu Rudićeve karijere i razvojni put od igrača kom se nije dalo da osvoji zlato sa velikih takmičenja kao reprezentativcu, pa sve do treniranja Partizana, potom Jugoslavije, Italije, a na kraju Hrvatske.

U Aćimovićevom filmu, opaske, komentare, anegdote i doživljaje prepričavali su oni s kojima je Ratko igrao, ali i oni koje je predvodio do evropskih, svetskih i olimpijskih odličja. Prikazana je njegova transformacija od vaterpoliste do stratega koji je često surovim potezima gradio autoritet, čeličnu disciplinu, ali, kako sam kaže, donosio odluke koje su nekim igračima uticale na život. Ne treba da se previše otkriva sadržaj filma, a mašta može da se zagolica ako se navede da je okupio veliki broj svetskih zvezda, kao što su Deneš Kemenji, Stefano Tempesti, Felipe Perone, Marton Vamoš, Filip Filipović, Sandro Sukno, uz originalne snimke legendi jugoslovenskog vaterpola poput Vlaha Bata Orlića itd.

Na konferenciji za medije povodom filma govorili su Đorđe Perišić, nekadašnji Rudićev saigrač, zatim predsednik Hrvatskog vaterpolo saveza Perica Bukić i nekadašnji reprezentativac Jugoslavije Igor Milanović.

- Ratko je igrao za Jadran, a ja za Partizan. Na prvi pogled svi su govorili „vidi ovog malog”, a on nam je na tu konstataciju odgovarao na najbolji mogući način: onim što je radio u bazenu. Prilika da igram protiv njega, a kasnije i da budem s njim, bila je privilegija. Bilo je to drugo zlatno vreme Partizana, u kom je, od devet prvenstava, osvojeno osam. To je velikim delom Ratkova zasluga. Mislim da sam bio i jednim delom vidovit, kad sam na sednici saveza 1983. predložio Ratka za selektora, a ostalo je njegova zasluga i ja mu čestitam - naveo je Perišić.

Aćimović je istakao da Rudić nikad nije izgubio finale, a u Hrvatskoj je kako se kaže jedno vreme bio nepoželjan. Bukić je postao „glavni krivac” za to što je trofejni stručnjak seo na klupu Barakuda.

- Sedim pored Igora Milanovića, s kojim sam kao klinac u Los Anđelesu osvojio olimpijsko zlato pod komandom Ratka Rudića. Bio nam je selektor i u mlađim kategorijama, a kasnije su se nadovezala brojna evropska i svetska zlata za Jugoslaviju. Igrali smo zajedno, pa smo naterani da igramo jedni protiv drugih, ali je Ratko ono što nas povezuje i uvek nam je govorio da budemo najbolji, a da, kad to ostvarimo, ponovo težimo da budemo najbolji - rekao je Bukić.

Na kraju se okupljenima obratio i glavni protagonista filma.

- Zahvalan sam Dejanu za film o vaterpolu. Ovo je film o mojoj trenerskoj karijeri, ali pre svega 60 godina razvoja svetskog vaterpola. Nisu uvek bile samo pobede, niti isključivo pozitivni komentari, a to je sve jako dobro prikazano. Drago mi je što su ovde Đorđe, Igor i Perica i što je praktično na ekranu ceo moj život. Jednom me je sociolog pitao zašto imam toliku želju za pobedom, a ja nisam znao šta da odgovorim na to. Mogu da kažem da nisam zadovoljan igračkom karijerom jer nisam osvojio zlato kao reprezentativac. Počeo sam trenersku karijeru. Iako sam imao igračkih ponuda, to me nije zanimalo. Imao sam želju da budem najbolje, da gradim sistem i to sam i ostvario.

Tekst treba završiti na isti način kao i film: splitskom frazom „dogodilo se” koja označava fenomen i nešto što nije pukim rečima objašnjivo. Isti je slučaj i sa Rudićem „dogodio se”, osvojio sve i više se neće ponoviti.