Visoka cena eksperimentisanja

Blamaža. Srbija je na ozbiljnoj nizbrdici. Eksperimentisanje selektora Dragana Stojkovića na utakmici protiv Rusije skupo je koštalo Orlove. Naša reprezentacija izgubila je treći od poslednja četiri meča i to na kakav način. Ponižena i posramljena. Isključenje Milana Gajića u 22. minutu jeste glavni uzrok katastrofe, ali ne i jedini.

Mala nam je uteha da smo kao tim dobro izgledali pre jedanaesterca za Ruse, kad je rezultat 0:4.

Nepotrebna promena formacije

Najavljivao je selektor Dragan Stojković još od kraja kvalifikacija da će mart iskoristiti da proveri nove igrače i drugačiju formaciju. Ispostavilo se da je sve promašio. Upravo je Milan Gajić, koga je posle tri godine Piksi vratio u reprezentaciju, najveći krivac za poraz. Bez obzira što turski sudija Arda Kardešler u prijateljskom susretu nije morao da primeni najstroža pravila, greška desnog beka Orlova je evidentna. Zakasnio je za Kluševičem, povukao za ruku i penal je bio čist kao suza.

Poziv Gajiću i zbog povrede odsutnom Aleksi Terziću bio je znak da će Srbija, kao i u oktobru u Budimpešti, igrati sa četvoricom u zadnjoj liniji. Filip Mladenović našao se na levom boku umesto Terzića, međutim, slaba vajda. Evidentno je da Orlovi ne mogu da se dobro snađu kad promene formaciju i najbolje je da selektor ostane veran sistemu iz prethodne tri godine – 3-4-2-1 ili 3-4-1-2. Za bilo kakav drugi model Stojković nema ni igrače, ni vremena.

Najbolji ne smeju na klupu

Osnovno pitanje posle katastrofe na stadionu „Lav Jašin” je zbog čega Piksi nije izveo najjači sastav, ako se izuzmu Nikola Milenković, Dušan Vlahović i Nemanja Gudelj. Očigledno je selektor hteo da od prvog minuta proveri Sašu Zdjelara, Strahinju Erakovića, Mijata Gaćinovića i Luku Jovića. Bilo je rezona za takvu odluku, međutim, to je uz isključenje Gajića bio glavni uzrok katastrofe u Moskvi.

Zdjelar je neuigran sa ostalim reprezentativcima, dugo ga nije bilo u državnom timu i ako već nije igrao u kvalifikacijama nije trebalo ni sad da dobije poziv, pogotovo ne da počne utakmicu. Prekomanda na poziciju štopera posle isključenja Gajića predstavljala je iznuđen potez. Zdjelar u većem delu meča nije ni mogao da se pokaže i možda će Piksi tek u Larnaki steći pravi uvid u njegov kvalitet.

Strahinja Eraković se poput Gajića i Zdjelara, nije snašao na domaćem terenu u Rusiji. Česta ispadanja u zadnjoj liniji, posledica su i potpuno nedefinisanog sistema i indolentnosti u našoj igri.

Mijat Gaćinović je mogao da promeni situaciju na terenu da je iskoristio zicer u finišu prvog poluvremenu. Atraktivno je krilni napadač pokušao da savlada Safonova, poslao je ipak, loptu iznad gola i još jednom ostao nedorečen u dresu Orlova.

Luka Jović nas je ove godine najviše obradovao kako se vratio u fudbalski život u Milanu. Logično je da je dobio šansu u četvrtak, međutim, nije iskoristio sjajnu priliku u priliku posle drugog gola Baćuški. Vratiće se možda i u dresu reprezentacije na raniji nivo, međutim, nije još igrač koji može da predstavlja adekvatnu zamenu za Aleksandra Mitrovića, pa i Dušana Vlahovića.

Srbija sa Mitrovićem i Sergejem Milinković-Savićem od starta, Dušanom Tadićem u igri duže od poluvremena, sigurno bi drugačije izgledala na VTB areni. U gotovo kompletnom sastavu ozbiljnije bi nas shvatio i protivnik. Ovako, laka i brza predaja, samo je osokolila Ruse da nam napune mrežu.

Ubedljiv poraz nikad ne prija

Selektor Stojković i kapiten Tadić saglasni su u oceni da je bolje što nam se katastrofa dogodila sad, a ne u junu uoči ili ne daj Bože na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. Nikad ne valja izgubiti ovoliko ubedljivo, odnosno jeftino prodati kožu. Rusi jesu gladni utakmica, sa takmičarske scene udaljeni su pre dve godine, imaju i ozbiljan kvalitet u Golovinu, Andreju i Alekseju Mirančuku, Zakarijanu, Gorškovu, golmanu Safonovu, međutim, misli li neko da su kvalitetniji od Engleza i Danaca, naša dva od tri rivala na EURO.

Možemo li posle svega da se nadamo da ćemo u Nemačkoj da prođemo bolje nego u Kataru. Na Mondijal 2022. otišli smo euforični, ohrabreni sjajnim rezultatima i igrama u kvalifikacijama. Bolno prizemljenje počelo je od prve utakmice u Dohi sa Brazilom (0:2), okršaj sa Kamerunom (3:3) pokazao je da Orlovi praktično dobijen meč na velikom takmičenju ne mogu da reše u svoju korist. Poraz od Švajcarske (2:3) definitivno je pokazao da ni taj tim Srbije nije bio za velika dela.

Prošlogodišnje kvalifikacije za Evropsko prvenstvo Srbija je prošla mnogo teže nego što smo očekivali. Podatak da smo u poslednjoj utakmici protiv Bugarske obezbedili prolaz dalje, već tada je upalio alarme. Relativizovao je tada Stojković evidentne probleme. Orlovi pod njegovim vođstvom, jednostavno, ne umeju da se brane, a ni u napadu više nismo ubojiti kao do Mondijala.

Obećao je Piksi da će do juna pokušati da reši te probleme, a sudeći po prvoj proveri samo ih je produbio. Ponovo je naša reprezentacija delovala kao raštimovani orkestar, a biće zaista loše ako jedino opravdanje bude Gajićevo isključenje.

Stojković bez plana B

Najveći problem je što sem eksperimentisanja u Moskvi, završenog ponižavajuće za učesnika kontinentalnog šampionata, Dragan Stojković teško može da smisli nešto novo i Srbiju unapredi do početka takmičenja u Nemačkoj. Naš selektor jednostavno ni tokom utakmica, ni kako kvalifikacije ili veliko takmičenje odmiče, nema plan B, a plan A sa kojim smo postigli uspeh u borbama za Katar, je ne samo istrošen već i sjajno pročitan od rivala.

Srbija je u Moskvi odigrala 36. utakmicu pod komandom Dragana Stojkovića. Poraz od Rusije je deveti, ujedno i najubedljiviji u Piksijevoj selektorskoj eri. Pre katastrofe na VTB areni naša reprezentacija visoko je poražena od Danske pre dve godine, takođe na prijateljskom meču, u Kopenhagenu (0:3).

Sa 20 pobeda i sedam remija, naš selektor ima pozitivan bilans, međutim, pravi ispiti, kakvi su bili oni u Kataru, tek slede.

Napravio je Stojković sijaset dobrih stvari, vratio kult reprezentacije, uspeo da u drugoj ulozi ostvari ono što je i kao igrač – spoji dva velika takmičenja, a nije beznačajan ni plasman u A diviziju Lige nacija.

Porazi na prijateljskim utakmicama svakako ne mogu da se tretiraju kao oni u kvalifikacijama ili završnim turnirima. Ne bi ipak, bilo dobro ni za Piksija, ni za Srbiju, da nam se ponavlja ono što se desilo u Moskvi, bez obzira je li na terenu 10 ili 11 Orlova.

Forsiranje priče o novom ugovoru pre martovskih provera našeg državnog tima sad deluje pretenciozno. I za Stojkovića je bolje da je pitanje njegovog ostanka ostavljeno za kasnije.

Pobeda na Kipru pod moranjem

Manje od tri meseca do prve utakmice sa Engleskom, Piksi pre svega mora da shvati da pozivi igračima koji dosad nisu bili u prvom planu mogu samo da mu štete. Ako je već formirao gro ekipe, selektor i njegov stručni štab moraju da se posvete tim igračima i pripreme ih najbolje što umeju za ono što nas čeka na drugom velikom takmičenju za godinu i po dana. Bez obzira što nema svih igrača na raspolaganju, Stojković takav stav i pristup mora da zauzme od ponedeljka protiv Kipra. Samo sa najjačim sastavom od prvog minuta i u proverenoj formaciji 3-4-2-1, Orlovi mogu do pobede, toliko neophodne posle loših rezultata još od oktobarskog slavlja protiv Crne Gore. Sve drugo još više bi nas zabrinulo i opteretilo pred početak EURO. Junske provere protiv Austrije u Beču (4) i Švedske (8) u Stokholmu, ionako će predstavljati finalni čin pripreme. Valjalo bi, možda i moralo pobediti bar jednom pre juna, za samopouzdanje i vraćanje vere u tim, bez obzira što snaga Kipra nije ni približna našim ostalim rivalima pre kontinentalne smotre.

Sada i znamo da nismo prva kategorija evropskog fudbala, ali i kao takvi plasman u osminu finala s pravom očekujemo, pogotovo što bi za uspeh verovatno bila dovoljna i jedna pobeda.